Kriza, bezbednost i putevi oružja – Hladni rat u Savetu bezbednosti
Ko ima dozvolu za ubijanje
Ko koga ubija? Ko koga naoružava? Zašto se koplja lome na Siriji, sukob šiita i sunita i šta će biti posle režima Bašara el Asada
Umetnost – Slikarstvo Maksa Bekmana
Umetnik između Hrista i klovna
Dve izložbe u Nemačkoj još jednom su skrenule pažnju na Maksa Bekmana, velikog nemačkog slikara i jednog od najvećih umetnika XX veka. Postavka u Frankfurtu tematizovala je poslednje godine slikarevog života u Americi, a u Lajpcigu je predstavljeno njegovo portretno slikarstvo
Internet aktivizam
Ispod svih tih zastava ne postoji mesto…
Teško da ima bilo kakvog načina da društvene akcije odvrate huligane od nasilja. To je posao koji treba da obavi država, kojoj su građani dali mandat da ih od nasilnika štiti. Uvezivanje srpske i hrvatske zastave, sa druge strane, podrazumeva podelu, različitost i jaz koji nekako treba premostiti. Slično poput Ivice Dačića, i podržavaoci ove akcije podrazumevaju podelu na nas i njih
Vaterpolo i rukomet
Šta smo naučili
Bez tradicije i rezultata u ragbiju, srpske reprezentacije u vaterpolu i rukometu demonstriraju snagu u druga dva najgrublja ekipna sporta
Lični stav – Zakoni i posledice
Pravni(čki) pogled na slučaj Ugričić
Zašto je važno to što je Sreten Ugričić bio nosilac javne funkcije, a ne državni službenik? Zato što su funkcioneri u sredstvima javnog informisanja manje zaštićeni od običnih građana, bez obzira na to da li su državni službenici, nameštenici, zaposleni ili nezaposleni
Afere
Zašto je smenjen upravnik Narodne biblioteke
Kako je, ironijom sudbine, najveću cenu platio član Foruma pisaca koji je imao ozbiljne primedbe na Nikolaidisov tekst, zamerajući mu što brani režim Mila Đukanovića kao antiratni, prozapadni i manjinski, budući da ga Ugričić vidi kao nacionalistički, pseudoevropski i ratni
O Andriću – Tihomir Brajović, Fikcija i moć (Arhipelag, Beograd, 2011)
Prazno mesto moći
Ono što je Andrić razumeo kada je istorija u pitanju, naime da nije reč o dovršenoj, prošloj stvarnosti koje je uvek identična sebi, već o strukturi od koje mi, našim tumačenjima, pravimo to što jeste, Brajović je uradio sa samim Andrićem, spasavajući ga fosilizovanja na panteonu jednoga jezika
Slike sveta
Geografija kinematografije
Da li umetnost može da menja svet, niko ne može sa sigurnošću da kaže, ali je sigurno da mnogima umetnost, a naročito film, stvara sliku o nekom delu sveta i da je ta slika jača što je film sugestivniji
Nuspojave
Fotorobot Srborbana
Da li je moguća i verovatna, i pod kojim uslovima, nekakva "orbanizacija" Srbije?
Filmska 2011.
Šta smo gledali
Iz Holivuda nam ove godine nije stiglo bogzna šta zanimljivo. Namrgođenom filmofilu je za filmske poslastice ostalo da se okrene ostatku sveta. A taj ostatak je imao solidnu godinu. Evo mogućeg izbora najboljih filmova u 2011.
Srbija 2011.
Deset događaja
Maroko u »arapskom proleću«
Nećemo odustati
Politička temperatura u Maroku još nije dostigla tačku ključanja. Zbog problematične tranzicije u Egiptu, masakra u Siriji, rata u Libiji, rastuća srednja klasa podržava spor proces reformi koje kralj pokušava da sprovodi uz otvorenu podršku svojih evropskih pokrovitelja, prvenstveno Francuske
Lisica i ždral
White shark
Zastupnici ravnopravnosti seksualnih poriva da li imaju sigurne kuće ili budžet iz koga bi novobeskućnicima (postavšim to baš zbog borbe protiv licemerja) ponudile nužan smeštaj
Deca na Fejsbuku
O internetu se uči od predškolskog uzrasta
Deca u školskom uzrastu tek su u procesu razvoja kritičkog i apstraktnog razmišljanja pa zato ono što vide na Fejsbuku može da utiče na to kako razmišljaju i kakve stavove formiraju. To što neke Fejsbuk grupe problematičnih sadržaja i ciljeva imaju desetine hiljada članova, deci može da ukaže na to da su takvo ponašanje i stavovi prihvatljivi
Spomenici kulture
Otvorena vrata
Moj muški život
Muževnost na desnici
Ako je člana Nacionalnog stroja uhvatilo dok pokazuje svoje intimne muške delove deci i navodi ih da ga pipkaju – tu nešto tandrliče. Hajde da vidimo šta
Čekajući EU kandidaturu
Ausweis, bitte
Nesložna Evropska unija o zavađenom Balkanu. O regionalnoj saradnji, politici "i Kosovo i EU", politici uslovljavanja – i u celoj fertutmi zapostavljenoj glavnoj konstrukcionoj grešci srpske evro-strategije
Pozorište
Kud plovi ovaj brod
Dva rivalska pozorišta u Minhenu, Rezidenc teatar i Kameršpile, imaju nove direktore – Martina Kušeja i Johana Simonsa. Obojica su otvorila sezonu predstavama u sopstvenoj režiji, a rezultat je ilustrativan za dva estetski različita pristupa pozorištu
Strip priče Nine Bunjevac
O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa
Portret savremenika – Dino Merlin
Je l’ Beograd gde je nekad bio
Pomalo je gorko što u čitavoj priči o Dinu Merlinu ima najmanje muzike i priče o muzici, a mnogo više svega ostalog. Ko je čovek koji je 20 godina odbijao da održi koncert u Beogradu, a onda rasprodao tri Arene, kome zbog dolaska u Beograd prete, a na koncertima dežuraju policija, tužilac i sudija za prekršaje
Novogovor
Dijalog, opet
Na licu mesta – Banja Koviljača
Panika u parku azilanata
U danima pre protestnog zbora, na prvi pogled nije delovalo da se među stanovnicima Koviljače uvuklo toliko straha kao u rečima predstavnika organizatora protesta. Sticao se utisak da je atmosfera bila mnogo teža i napetija među azilantima. Dok bi neko ko govori engleski prevodio, kao bujica se izlivao strah, najčešće na arapskom i dariju, jeziku koji se govori u Avganistanu: "Šta piše na ovom papiru, hoće li da demonstriraju protiv nas?" "Hoće li sve da nas deportuju"
LGBT
Nasilnici, ponovo
Vreme protesta
Ogorčeni svih zemalja
Prošla subota u svetu je protekla u znaku opšteg nezadovoljstva i ogorčenosti zbog načina na koji funkcionišu finansijska tržišta, besa usmerenog protiv banaka i otpora političkom i tržišnom sistemu koji podstiče pohlepu manjine na uštrb većine. U preko osamdeset država, u više od hiljadu gradova, demonstranti su protestovali protiv "raspištoljenog" kapitalizma
Turska i Evropska unija
Nadobudni kandidat
Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi