Polemika – Povodom "Netačnih navoda
Kriminal
Kućni pritvor uz narukvicu
Bagdad
Dan slavlja i festivala
Kultura sećanja – Gazimestan 28. juna 1989
Dvadeset pitanja o dvadeset izgubljenih godina
Prošlo je dvadeset godina otkako je Slobodan Milošević na Gazimestanu 28. juna 1989. na milionskom mitingu povodom šeststote godišnjice Kosovskog boja aklamovan za srpskog vođu; više od dvadeset tri godine otkako je 24. aprila 1987. u Kosovu Polju izrekao rečenicu: "Niko ne sme da bije narod"; deset godina otkako je, posle bombardovanja Srbije 1999. i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, narodu "čestitao mir"; još malo pa devet godina od njegovog pada s vlasti; osam godina od njegovog izručenja Haškom sudu; više od tri godine od njegove smrti u ćeliji Haškog tribunala 11. marta 2006; a još malo pa godinu dana od potpisivanja DS–SPS Deklaracije o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje... Procenjujemo da su se strasti dovoljno smirile da bi se razložno govorilo o udesu koji je zahvatio milione ljudi i ostavio pečat na generacijama. Redakcija "Vremena" bi rado objavila gledišta čitalaca o zbivanjima u protekle dve decenije povezanim s njegovom vladavinom
Reagovanje – povodom teksta Ljiljane Smajlović
"Tužilaštvo za kukolj, žito i merila profesionalnosti", "Vreme" br. 963
Sloboda štampe u medijskoj Somaliji
Posle fudbalskih trenera, u Srbiji pravnici imaju najjaču i najširu konkurenciju. Dok se svi muški stanovnici razumeju u fudbal, mnogo onih sa završenom osnovnom školom, oba pola, izgleda da zna sve o pravu
Sterijino pozorje (2)
Nemačka, Nemačka, između ostalog
Selekcija "stranog teksta" bila je bogata: o nemačkoj krivici, o najboljem od svih svetova, o ženama i muškarcima, o razbojnicima i nasilju svakovrsnom, uključujući i nasilje nad gledaocima...
Kairo – Jerusalim
Obama ne zaboravlja Izrael
Crna Reka i kult batine
Uloga motke u kolektivnoj svesti
Iako se Srbija nalazi na kontinentu čiji je veći deo usvojio zakone protiv fizičkog kažnjavanja, slučaj "Crna Reka" inspirisao je mnoge da iz svojih mentalnih arhiva izvuku poslovice, motke, pretnje, zaklinjanja i predanja u kojima je batina neprikosnoveno sredstvo ubeđivanja
LGBT populacija
Parade će biti, ali kada
Forum čitalaca "Vremena"
Glas naroda Crnoj Reci
Istorijski zapisi – Pregovori Tita i Forda
Do viđenja u Vašingtonu, budite dobri u Limi
Predsednički i još šest drugih aviona za raznovrsnu logističku podršku, a teme liče na današnje
Američki potpredsednik u poseti Srbiji
Resetovanje odnosa
Bolje manje, a bolje: ima li Danajskog dara u Bajdenovom reset dugmetu
Mračna tajna Crne Reke
Ubijanje Boga lopatom
U Duhovno rehabilitacionom centru Crna Reka, čiji je starešina Branislav Peranović, primenjuju se brutalne metode "lečenja". Na snimku koji je načinjen u ovom centru vidi se kako ovisnika prebijaju svim raspoloživim sredstvima; pesnicama, nogama, čak i lopatom. Rad ovog centra blagoslovio je vladika Artemije, a država Srbija im je dala dozvolu za rad. Pored toga što štićenike prebijaju lopatama, postavlja se pitanje imaju li medicina, psihijatrija i zakonodavstvo bilo kakav smisao, ako lekove dozira upravnik centra protojerej Branislav Peranović, koji je studirao poljoprivredu, "medicinske sestre" su ovlašćeni batinaši, a čuvari pitbul terijeri i dobermani
Porodica u tranziciji i krizi
Generacijsko skrovište
Mada broj razvoda ne raste, ne raste ni broj venčanih, a zastarele proširene porodice postale su još i poželjan vid preživljavanja
Vek i po od rođenja Natalije Obrenović
Progon i krvavi neredi
