Nesvakidašnje okolnosti nastale zbog pandemije virusa korona uticale su na svakog od nas. Većina građana se suočila sa promenom životnih navika i rutina. Živimo u manje ili više strogoj izolaciji, a pojavio se realan strah od nepoznate pretnje, kako za sebe, tako i za nama bliske ljude.
Društvene mreže takođe su doprinele da se velikom brzinom širi ogromna količina informacija i dezinformacija, koje su najčešće mogle da nam pokažu kako građani tragaju za magičnim objašnjenjem jedne nove situacije ili pokušavaju da se protiv straha bore humorom. Kao na kakvom poligonu, na društvenim mrežama se neprekidno odvija sukob pristalica i protivnika vlasti, a lekari (koji su dobili nadimak „struka“) često su u nezavidnom položaju, između postova političkih oponenata.
Međutim, društvene mreže mogu da nam budu i svojevrstan dnevnik psihičkog stanja ljudi, odnosno mogu da nam pokažu kako smo se suočili sa virusom korona na individualnom planu. Slučaj Željka Mitrovića je u tom smislu karakterističan, jer se radi o čoveku koji zahvaljujući svojoj medijskoj imperiji ima mogućnost da na nacionalnom nivou proširi svoje stavove, planove, teorije i akcije. Zbog bliskosti sa vlašću, Mitroviću je dopušteno da bez ikakve kontrole ili ograde emituje i promoviše svoje teorije i metode lečenja.
Zato sam pokušao da hronološki pratim sled njegovih objava na društvenim mrežama, jer se tako u velikoj meri mogu rekonstruisati stavovi i potezi vlasti u doba pandemije.
KRATKA HRONOLOGIJA
Počelo je podrigivanjem.
12. mart. Prvo na mrežama, a zatim i u svim vestima Pinka pojavio se kratak snimak gde je Mitrović objasnio kako je pronašao lek za virus korona. Popio je gutljaj fante, zatim podrignuo i tako „oterao“ virus. Da vas podsetim, tada su i predstavnici vlasti (čitaj Predsednik) praćeni doktorima, govorili o „najsmešnijem virusu“, koji postoji samo na društvenim mrežama. Predsednik je u to vreme odbijao da nosi masku, govorio kako opozicija samo želi njega u karantinu, da nema govora o otkazivanju izbora, a širom Srbije su se skupljali potpisi za liste kandidata. Isitni za volju, dva dana ranije postoji Mitrovićev post o tome da su u Srbiju virus donele dve prostitutke. Virus se, dakle, širio pomoću najstarijeg zanata.
15. mart. Već se govori o merama zaštite za zaposlene. Naravno, u gotovo svim objavama naglašava se kako je gledanost Pinka ogromna, pa je „Srbija uz Pink“.
16. mart. Počinje „ozonizacija“ Pinka, odnosno dezinfekcija prostorija. Tada se prvi put pojavila teza o ličnom ratu Mitrovića i virusa.
18. mart. Uveden je policijski čas, pa se govori kako ekipa Pinka „prkosi“ virusu.
21. mart. Pojavljuje se zanimljiv egzistencijalistički post Željka Mitrovića, koji referiše na strah od smrti:
„Kad malo bolje razmislim, logično je što je Srbe zahvatio ovako jak paranoični strah od virusa, a razlog je što Srbi razumeju da je ljudska vrsta jedini virus, proklet da živi sa spoznajom vlastite smrtnosti!“
23. mart. Prvi put se o zaposlenima govori kao o „spartancima“, što bi moglo da referiše ne samo na hrabrost već i spremnost na samožrtvovanje.
26. mart. Datum kada se pojavljuje prva izumiteljska ideja. Mitrović prikazuje komoru za dezinfekciju na ulazu u TV Pink, koju demonstrira uz asistentkinju (izvesnu Maru) koja prolazi kroz ceo proces. Tu su vertikalne i horizontalne lampe, dezinfekcija ruku, kose itd. O izumu se govori kao o genijalnom delu Željka Mitrovića. Od tog dana se pojavljuje ideja o „genijalnom izumitelju“. Sam Mitrović piše: „Možete me zvati Luj, Žeks zvani Paster“.
30. mart. Mitrović ratuje sa opozicijom, vozi rolere po Šimanovcima, vežba di-džej veštine, uči da bude lajt dizajner i počinje da piše o akciji borbe protiv korone, odnosno uključuje se u podelu paketa sa hranom i zdravstvenom opremom. Počinje Pink Aid.
