Crna Gora – Privođenje Brana Mićunovića
Najava borbe ili priznanje poraza
Hapšenje pa još brže puštanje Brana Mićunovića u Budvi tek će u narednim mesecima pokazati da li je nova vlada Crne Gore kadra da se izbori sa kriminalom u toj državi ili ne
Kuda idu ljudi kao Tramp
Iako je geslo "očekujte neočekivano" postalo aksiom američke politike poslednjih godina, jedno je izvesno: Donald Tramp pre izlaska narednog broja nedeljnika "Vreme" neće više biti predsednik SAD. Ukoliko bude poštovana redovna procedura, to će se dogoditi u sredu, 20. januara. Međutim, moguće je i da Tramp neki dan ranije bude bio primoran da stupi sa dužnosti – ukoliko se aktivira Amandman 25 ili Kongres predsednika proglasi nesposobnim
Matica i rasejanje
Srbi svi i svuda
Politika prema Srbima van matice treba radikalno da se preokrene. Prvi element takvog preokreta jeste definitivno i neopozivo menjanje lokacije te politike: umesto u Beogradu, ona treba da se vodi u srpskim zajednicama van matice
Politička pozadina slučaja Jovanjica
Privrednik, policajac, ministar, brat
Zašto svi nosioci režima brane Andreja Vučića iako ga prvooptuženi Predrag Koluvija ne tereti niti jednom jedinom rečju? Kako je moguće da je javnost o ogromnom uspehu vlasti u borbi protiv kriminala saznala od političara iz opozicije? Kakvu ulogu u svemu tome ima Nebojša Stefanović, a koga u timu obrane odbrane predstavlja Vladimir Đukanović? I zbog čega je predsednik Srbije poslao poruku koja glasi: kad njemu "pakuju" prljavi policajci, što li tek mogu raditi vlasniku "Jovanjice"
Ličnost godine – Pavle Petrović
Nisam važan ja, već Fiskalni savet
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
Intervju – Srđan Marković Đile, slikar
Socijalni eho andergraunda
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
Novogodišnji traktat o sreći
Tesla, Ajnštajn i gospod Bog
Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
Kurioziteti
Koji je poštanski broj Deda Mraza
Dve zemlje tvrde da Deda Mraz živi kod njih. Reč je o Finskoj i Kanadi, dvema teritorijama smeštenim na dalekom severu, poznatim po ledenim prostranstvima, pa se obe uklapaju u dedamrazovski ambijent
Na licu mesta – Kraj sveta
»Dirižablom« na Farska ostrva
Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima
Jugoslovenski španski borci
Kome je zvono zvonilo
U svetu bez ideologije gotovo nerazumljivo zvuči priča o 1800 Jugoslovena koji su zbog svojih ideala dobrovoljno otišli u Španiju da se bore protiv fašizma. Svaka od tih sudbina bila bi roman za sebe. Za mnoge španske borce prave muke su počele tek kada je republika poražena i Španijom zavladao Franko. Oni koji su preživeli uživali su ugled "španske elite" u socijalističkoj Jugoslaviji. Od ove godine njihovi potomci, u znak zahvalnosti, mogu od Španije da dobiju državljanstvo
Unosni poslovi sina Svetozara Marovića
Srbija kao sigurna kuća
Od kada je 2016. pobegao u Srbiju da izbegne zatvorsku kaznu u Crnoj Gori, Miloš Marović, sin takođe odbeglog Svetozara Marovića, ušao je u posao proizvodnje malina i postao vlasnik zemljišta vrednog više od milion evra, otkriva BIRN
Obesmišljavanje Žandarmerije
Tartufmerija
Jedna jedinica Žandarmerije, na inicijativu ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, mogla bi da se nazove "tartufmerija", a njeni pripadnici bi na rukavu nosili sliku tartufa. U ovoj šali ima mnogo istine, jer se, otkako je Vulin došao na čelo MUP-a, specijalne jedinice Žandarmerije šalju na banalne zadatke
Intervju – Branko Milanović, ekonomista
Iluzija je da će Srbiju primiti u EU
"Jedina zemlja koja u toku dve ili tri decenije može da se nađe u EU je Crna Gora – mala je, u sastavu je NATO, a potrebno je održavati nadu da i drugi mogu da računaju na članstvo. Ona sa postojećim brojem članica ne može da postigne konsenzus oko mnogih pitanja tako da je primanje novih, nerazvijenih država koje su opterećene unutrašnjim problemima upravljanja, vladavine prava ili slobodnih izbora za nju potpuno neprihvatljivo"
Nauka
Čitanje pozorišta
Zašto je teatrologija neophodna u svakom pozorišnom sistemu koji drži do sebe
Provetravanje
Ni »h« od hrabrosti
U ovom procesu kroz koji sam prošla i u ovom koji me tek očekuje, nisam bila hrabra, već samo glupa. Sad shvatam da sam sama stavila oružje u ruke neprijateljima, verujući da – na kraju dana, pored svih razlika među nama – imamo iste interese i cilj
Intervju – Vuk Ršumović
Antigona iz Avganistana
"Da li je čitav smisao života preživeti? Zapravo, da li je život koji se sastoji samo od preživljavanja, vredan da se živi? Da li je vredno živeti život u kome si prinuđen da se odrekneš svog porekla, detinjstva i ljubavi prema rođenom bratu"
Ova situacija
Predsedniče, šta smo to uradili od Srbije
U našoj sumornoj i tužnoj zemlji uplašeni ljudi aplaudiraju ili zvižde po naredbi, statiraju tamo gde bi trebalo da igraju protagoniste... Stvarni su samo govor mržnje i podele i opšte nepoverenje
Rečnik 2020
Godina koju su pojeli virus i oni
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
Susreti
Kuća za Tolstoja
O zaboravljenim Slovacima Vojvodine koji su u protekla dva veka bitno uticali na život drugih naroda u mnogim oblastima od bankarstva i ženskog aktivizma do umetnosti
Digitalna transformacija obrazovnog sistema
Skok iz učionice u Zoom
Ove godine sproveden je važan obrazovni eksperiment iz koga treba izvući pouke. Digitalna transformacija obrazovanja zahteva potpunu promenu načina razmišljanja o obrazovanju, a ne samo tehnološki prelazak na nastavu na daljinu
Intervju – Čedomir Cicović
Stvaranje izjednačenih mogućnosti
"Kada smo osnivali preduzeće ‘Naše zeleno polje’, prvi kriterijum je bio kvalitet i tržišna vrednost proizvoda. Činjenica da je svaki taj komad prošao kroz ruke osoba sa invaliditetom treba da bude samo njegova dodatna, a ne osnovna ili čak jedina vrednost"
Terorizam – stanje, iskustva, pouke
Đavo je u informacijama koje želite da čujete
"BIA, VBA i VOA svakako sarađuju po pitanju razmene informacija o potencijalnim izvorima opasnosti od terorističkih akata na prostoru Srbije, ali je ta saradnja u domenu formalne razmene informacija, ali ne i zajedničkog usmerenog i koordinisanog angažovanja", kaže za "Vreme" penzionisani oficir koji insistira na anonimnosti. Jedan od ključnih razloga je i poremećen sistem vrednovanja rezultata rada svakog pojedinca, pa i službi u celini, koji se zasniva na statističkim parametrima, iako sami sadržaji informacija često ne moraju da imaju ikakve veze sa događajima koji slede nakon toga, pa čak ni sa tačnošću. Što bi se reklo, broj je broj"
Srbija i vakcine
Licitiranje i šibicarenje poverenjem građana
Izvori "Vremena" iz Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da će "neka količina" vakcina protiv korone stići u Srbiju do kraja ove ili početkom sledeće godine, ali ne znaju ni koliko ni kada tačno. Svakako, sve što stigne biće namenjeno prioritetnim grupama, dok zdrav i prav građanin može da se nada svojoj dozi u najboljem slučaju na leto 2021. Zašto se onda vlast igra sa živcima onih koji vakcinu žele da prime? Čemu gađanje brojevima od dva miliona i milion doza? Zar ta potreba za megalomanijom nije kontraproduktivna
Intervju – Milica Kralj, pozorišna rediteljka
Danas je opozicija svako ko misli svojom glavom
"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"
Politički život na način predsednika Srbije
Farbanje fasadne demokratije i naroda
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Pozorište – Paravani
Prazan kofer pun đakonija
Mustafić otvara slike puštajući gledaoca da ga obuzmu i da u zahtevnom tempu otkrije sloj po sloj nasilje rata, nerazumevanja; reditelj jasno slika oholost jednih i ogroman gnev drugih koje oholost guta. Paravani su složeno putovanje koje vas suočava sa besmislom rata, nasilja, besa i oholosti