Intervju: Neven Anđelić, ekspert za međunarodne odnose

Navlačenje nove “gvozdene zavese”

“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”

Rat u Ukrajini

Pad Marijupolja i tenkovska groblja

Širom sveta mediji su izveštavali o izlasku ili evakuaciji ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal, ali se izbegava jasno određenje stvarnosti – predaja. Rusi su prihvatili da garantuju život Azovcima, ali istovremeno je Generalno tužilaštvo Rusije zatražilo da se ta jedinica proglasi za terorističku organizaciju. Nešto ranije, prilikom pokušaja da prodre preko reke Severski Donjeck, ruska vojska je pretrpela teške gubitke

Mediji u Rusiji

Putin i njegovi novinari

Važnu ulogu u pripremi ruskog pohoda na Ukrajinu odigrale su “debate eksperata” centralnih TV kanala, u kojima gotovo uvek isti učesnici, svakodnevno, više sati, stoje i nadvikuju se u pogrdama upućenim spoljnjem neprijatelju, pre svega Ukrajini. Sve to kod nepripremljenog i nenaviknutog gledaoca na momente stvara utisak svojevrsne pomahnitalosti

Lični stav

O Sajmištu, Jasenovcu i budućim memorijalima

Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu

Na licu mesta: Ukrajinske izbeglice u Poljskoj

Solidarnost, ponos i neizvesnost

Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu

Istok-zapad: Zemlja drugih i Dezorijentalna

U zemlji drugih… i u drugoj zemlji

Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.

Jubilej

Arhitekta nad Beogradom

Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević

Vesti

Podrška prijatelja: Crna Gora podržava prijem Kosova u Savet Evrope

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u sredu  u Prištini na konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani da Podgorica podržava zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope.

Rat u Ukrajini

Mariupolj: „Misija odbrane čeličane je završena“

„Grad heroj“ je pao. Rusi su konačno izvojevali pobedu, po koju cenu, tek će se utvrditi. U toku su pregovori oko razmene ratnih zarobljenika. Neizvesna je sudbina pripadnika kontroverznog puka „Azov“

Lični stav

„Specijalni rat“ protiv Srbije: Terorisanje zdrave pameti

Retorika o “specijalnom ratu” vuče korene još iz vokabulara JNA i podseća na od stvarnosti otuđeno naklapanje poslednjeg jugoslovenskog ministra odbrane Veljka Kadijevića koji je krivicu za raspad Jugoslavije prebacivao na neke kobne navedene i nenavedene strane sile

TV manijak

Podeljeni ekran

Svoj antifašizam smo pogubili, ruski je korišćen da se prikaže politika sedenja na više stolica, a Dan Evrope obeležavamo kao zemlja kandidat, kao tuđu slavu

Deveti maj 2022. u Rusiji i Ukrajini

Slika Putinova, letak Staljinov

Razliku između Dana pobede nekad i sad možda najbolje ilustruje incident koji se dogodio u gradu Koroljovu nedaleko od Moskve, gde je jedna od učesnica marša “Besmrtnog puka” na fotografiji već davno preminulog veterana koju je nosila dodala natpis “Dedovi su govorili – samo da ne bude rata”. Zbog toga je uhapšena i sada joj preti zatvorska kazna po nedavno usvojenom zakonu o krivičnoj odgovornosti za “diskreditaciju” ruskih oružanih snaga

Rat u Ukrajini

Plima naoružanja

Dok Ukrajina lako nadoknađuje gubitke ratne tehnike praktično neograničenim dostavama oružja i municije sa Zapada, nepoznanica je kako ruska vojna industrija pod sankcijama izlazi na kraj s proizvodnjom neophodnih sredstava za rat

Dosije “Vremena”

Gasne i naftne igre nad Evropom

Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu

Festivali: Beldocs

Operacija “Oko i duh”

O četiri uglavnom biografski ustrojena ostvarenja sa obilate i raznovrsne ponude 15. po redu izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma

Vesti

Vraćanje vojnog roka: Da muškarci sazru i nauče šta je rodoljublje

Odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka samo što nije doneta, ako je verovati političkom vrhu. Samo što još uvek nije jasno kako bi sve to trebalo da izgleda, koliko bi koštalo, a ni kako bi uticalo na borbenu gotovost Vojske Srbije koja poslednjih godina blista samo na medijskim prezentacijama. Jasno je šta Vučić misli o tome: valjalo bi ga vratiti, da muškarci sazru i nauče šta su rodoljublje, obaveze i posao  

Hrvatska

Istorijsko poistovećivanje: Razumemo Ukrajince, prošli smo kroz srpsku agresiju 

Dok čitava Evropa saoseća sa Ukrajinom koja je 11 nedelja izložena ruskoj agresiji, Hrvatski političari kažu da zapravo jedino oni  razumeju kroz šta Ukrajinci prolaze jer su i sami prošli pakao vojne agresije  – one srpske. Slični tonovi mogu se čuti i u Sarajevu

Vesti

Govor Putina na vojnoj paradi u Moskvi: Poređenje neuporedivog

U govoru na vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede Vladimir Putin je napad Rusije na Ukrajinu predstavio kao novi iznuđeni, pravednički rat protiv nacizma u kome će Rusija, dakako, pobediti u slavu svih slavnih predaka

Analiza

Energetika: Rusi i dalje kontrolišu NIS

Juče je prodato više od 10 miliona akcija Naftne industrije Srbije. Prodavac je bio Gazprom Njeft, a kupac Gazprom. Gazprom Njeft više samostalno nema kontrolni paket akcija, ali zajedno sa "majkom" – ima

Vesti

Prodato 6 odsto NIS-a: Rusi više ne drže kontrolni paket?

Na Beogradskoj berzi je danas prodato oko 6 odsto Naftne industrije Srbije. Vrednost prodaje je oko 7,2 milijarde dinara,

Vesti

Institut za majku i dete: Devetogodišnji dečak možda oboleo od novog tipa hepetitisa

Bolest koja napada jetru dece do 16 godina, moguće da je stigla i u Srbiju. Do sad, registrovana je u više od 20 zemalja. Nama je najbliža Rumunija. Epidemija hepatitisa A u Hrvatskoj nema veze sa ovom novom bolešću

Srbija i Rusija u tabloidnom ogledalu

Kako se odreći Putina, a da to tako ne izgleda

Kada se našao u situaciji da ga “pritiskaju” sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućeno i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike

Srpsko-ruski odnosi

Status Kosova u Donbasu

Putinovo pozivanje na odluku Međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja kosovske nezavisnosti pokušao je da objasni pred srpskom javnošću samo ruski ambasador Bocan-Harčenko. Nije dobio priliku da to učini na nekom zvaničnom sastanku, već se morao zadovoljiti gostovanjem na TV Insajderu

Intervju: Tvrtko Jakovina, istoričar

Strah od sveta nacionalističkih šampiona

“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”

Izložba naoružanja u Batajnici

Smehotresna olimpijada

Prikaz je uspeo, penzioneri u prodavnicama i na pijaci, a posebno uveče u parku, onako dokoni, konstatuju da nema jače vojne sile od Srbije. Dok za to vreme sve više i više starešina napušta vojsku tražeći sebi bolji izvor prihoda

Portret savremenika: Filip Korać

Čovek zbog koga se Vučić razbesneo

Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo

Navigator – Ilon Mask i Tviter

Okupacija u 280 karaktera

Sme li jedan čovek samostalno da donosi odluku o tome šta je sloboda govora, čak i ako se radi o čoveku kojem stavljamo svoj život u ruke verujući autopilotu njegovih automobila