Tada se prvi put pojavljuje misteriozna formula za izračunavanje procenta smrtnosti, koja doživljava nekoliko korekcija. One koji je ne razumeju ili osporavaju Mitrović naziva gluperdama: „Kako bih voleo da sam juče pogrešio i da sam napisao pogrešnu formulu smrtnosti, ali nažalost ja nikada ne grešim, ako sam ja u pravu, danas će biti umrlih više nego duplo u odnosu na juče! Trend pada kreće po dostizanju procenta iz moje formule: x%=(deaths x100): (recovered+deaths)“
1.april. Prvi put se pojavljuje, potpuno ozbiljno, a ne kao prvoaprilska šala, recept za lečenje koji se zasniva na frekvenciji. Željko Mitrović samo traži pločicu sa virusom da testira teoriju: „Siguran sam da je lek od korone bolje i brže tražiti u frekventnom nizu (Hz) nego u hemiji! Ako bi mi dali pločicu sa koronom, mogao bih RT da pod mikroskopom nađem frek pucanja korone u plućima, sa oscilatorom. Aparat bi izgledao kao rendgen, a snagu u decibelima (Db) bi izračunali…“
7. april. Počinje Pink karavan po Srbiji gde se zdravstvenim ustanovama, zatim trgovinskim lancima, na kraju čak i zaposlenima u zatvoru Zabela dostavljaju zaštitni viziri. Tokom primopredaje, Mitrović lekarima sa višedecenijskim iskustvom drži predavanje o merama zaštite: dr Žeks se pojavljuje sa „spartancima“, lekari se zahvale, preuzmu kutije, Željkov hiperaktivni šou odlazi dalje…
12. april. Dr Žeks počinje zaposlenima da propisuje vitaminsku terapiju. Na snimku juri na rolerima u nekoj fiskulturnoj sali: „Od danas svi radnici Pinka dobijaju sedmodnevnu dozu vitamina C, D i cinka, a na ovom videu im prikazujem kako vitamini rade, jer sam ja izgutao punu šaku!“
16. april. Još jedan važan datum – tada smo na Pinku videli Mitrovića kako sam sebi ozonizuje krv. Ovo će postati važna tema kojom Mitrović ulazi u istoriju medicine, jer se on „prvi setio“ i objavio ideju na Instagramu. Počinju da stižu video-poruke lekara koji tvrde da je Mitrović genije. Željko preventivno ponavlja ozonizaciju svoje krvi.
Po svoj prilici, nastaviće se…
ŠTA SE, ZABOGA, OVDE DEŠAVA
Svakodnevno objavljivanje postova ovakvog sadržaja, kažu kolege psihoterapeuti koje sam konsultovao, sadrži elemente maničnog ponašanja. Da se razumemo, kao psiholog sam poslednji koji bi želeo da etiketira bilo koga, ali su ovde, zahvaljujući televiziji Pink, nečije neproverene teorije dostupne svakodnevno u direktnom prenosu. Upadljivo je da se niko od lekara nije makar ogradio od „genijalnih ideja“. Proces testiranja nekog leka (sada za koronu) ili terapijskog postupka zahteva naučni pristup i ozbiljnu verifikaciju. Inače, ostaje na nivou „genijalne ideje“ ili bogojavljenske vodice.
Nesporno je, takođe, da krizne situacije dovode do invencija, pa su tako Vizionari Srbije prvi počeli da na 3D štampačima prave i doniraju vizire, u tehnološkom parku već je napravljena domaća zaštitna maska, pri kraju je izrada domaćih respiratora, a već se koristi komora za dezinfekciju domaće proizvodnje. Mladi stručnjaci, uglavnom iz IT sektora, veoma su inventivni. Međutim, pitam se zašto niko ne koristi „izume“ dr Žeksa?
Setite se samo „genijalnih“ rešenja za političke probleme, od Nikole Šećerovskog do danas. Nije prvi put da se tokom vanrednog stanja u našim medijima pojavi „Teslino tajno oružje“, ili „Herc mašina“ kojom je našim dušmanima tokom NATO bombardovanja pretio Gazda Jezda.
Konačno, primer Željka Mitrovića pokazuje kako je potpuno netačno shvatanje uloge i odgovornosti komercijalnih medija u Srbiji. Iako imate najveću privatnu medijsku imperiju, ne znači da možete na televiziji emitovati sve što vam padne na pamet. Međutim, tolerisanjem ovakve prakse očigledno se plaća za političku podršku u borbi protiv opozicije, koja je neprekidna i neprekinuta, traje sve vreme epidemije paralelno sa „genijalnim otkrićima“.
Svako od nas različito reaguje na izolaciju, strah od smrti i gubitak kontrole nad svojim životom, što su sve osobine stanja u kojem se nalazimo. Ne nalazim zabavu u prikazivanju nečijeg psihološkog stanja, makar ga on sam prezentovao na društvenim mrežama ili televiziji. Brine me samo činjenica da smo došli do tačke kada iz pozicije medijske ili političke moći nema nikakvog ograničenja (etičkog ili profesionalnog) u emitovanju bilo kakvog medijskog sadržaja, makar to bio i dnevnik jednog nepriznatog medicinskog genija.
