Intervju – Prof. dr Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za studije SAD

Balkanske integracije pod američkim kišobranom

Naš prostor nije u fokusu interesovanja SAD kao što je bio devedesetih godina – i to je činjenica. Taj vakuum sada popunjavaju i interesi drugih država, Turske, Ruske Federacije, pojačana je uloga Nemačke. Ukrajina je bila okidač da se SAD ponovo angažuju u našem regionu. Jedino one kao velika sila mogu delatno da primire te igrače koji nose konfliktni potencijal, u ovom slučaju mislim na albanski faktor

Dosije – Amerikanci na Balkanu

Između dve vatre

Kosovo i Bosna su predstavljali američku lekciju Evropljanima koje su kritikovali zbog nedostatka vizije u politici prema regionu. Da li su počeli da uviđaju da iz njega ni sami ne mogu izaći

Slet policije u Makišu

Sve ko na televiziji

Kad svi bili na svom mestu, odjednom krenu aplauz, diže se Svečana tribina, atletskom stazom žurno stupi, sa samo jedno zakopčano dugme, gospodin Vučić, Ministar policije uze jošte jednom doktorira: Više od dva veka gradimo modernu policiju... posebnu zahvalnost dugujemo predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću...

Lisica i ždral

Leptiriću, šareniću…

Kako me je oduševio, pa nakratko iznenadio Vladimir Nabokov, da bi jednom jedinom rečenicom bio vraćen na svoje mesto

Nuspojave

Daleko je Paragvaj

U jednoj bizarnoj istorijskoj inverziji, dezorijentisana stranka Borisa Tadića kao da je usvojila doktrinu "belih listića"

Zabava

Gitarijada veća nego ikad

Od 29. jula do 1. avgusta u Zaječaru će se održati 49. gitarijada. Gostovanja potvrdili Guano Apes, Laibach, Van Gogh, Darko Rundek, Gibboni, Therapy, Dubioza Kolektiv, Kerber, Galija i mnogi drugi

Intervju – Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara

Bitni su samo rezultati

"Svako ko upravlja bilo kojim gradom ili opštinom treba da se pita šta je konkretno uradio, izgradio, napravio da bi poboljšao kvalitet života ljudi koji žive i rade u tom gradu ili opštini... Onog trenutka kada ja, gradonačelnik i čitavo sadašnje gradsko veće ne budemo imali rezultate, istog momenta ćemo se povući"

Vreme dece

Svako dete ima pravo na život

Vučićev nemački uzor – Konrad Adenauer (1876–1967) i CDU

Različiti horizonti istog neba

Tokom intervjua na TV B92 u kontekstu pitanja o eventualnim razmiricama u Srpskoj naprednoj stranci premijer Aleksandar Vučić je rekao: "SNS je takozvana ‘catch all party’ za koju bih voleo da je vidim da bude adenauerskog tipa, jer je on takvu pravio od ljudi različitih uverenja, od liberala do komunista, od građanskih demokrata do nekih nacionalista. Dakle, ljudi različitih uverenja, ali koji imaju određene principe za očuvanje i napredak Srbije." Vučić je mislio na prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera. S obzirom na prošlost našeg premijera, logično je da bi pravio partiju po uzoru na Adenauera, koji je rekao da je CDU, doduše, partija bivših, ali ne i sadašnjih nacista. Samo što se čini da je Vučić štošta pobrkao i da nije baš shvatio šta je Hrišćanskodemokratska unija (CDU); nije to nikakav narodni pokret koji okuplja sve i svja, već je bila i jeste striktno ideološki definisana partija koja zastupa katoličke vrednosti i interese industrije i kapitala. A vredi se ovim povodom podsetiti i ko je bio Konrad Adenauer

Intervju – Borislav Stefanović, DS

Beda i siromaštvo su okovali Srbiju

Socijaldemokratija nema odgovor na krizu koja vlada u Evropi, na krizu kapitalizma. Nema odgovor zato što pokušava da kroz nijanse primeni isti model i istu politiku. I zbog toga ja imam nerazumevanje u vrhu DS-a. Zato što se tu nalaze mnogi ljudi baštinici tog modela i sada im je teško da ga se odreknu, jer se na taj način odriču i nekih svojih mladalačkih zabluda. Ovo što nudimo ja i ljudi oko mene jeste nešto suštinski novo i moderno. To nije deo izolacionističke levice, nije deo levice koja je za jednopartizam ili za gušenje građanskih prava. Ovo je evropska levica

Nuspojave

Borko, Jovo i zamlaćivanje pod kišobranom

Retorika "protiv NATO" na Zapadu je bezopasan levo-hipsterski politički folklor, ali u Srbiji pravi aktivnu štetu

Zašto sam izašla iz žirija za nagradu »Duga«

Helena, izvinite

Potez GSA da transrodnoj osobi Heleni (M.V.), koja je imala većinu glasova žirija, uskrati nagradu za borbu protiv homofobije i transfobije, jeste transfoban. Zastrašujuće je da transfobija dođe iz krugova koji treba da se bore protiv nje, naročito ako joj koren leži u sitnom, šićardžijskom politikantstvu

Civilno vazduhoplovstvo

Air Serbia i njeni piloti

Tek što je nova avio-kompanija osnovana, njeni piloti su se sindikalno organizovali, sve u neznanju da je došlo drugo vreme – korporativno. Menadžment ih je neko vreme ignorisao, pa je onda pripretio, ali piloti se nisu dali. Sada je situacija rovita

