Protiv ulaska Srbije u NATO je 87,2 odsto građana, a 82,1 odsto je protiv uvođenja sankcija Rusiji, izjavio je Đorđe Vukadinović predstavljajući istraživanje Nove srpske političke misli
Kao Džonu Snou iz „Igre prestola“, tako je i moto predsednika Srbije postala najpoznatija rečenica iz serije – „Zima dolazi.“ Šta želi da postigne apokaliptičnim izjavama i širenjem panike
Predsedniku Crne Gore Milu Đukanović uručena je u Prištini međunarodna nagrada za ljudska prava internacionalnog koledža AAB "za prijem i smeštaj izbeglica sa Kosova tokom rata 1999. godine i doprinosu unapređenja građanskih prava u Crnoj Gori"
Ukrajinci su moralisani, mogu da mobilišu milion vojnika koji su spremni da se bore do kraja, a Rusija je potpuno izolovana, rekao je ruski vojni analitičar Mihail Hodarjonok u programu uživo na ruskoj državnoj televiziji i optužio praktično Kremlj i Putina da lažu narod. Rekao i ja da Rusija pod hitno mora da se izvuče iz te situcije
“Ono što je za Srbiju nepovoljno nije samo rast cene energenata nego i to što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali je za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
Deset stvari koje nam pre pandemije nisu bile važne ovoliko koliko su sad, a koje će, gotovo je sigurno, preživeti i kad ovo čudo jednog dana konačno prođe
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Širom sveta mediji su izveštavali o izlasku ili evakuaciji ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal, ali se izbegava jasno određenje stvarnosti – predaja. Rusi su prihvatili da garantuju život Azovcima, ali istovremeno je Generalno tužilaštvo Rusije zatražilo da se ta jedinica proglasi za terorističku organizaciju. Nešto ranije, prilikom pokušaja da prodre preko reke Severski Donjeck, ruska vojska je pretrpela teške gubitke
Važnu ulogu u pripremi ruskog pohoda na Ukrajinu odigrale su “debate eksperata” centralnih TV kanala, u kojima gotovo uvek isti učesnici, svakodnevno, više sati, stoje i nadvikuju se u pogrdama upućenim spoljnjem neprijatelju, pre svega Ukrajini. Sve to kod nepripremljenog i nenaviknutog gledaoca na momente stvara utisak svojevrsne pomahnitalosti
Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.
