Intervju – Bojan Pajtić

Žestoko ćemo se boriti za prava Vojvodine

"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"

Intervju – Bojan Pajtić (ceo tekst)

Žestoko ćemo se boriti za prava Vojvodine

"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"

Izborne koalicije

Skupštinska šarenica

Zeleni neće sa Zelenima, socijalisti hoće sa kapitalistima, a Bošnjaci se udružuju sa bivšim radikalima. Svako ima svoje Vlahe, poljoprivrednike, sindikate

Kantovanje i homoseksualiziranje

"O ideolozima i šarlatanima"; VREME 1119
"O jednom filozofskom samoubistvu"; VREME 1118, i ranije

Reagovanje

Kako se branio pluralizam

"Ko je rekao ‘zabraniti’"; VREME 1113

Zoom

Čekajući maj – Na izbornom tržištu prodaje se vrlo specifična roba – nada da će biti bolje i prezenteri nade rastrčali su se ovih dana od kuće do kuće, s posebnim akcentom na Kragujevac

Bez obzira na to šta će se događati do kraja izbornog procesa, mora se reći da su ovi izbori nekako dosadni i na njih se, barem u ovoj fazi, više "pale" političari nego građani. Njima, političarima, karijere i životni standard zavise od uspeha ili neuspeha, a građaninu nije baš jasno šta dobija ako pobede prvi ili drugi

Genealogija

Predak naš najstariji

Imamo li zaista svi jednog zajedničkog pretka? Matematički model pokazuje da, nimalo ne dovodeći u sumnju evolutivne procese, svi manje-više potičemo od istih predaka. Odnosno, da smo potekli od ljudi koji su živeli u vreme kada je nastala poljoprivreda. To naravno, ne znači da su ljudi tada nastali, bilo je odavno i drugih Homo sapiensa, ali se naslednici njihovih savremenika nisu razmnožili i raširili svetom u neprekinutom nizu

Izložba – "Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. do 1945", Muzej grada Beograda

Ružičasti trougao

Cilj izložbe je da korišćenjem autentičnih dokumenata predstavi istorijske činjenice, kako bi informisala i suočila javnost sa stereotipima o LGBT osobama i promovisala toleranciju prema manjinama

Vreme Beograda – vantelesna oplodnja

Ostvarena želja roditeljska

"Hiljadu stepenika ispod naše želje da dobijemo Nikolu, nije bilo ničeg. Samo smo želeli da izguramo do kraja. Sada čujemo Nikoline korake", kaže majka prve bebe rođene u drugom pokušaju vantelesne oplodnje. Do sada je u Beogradu 250 parova prošlo kroz proces pokušaja vantelesne oplodnje i rođeno je 75 beba

Parada ponosa 2011

Kako su nasilnici postali politički faktor

Na pitanju Parade ponosa prelama se odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji

Samci u Srbiji

Ispod palme na obali mora

Problem samaca nemoguće je objasniti jednim uzrokom jer se na njima i razlozima za samoću prelamaju ekonomski, politički, demografski i psihološki faktori. Slika je još složenija kad se na nju dodaju detalji poput prava na lični izbor i ličnu slobodu

Teror u Norveškoj

Pakao ostrva Utoja

Strepnja, neverica, tuga i duboka tišina vladaju u Norveškoj, dan nakon tog petka 22. jula tokom koga je u bombaškom napadu u Oslu u masakru na ostrvcetu Utoja život izgubilo 76 osoba. Norvežani u dvostrukom šoku – većina bila užasnuto uverena da su je napali džihadisti, a onda je došao drugi šok – tridesetdvogodišnjak "nordijskog izgleda" Anders Bering Brejvik