Drugačiji dijalog Beograda i Prištine

Kad žene razgovaraju

Već tri godine poslanice srpskog i kosovskog parlamenta i žene iz javnog života Srbije i Kosova razgovaraju i sarađuju. Rezultat je vidljiv u filmu pod naslovom Sledite nas u kojem govore šta ih je povezalo, ali i o susretu ove nedelje u Beogradu koji će prvi put biti otvoren za javnost

Protesti u Makedoniji – Podeljena zemlja

Ova ne e na arno

I pored žestoke kampanje provladinih medija da će protesti građanskih organizacija i opozicije ispred makedonske vlade biti nasilni, prošla nedelja protekla je mirno. Vladajuća VMRO-DPMNE odgovorila je sutradan kontramitingom, na kojem je premijer Nikola Gruevski poručio da mu na pamet ne pada da dâ ostavku. Za dva dana centrom Skoplja prodefilovalo je na desetine hiljada međusobno suprotstavljenih građana. Tenzija se ne smanjuje, rasplet tek predstoji. Kao što neko reče: "Ova ne e na arno" (Ovo ne sluti na dobro)

TV manijak

Šta bi bilo da je bilo

Jedan oblik srpske kombinatorike postao je deo zvanične političke prakse. U pitanju je virtuelna istorija i misaoni eksperiment sa mogućim alternativama: Eeee, ali da je Draža pobedio, da su nas 1948. okupirali Rusi, da je preživeo Đinđić, i tako unedogled... Našoj epskoj tradiciji nije dovoljan samo jedan ishod

Esej u fragmentima – O poeziji Pavla Goranovića

Poljubac dug kao pjesma

O Imenima čežnje, novoj zbirci pesama savremenog crnogorskog pesnika Pavla Goranovića

Lični stav

Šta satovi otkucavaju?

O rekonstrukciji Narodnog muzeja

Lisica i ždral

Vagon za ćutanje

Bi li mi Telenor, Ministarstvo kulture, Sv. Matera, NVO, ili neko peti platio da napišem bon-ton za mobilni?

Makedonija – »Kumanovska bitka«

Obračun u Divljem naselju

Ubijeni policajci su sahranjeni, njihove porodice će dobiti finansijsku pomoć, a njihove kolege koje su preživele visoke novčane nagrade. Stanovnici Divljeg naselja, kojima domovi nisu oštećeni vratili su se kućama. "Kumanovska bitka" je završena, ali se o njenoj pozadini malo toga zna. Sada Makedonija sa zebnjom iščekuje veliki miting narodnog nezadovoljstva zakazan za nedelju u Skoplju

Tenis kao posao – Novak Đoković

Čovek od milijardu dolara

Najboljem teniseru sveta tek predstoje godine u kojima će, pored turnirskih nagrada, zaraditi i neuporedivo veći novac od sponzorstava i marketinga

Tribina – 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Zavet koji nije ispunjen

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Prenos Parade na Trgu Republike

Nigde Malog, nigde Velikog

Krenu repriza Parade, VIP sedala ne bila prazna, sve zauzeli poštovani građani, na drugom kraju Trga pojedine partije su samostalno davale svoj doprinos pobedi nad fašizmom...

Vojna bezbednost

Pozadina jedne hajke

Napadi na Sašu Jankovića, zaštitnika građana, sve su slaboumniji i srazmerno slaboumnosti – sve bestidniji. To već počinje da zbunjuje i našu javnost, ionako oguglalu na slaboumnost, bestidnost i jevtinoću aktera hajke. Sada se već izdvaja jedan od zajedničkih imenitelja u skoro svim temama hajkača: to je, zbog nečega, vojska; nešto oko vojske njih svrbi jače nego sve drugo. Šta? Zašto

Zoom

Zakletve – Ne dam Gazivode i druge priče kao uvod u ustavnu raspravu koja nema mnogo smisla ako ne stigne do Kosova

Aleksandar Vučić u očima glasača ostaje borac za našu stvar, što je u dogledno vreme dovoljno da se dobiju izbori, ali teško da bi prošao na referendumu, ma koliko velika šargarepa visila na kraju štapa

Lektira – Mičio Kaku, Budućnost uma

Reverzni inženjering mozga

U izdanju beogradskog Heliksa nedavno je izašla knjiga Budućnost uma, čiji je autor Mičio Kaku, profesor teorijske fizike na Gradskom univerzitetu u Njujorku i jedan od najpoznatijih savremenih autora naučnopopularnih knjiga, među kojima su Hiperprostor, Fizika nemogućeg, Paralelni svetovi i Fizika budućnosti, poznate i ovdašnjim čitaocima. U Budućnosti uma Kaku se bavi tajnama funkcionisanja mozga i daje uvid u uzbudljive eksperimente koji se danas sprovode širom sveta, a zasnovani su na poslednjim dostignućima u neuronaukama i fizici. On analizira unutrašnji mehanizam mozga, objašnjava i tumači savremene neurološke tehnologije i tendencije, anticipira razvoj neuronauka i donosi radikalno nove teorije svesti. Uz dozvolu izdavača donosimo odlomak iz ove knjige

Reprint – Istorija i tumačenja, povodom obeležavanja 60-godišnjice pobede nad fašizmom

Spasavanje redova Putina

Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca