Pred drugi krug predsedničkih izbora 16. i 17. juna u Egiptu vladaju haos i potpuna neizvesnost. Izbor Egipćana je manje-više sveden na šerijatsku državu, ili je nastavak neke vrste vojne diktature. Očekuje se da će mnogi birači bojkotovati izbore, a neke političke partije traže da se "izborni cirkus" okonča. To što je bivši predsednik Hosni Mubarak osuđen na doživotnu robiju, nije ni na koji način smirilo napetu situaciju. Naprotiv
Na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu petogodišnja devojčica gleda zgrade Generalštaba, razrušene u bombardovanju 1999. godine. Iza ograde se vidi iždžikljala šuma, drveće je poraslo čak i na gornjim spratovima. "Tata, ko je ovo porušio?", pita devojčica. "Bio je rat, pa su neke čike bacale bombe." "Jesi ti bio tada rođen?" "Jesam." "A hoće li opet da bacaju bombe?" "Neće, ne brini"
Da li je uvođenje privatnih izvršitelja odraz slabosti pravosudnog sistema ili potreba da se rasterete sudovi, a sve u želji da postupci izvršenja ne budu tema sve češćih predstavki protiv države koje građani zbog dužine trajanja i neizvesnosti u izvršnom postupku podnose Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu
U svom dnevniku Koča Popović ocenjuje branitelje srpstva i "Srbe po profesiji". On kaže: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji." Konačno se videlo da mu je budućnost dala za pravo, Koča je jedan od retkih ljudi koji su bez lične sujete postali nemirna savest našeg doba
Volfgang Išinger objašnjava da je SRJ 1999. bila bombardovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice, koja ništa nije učinila da spreči krvoproliće u Bosni. Ne misli da je vojna intervencija NATO-a bila greška i smatra da Srbija treba da odbaci kosovske iluzije i prihvati bolnu realnost da Beograd od 1999. nema političku kontrolu nad Kosovom. Objašnjava model "dve Nemačke" za koji se zalagao. Po njemu, Milošević nije prihvatao realnost, Koštunica je blokirao progres, a Tadić nije bio dovoljno istrajan. Srbiju vidi kao deo bezbednosne zajednice EU, Rusije i Amerike
Da li će Tomislav Nikolić živeti u Lackovićevoj 10, ili će poput premijera Mirka Cvetkovića, iako ima pravo na rezidenciju u Užičkoj 38, odlučiti da nastavi da živi u svom stanu u Zemunu, još uvek nije poznato. Oko Nikolićevog stana do sada su nekoliko puta izbijale afere u javnosti
Časopisi tipa Cosmo-ŠtaSmo uskoro će na naslovnicama objašnjavati 10 razloga da budete Frajla. Žene se emancipuju kadgod im se ukaže prilika, muškarci uglavnom ni kad moraju
U kući na trgu Frauenplan u Vajmaru, u kojoj je Johan Volfgang Gete proveo najveći deo života, nalazi se njemu posvećeni muzej. Dvadeset osmog avgusta ove godine otvoriće se nova stalna postavka muzeja, a tim povodom biće objavljena knjiga sa sedam eseja posvećenih velikom nemačkom književniku. Jedan od eseja zastupljenih u ovom izdanju, na temu "Gete i nasilje", napisao je i Ivan Ivanji. Ljubaznošću autora, "Vreme" ekskluzivno objavljuje proširenu verziju ovog teksta
"Šah može da bude umetnost, ali retko. Da bi se napravila neka lepa šahovska kombinacija, u završnici partije potrebno je da protivnik pogreši. Ako nema lepe kombinacije, nema ni umetnosti"
Ako je Srbiji zaista potreban jak premijer, teško da je Jorgovanka Tabaković baš najbolji izbor – žena koja je decenijama živela i radila u senci Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, teško da je osoba izraženog autoriteta. Ako je Srbiji potreban stručan premijer, opet dolazimo na isto: postoji mnogo onih koji su stručniji i iskusniji od nje. Uprkos svemu tome, njena karijera pokazuje da ona sigurno nije i najlošiji kandidat
Ako bi samo ljudi koji žive u njegovom slivu bar jedan odmor u životu proveli na Dunavu, godišnje bi obale ovog evropskog džina obišlo milion turista. Time bi nastao prihod uporediv sa zaradom turističkih industrija na Mediteranu
Mnogi rimski carevi rođeni su u našem podneblju. Car Prob doneo je vinsku lozu u svoj rodni Sirmijum i zasnovao vinogradarstvo. Hrvatska, Srbija, Bugarska i Rumunija potpisale su međudržavni sporozum o izgradnji i promociji kulturnih ruta "Put rimskih careva" i "Dunavski put vina", sa ciljem da se razvije turistička ponuda na srednjem i donjem toku Dunava. Tome teži i Dunavski centar za kompetenciju koji podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća pre svega u oblasti turizma sa vizijom našeg Podunavlja, kakvo bi moglo da bude
Malo ko se danas u Srbiji usuđuje da podigne cene svoje robe ili usluge, makar bio u gubitku, zbog slabe kupovne moći ovdašnjih potrošača
Sedeći isuviše dugo na rezervnoj klupi NATO-a makedonske vlasti otvaraju mogućnost promene spoljnopolitičke strategije. Da li nekadašnja "uspešna priča sa Balkana" počinje da se distancira od Brisela i okreće Kini, ili je sve to samo loša politička predstava
Šta je to što je Tomislava Nikolića oblikovalo i dovelo dovde, i zašto neki od nas imaju s time neki fundamentalan problem
Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka
Rečima Klaudija Magrisa, Temišvar je lep i nije lišen melanholije. Izjutra, dok se prvi put šetam po gradu, ta se melanholija skoro može opipati. Ima tu neke istočnjačke patine, patine patnje, koju ne može poništiti ni stotinu neonskih reklama Mekdonaldsa. Fasade su oronule, tramvaji škripavi, lica siva i zabrinuta
Dragoljub Acović, istoričar ("Danas")
Verovatniji je scenario po kojem DS želi da spasi Borisa Tadića, nego onaj po kojem bi da ga se reši kako bi se otvorio prostor za drugačiju vrstu vođstva u stranci. I tu se pre svega misli na dva Dragana, Đilasa i Šutanovca, mnogo manje na Pajtića
Pre nego što je Republička izborna komisija stigla da prebroji glasove, priča iz izborne noći o tome da je jedan (bivši predsednik Boris Tadić) kažnjen za sve promenila se u spekulaciju da će, na ovaj ili onaj način, svi biti na vlasti – osim Koštunice i Đorđa Vukadinovića, za sada
"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"
Neki tvrde da je prošlonedeljni uspeh na lokalnim izborima prekretnica u životu Borisa Džonsona, ponovo izabranog gradonačelnika Londona, da je to početak njegovog pohoda na mesto premijera Ujedinjenog Kraljevstva. Džonson te glasine niti potvrđuje, niti ih demantuje
Sa svoje dve televizije, dva časopisa, brojnim džamijama u kojima su svakodnevno mogli da se čuju politički govori, uz podršku reis-ul-uleme, ali pre svega u senci verske funkcije, Zukorlić je poslednje tri godine vodio svoj sopstveni džihad protiv Srbije. Međutim, trideset šest odborničkih mesta koja je, uglavnom, pokupio u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, mogu se smatrati debaklom i porazom kakav nije mogao da planira ni u najgorim snovima
