Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Mada bi se po agresivnoj kampanji i promociji inicijative u albanskim i srpskim medijima moglo reći da je inicijativa nešto najznačajnije što je došlo iz regiona, stvarni pomaci gotovo da su neprimetni. I pored poziva, prema Otvorenom Balkanu skeptični su i dalje na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori bez obzira na to što je samitu u sredu prisustvovao premijer Dritan Abazović
Kancelar Nemačke je tokom posete Litvaniji rekao da će Nemačka dati svoj pun doprinos borbi protiv ruske invazije u Ukrajini. Poslaće Berlin još vojnika u baltičke zemlje, snabdevaće Nemačka kao malo koja druga zemlja Ukrajinu oružjem, a Bundesver će dobiti dodatnih 100 milijardi evra iz budžeta
Srbija je dobila priznanje u zelenom finansiranju, te ju je Siniša Mali okarakterisao kao “ekološki odgovornu”. Dok se proslavlja nagrada, nije precizno poznato kakav se vazduh diše jer odgovorne institucije ne rade svoj posao. Pouzdano se zna jedino da je čist samo tamo gde se ne meri
Slika Lukašenaka i Belorusije kruži iznad Srbije. Zato je njen predsednik – odahnuvši duboko zbog otkazivanja posete ruskog ministra spoljnih poslova – morao naglasiti kako od nove vlade očekuje da ubrza evropski put zemlje
Reakcije na otkazivanje posete ministra spoljnih poslova Rusije Beogradu ne prestaju da stižu. Ako je verovati glasovima iz Kremlja, desilo se nešto što nisu mogli ni da zamisle. Dok se čeka topogledno obraćanje Vučića naciji, Vulin je tu da za Lavrovim žali, premda je jasno kako bi njegova poseta Beogradu uticala na imidž srpske vlasti na Zapadu
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Poseta Lavrova „srpskim prijateljima“ rukovođena isključivo ruskim interesima ne bi bila nimalo prijateljski čin, jer bi rukovodstvo zemlje domaćina uvalila u dodatne probleme, kao da srpskim čelnicima nije dovoljno što odolevaju pritiscima Zapada i ne uvode sankcije Rusiji
Nepun dan pre najavljene posete Srbiji Sergeja Lavrova, javljeno je da ruski ministar spoljnih poslova ipak neće doći. Zemlje susedne Srbiji nisu dozvolile da avion kojim bi došao Lavrov preleti njihov vazdušni prostor
Dokazivati nešto očevidno suprotno međunarodnim pravnim normama predstavlja nemoguć zadatak. Zato se Sergej Lavrov verovatno našao u najvećoj neprilici u celoj svojoj profesionalnoj karijeri. Jer, najsigurniji put u bolan neuspeh jeste naći se pred zadatkom koji zbog preuzete misije mora da se ispuni, a koji je evidentno neostvariv
Lavrov je pred dolazak u Beograd za Televiziju Republike Srpske izneo niz više puta izrečenih kremaljskih optužbi na račun Zapada, sve u smislu da je Rusija nevina, Urajina žrtva zapadnog spletkarenja, a da su agresori zapravo SAD i Velika Britanija koje su, kao kaže Lavrov, „potčininile“ evropske države. Očekuje se reakcija čelnika Srbije
Vazduhoplovnim snagama pripašće 40,9 milijardi evra za razvoj i kupovinu, uključujući nabavku ratnih aviona lovaca tipa Eurofajter i F35, mornarici je namenjeno 19,3 milijarde evra, od toga 16,6 milijardi evra za kupovinu novih brodova i podmornica...
