Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Multimedijalna manifestacija "Vinaverovi dani evropske kulture" održana je u Šapcu treći put, a kao da je tek sad postala vidljiva na kulturnoj mapi Srbije
"Lako je razumeti zašto su neke naslovne strane doživljavane kao kontraverzne, ali krajnje je vreme da se nekim stvarima priđe sa druge strane, što je, između ostalog, i aktuelni trend u svetu"
Predstava Ateljea 212 je dobra i svakako je razložan repertoarski potez, ali uzgredno nameće i pitanje odsustva izvesne vrste političkog teatra iz naših institucionalnih pozorišta
Britancima je to očito bilo još jedno "indikativno glasanje", još jedan nastavak Bregzit sage
Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama
"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave
Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih
Slučaj govori o ošljarskom radu, i kazuje mnogo o njihovoj nesposobnosti. Kako da policija, tužilaštva i sudstvo izađu na kraj sa organizovanim kriminalom kada ne mogu da spreče dramatične slučajeve porodičnog nasilja, iako su imali sve poluge u rukama da to učine
Paradoksalno, serija decenije nikada nije bila ni najbolja ni najskuplja. Nije čak bila ni toliko dobra. Ali imala je kvalitete koje druge serije nemaju i zato ipak odlazi u istoriju kao popkulturni fenomen koji je obeležio drugu dekadu 21. veka
U Srbiji se nema utisak da Evropa obeležava 500 godina od smrti velikog Leonarda da Vinčija, italijanski muzeji i galerije se utrkuju ko će realizovati posebniji program njemu u čast, zbog njega je između Italije i Francuske izbio i mali diplomatski spor, a Britanci pokazuju svoje blago vezano za Leonarda
"Kad nemaš nikakav drugi nacionalni identitet, kada nisi utemeljen ni u jednom obliku kulture, kada još nemaš svoje ja a već imaš državu i zastavu, logično je da taj nedostatak pokušavaš da kompenziraš promjenom istorije. Čak i prisvajaš tuđi jezik i nazivaš ga svojim imenom"
Nacrt medijske strategije poslat je u Brisel. Članovi radne grupe, medijska udruženja, pa ni Ministarstvo kulture i informisanja (direktno nadležno za ovu stvar) ne znaju šta u tom nacrtu piše, ko ga je, kako i zašto "redigovao" i na šta će sve to na kraju da liči
Ako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno iskren u obećanjima da će se, kad mu istekne mandat, povući iz politike, onda mu je vojno-policijska parada "Odbrana slobode", održana u Nišu 10. maja – najveća od one povodom Dana pobede 1985. godine – praktično kruna karijere na čelu države. Naime, odrazila je sve ono što obeležava vlast u poslednjih sedam godina – obmane, najave i, uglavnom, prazna obećanja
"Naš patrijarh je, na samom početku, predsednicima i nama, prisutnim episkopima, rekao jasno i nedvosmisleno da smo tu da čujemo stav dvojice predsednika o bolnoj temi Kosova i Metohije. Nakon dužeg izlaganja dvojice predsednika nama je data prilika da im postavljamo pitanja… Predsednik Vučić je naglasio i to da smo mi svoju istorijsku šansu prokockali i da se možemo zanositi još neko vreme idejom da je Kosovo naše, a da će nas potom jednog jutra neko probuditi i saopštiti nam otrežnjujuću istinu, kao što je to bilo i u slučaju sa Crnom Gorom… Jedan deo razgovora je protekao u formi normalnog dijaloga. Međutim, kasnije se sve pretvorilo u napad na episkopa raško-prizrenskog Teodosija. To ne samo da nije bio dijalog nego je jednostavno bio napad bez ikakvog osnova"
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
Milorad Dodik bio je rado viđen gost Hajnca-Krstijana Štrahea i "srpskog zeta" Johana Gudenusa. Oni su njemu davali političku podršku i izvlačili ga iz izolacije Zapada, a Dodik je pozivao Srbe u Austriji da glasaju za desno-populističku Slobodarsku partiju
Austrijski vicekancelar zagrizao je mamac nepoznatog nalogodavca: snimili su ga kako na Ibici jednoj atraktivnoj Ruskinji nudi unosne poslove sa državom ako bude finansirala njegovu Slobodarsku stranku. Vlada Austrije je pala, a afera je samo nedelju dana pred izbore za Evropski parlament ponovo otvorila pitanje uticaja Rusije na desno-populističke partije i pokrete širom Evrope
Muzeji koji će biti dinamičniji, fleksibilniji, interaktivni i više okrenuti publici i stvaranju navike kod publike da ih posećuje – zadaci su "Muzeja za 10"
Arhiva advokatske kancelarije "Varadi" iz Zrenjanina koja zahvata tri veka i četiri države, koja je pisana na četiri jezika i tri pisma, u interpretaciji Tibora Varadija na duhovit način dočarava duh različitih vremena u jednom malom mestu u Vojvodinu koje su negdašnji tabloidi iz Budimpešte, Beča pa i Amerike proslavili izveštavajući o ljubavnim aferama, spletkama i skandalima habsburških plemića koji su tamo svraćali
Osim predstava na kakve nismo navikli, prvi FAS je pokrenuo bitna pitanja o odnosu države i kulture za njenu decu, ali i ukazao na odgovore
Oko 90 odsto evropskih i svetskih klinika koje poseduju banku polnih ćelija rade na bazi svežih ćelija, jer je time osiguran viši stepen uspeha u postupcima BMPO. Sagovornice "Vremena" smatraju da Srbija treba da uradi istu stvar. U protivnom, beležićemo i dalje odliv velikog broja parova na lečenje steriliteta u inostranstvo
Dobrila Petrović, penzionerka deložirana iz svog stana u Njegoševoj ulici, na Vračaru, u Beogradu, u jesen 2017. godine, sa ćerkom i dvoje unučadi od 2 i 6 godina, prinuđena je da po svoj prilici do kraja života dve trećine svoje penzije od 40.000 dinara isplaćuje izvršiteljki Mirjani Dimitrijević, poznatoj po svom surovom a i isplativom pristupu. Na pitanje Dobrile da li država može da joj pomogne, Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević odgovorila je: "Smestite se u prihvatilište za odrasla lica, decu dajte u Zvečansku u centar za nezbrinutu decu, a majka dece nek se snađe"
"Ljudi iz Saveza za Srbiju koji su preuzeli proteste moraju da se zapitaju zbog čega januarsku kolonu mokrih nogu počinje da zamenjuje jedan mali šator. Da li se neko oseća odgovornim zbog toga? Moram, s druge strane, da kažem da svi mi još nismo našli čarobnu formulu kako da se skloni Vučić i napravi normalnije društvo. Protesti proteklih pet meseci ga jesu uzdrmali, ali to je sve"
Ako ste mislili da je seča šuma komunalni problem, zamislite kakve su posledice iščezavanja trideset fudbalskih terena nedirnute šume u svakom minutu. Jedna od njih je izumiranje živog sveta u većoj meri nego u doba dinosaurusa. A šta bi bilo sa živim svetom i klimom na Zemlji ako bi se šuma u takvim razmerama sadila, umesto što se krči