Sećanje na prvu novovekovnu srpsku kraljicu nećemo osvežiti pričom o njenom životu na srpskom dvoru i o već dobro poznatom razvodu (1888) sa kraljem Milanom. Naša pažnja će biti usmerena na događaj koji se zbio tri godine kasnije, u ponedeljak 6. maja 1891, koji je tadašnja opoziciona štampa nazvala "Krvavi neredi pri proganjanju Kraljice"
Pozorište
Podgrejani restlovi
Aleksandar Popović, Svinjski otac; režija Jagoš Marković; igraju Radmila Živković, Milorad Mandić Manda, Nada Macanković i dr.; Zvezdara teatar
Portret savremenika – Džozef Robinet Bajden, američki potpredsednik
Železnički senator
Džozef Bajden je bio pobornik aktivne američke politike na Balkanu i nije prezao od primene sile. Među prvima je Slobodana Miloševića okarakterisao kao ratnog zločinca i zalagao se da se ukine embargo na uvoz oružja protivnicima Srbije koja je sprovodila Miloševićevu politiku, te da pripadnici oružanih snaga SAD obučavaju muslimane u Bosni. Iskusni demokratski senator bitno je uticao na tadašnjeg predsednika Bila Klintona da donese odluku da NATO prvo interveniše u Bosni, a potom i da zbog Kosova bombarduje Srbiju
Srpski prljavi Hari
"Neko treći"; VREME 952
Moldavija, paljenje parlamenta
Rumunska zastava i ruska vojska
U toku nemira poginula je jedna žena, a govori se o smrti još jednog građanina. Brojni posmatrači, koji su se javljali uglavnom zapadnoevropskim medijima, izražavali su sumnju da policija nije ni pokušavala da spreči bes razularene mase, koja je nasela provokaciji. Istovremeno u provinciji priprećeno je radnicima pojedinih većih preduzeća da će biti otpušteni, ako se ne priključe provladinim demonstracijama
Talačke krize
Pregovaranje o životu i smrti
Pregovarački tim Protivterorističke jedinice Žandarmerije MUP-a Srbije radi svoj posao diskretno i van medijske pažnje. Njihovi mnogi uspesi ne pominju se, ali zato retki neuspesi neizbežno stižu u javnost zbog tragičnih ishoda. Ljubaznošću PTJ-a i MUP-a "Vreme" je dobilo priliku da se upozna sa detaljima jednog takvog događaja
Beograd i Romi
Linija podele
Svi pominju trajna sistemska rešenja, od kojih je jedno i Nacionalna strategija za integraciju Roma čiji je nacrt usvojen još pre pet godina, a čije je "veoma brzo usvajanje" najavio pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić. Strategija i akcionih planova nije nam manjkalo ni do sada, ali problem je što se malo šta od napisanog realizovalo
TV manijak
Ima li televizije nakon smrti?
Vukovar, mrtvorođenče
Korov i trava
Vukovarskim grobovima, ili invalidima koji demonstriraju u Beogradu, izbeglicama, beskućnicima, gladnima, niko ne može reći prosto: "Izvinite. Zeznuli smo se. Malo smo se opustili pa smo izgubili iz vida neke detalje. Ispalo je da i Hrvati znaju da pucaju. A ono za Karlobag bilo je više u šali." Ali, što je nesreća veća, žrtve su lakovernije, prihvataju svako objašnjenje, pošto je najteže podneti besmisao velikog stradanja
Cane, majstor
U vlasti harmonikaša
Nikome ko se bavi politikom i društvom ne bih preporučio da bude sasvim neosetljiv na činjenicu što najbolji deo mladih ljudi živi u paralelnom svetu koji se gotovo nigde ne dodiruje s ovom realnošću kojom se danas uzalud bavi cela međunarodna zajednica
Lord Oven, dreser
Novi svetski nered
Sada, usred zločinačkog, genocidnog rata, niko nema smisla za apstraktnu pravdu, a racionalna i pametna rešenja deluju nestvarno, smešno i gotovo uvredljivo. Srpski i hrvatski ratni vođi bi, naime, prihvatajući ovaj bosanski ustav, morali potpisati da su idioti
Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu
Etničko čistilište
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata