Intervju, profesor Vladica Cvetković, dopisni član SANU

Šangajska lista u zemlji plagijata i kupljenih diploma

"Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje"

Lični stav

Zločini iz mržnje – mržnja iz zločina

Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice

Lažne vesti i izbeglička kriza

Stvarnost u krivom ogledalu

Vest o "incidentu na Savskom trgu", koju su prvi objavili "Kurir/Informer", o tome da su u četvrtak uveče "podivljali migranti napali vozača autobusa" na liniji 860 Beograd–Obrenovac tek je najnovija u moru lažnih vesti koje su se pojavile kako u domaćim tako i u regionalnim medijima od početka izbegličke krize 2015. godine. Ipak, odgovorni za njihovo širenje ostaju ispod radara REM-a i onih koji prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije

Srbi iz Hrvatske

Ljudi koji nikoga ne zanimaju

Ono što začuđuje je navodna nesposobnost kninsko-drniško-šibenske policije da otkrije počinioce napada u selu Uzdolje. Prevedeno na prilike u Srbiji, to je isto kao što beogradska policija ne može da pronađe rušitelje iz Savamale

Intervju – Blagoje Pantelić

Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod

"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"

Briselski pregovori vlasti i opozicije

Tango za troje

Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije u Srbiji zanima Evropsku uniju jeste – kosovski problem. Zato su, tvrdi, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju i vlast makar u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešan bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti

10 najvećih naprednjačkih afera

Nasleđe Aleksandra Vučića

Intervju – Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske partije

Vučić stvara državu Velikog brata

"Vučić se po dolasku na vlast sam hvalio da zna šta ko govori o njemu i mislio je da time ucenjuje ljude oko sebe, da im preti time. Svako od članova vlade zna da ga Vučić sluša, da prisluškuje svaki razgovor i da preti time, svako od srpskih tajkuna zna da ih Vučić prisluškuje. Zato ljudi ćute, šapuću po kafanama. Jer je pretnja, pored prisluškivanja, drugi element njegove vlasti. Treći je direktno nasilje, četvrti je pljačka a peti kontrola medija. I to je današnja vlast"

Intervju – Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije

Nismo mirili jedne s drugima

"Što duže dijaloga ne bude bilo, to će gore posledice biti. Govorim o mogućnosti za pojačano nasilje i neka druga stanja koja smo gledali devedesetih, a ne bismo želeli da se ponove. Ne želimo ni da bilo ko u Evropskoj uniji postavi pitanje da li će u Srbiji biti nasilja, ali mnogo je važnije da niko od građana ne postavi to isto pitanje 2019. ili 2020. godine. Treba da obeležimo i 20 godina od Petog oktobra, i zaista bi bilo dobro da to uradimo na dostojan način"

Intervju – Boban Stojanović, politikolog

Vučić više nije u istoj poziciji kao pre šest godina

"Šta je vama kao partiji bitnije – to da možete da platite prostorije, ili su vam važniji građani i eventualna smena Vučića kroz 2-3 ili 5 godina? Meni deluje – ako izađu na izbore, ovde se neće ništa promeniti u narednih 10-15 godina i da pristaju na okolnosti u kojima nemaju šanse da pobede na izborima. Ako im sada date legitimitet, do 2022. i predsedničkih izbora teško može nešto da se promeni, onda bi sve opet moralo ispočetka, samo se pomera ciklus za još četiri godine"

Slučaj narodnog poslanika Vojislava Šešelja

Vojvoda za gaženje i klanje

Srbija i sve nadležne institucije Vojislava Šešelja i inače tretiraju kao osobu za koju ne važe zakoni koji se odnose na ostale ljude. On, naime, ne bi trebalo ni da sedi u parlamentu: na osnovu tačke 88 Zakona o izboru narodnih poslanika, u Skupštini ne bi smela da bude osoba "pravosnažno osuđena na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci"

Intervju – Jovo Bakić, sociolog

Možda sam ja opasan čovek

"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"

Mini-hidroelektrane

Život u ritmu čuvanja reke

Stanovnici sela Rakita, optuženi da remete radove jer se bune protiv onih koji hoće mini-hidroelektranama da isuše Staru planinu, postavljane cevi doživljavaju kao puške usmerene protiv njih

TV manijak

Živimo za fajt

Baš je zaratilo na televiziji: saobraćajke, tuče i međunarodni sporovi o Eurosongu

UN – Svetska populacija – perspektive 2019

Bekstvo iz Afrikanistana

Svetska populacija, koju 2019. čini 7,7 milijardi ljudi, do 2030. mogla bi se uvećati na 8,5, do 2050. dostići 9,7 milijardi, a do 2100. godine 10,9 milijardi ljudi. Indija će biti naseljenija od Kine, a u Nigeriji će se utrostručiti broj stanovnika, pokazuju rezultati globalne projekcije Departmana za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija. Da li će zbog jaza između razvijenih zemalja, čije stanovništvo stari, i siromašnih i slabije urbanizovanih zemalja s rastućom mlađom populacijom aktuelna migraciona kriza i tragične regionalne tenzije imati dugoročni karakter

Venecijansko bijenale

Zanimljiva vremena i umetnost

Iako je tema Venecijanskog bijenala nevesela sadašnjost, selektor Ralf Rugof naglašava da njegova izložba ne forsira bilo koji određeni pogled na svet ili ima samo jednu poruku zato što je umetnost ipak nešto više od puke dokumentacije vremenske epohe

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

Roman – Zanimanje oca

Ništarija, mitoman… patriota

Knjiga Sorža Šalandona je kao izvanredno izvajan malj koji udara snagom od one trifoovske četiri stotine udaraca po čitaočevoj svesti i savesti

Intervju – Jugoslav Ćosić, novinar i direktor programa TV N1

Uvod u istrebljenje medija

"Te novine ‘Alo’, kao i druge tabloide a i gotovo sve elektronske medije, po mom uverenju kontroliše medijski generalštab predsednika Srbije. U tom generalštabu donose se važne medijske odluke: ko je sutra predmet napada, na koji način i koja će pitanja biti postavljana Vučiću. O pitanjima se obaveštava ko treba, a onda ih iznenađenom predsedniku postavljaju na konferencijama za medije. Tako, eto, izgleda ta uređivačka politika"

Izložba

Čulni potres

Lik Tajmans, Koža, u Palati Grasi u Veneciji

Intervju – Ivan Čolović

Autoritarni zavet režima

"Vulin je objasnio da on ne crta granicu nego, kako je rekao, ‘samo želi da se odvoji od Šiptara’. Život s njima slikovito je opisao kao kaznu iz osmanskih vremena, koja se sastojala u tome da osuđenika vežu za mrtvaca. I zaključio: ‘Što pre se otkinemo od Šiptara, pre ćemo početi da živimo.’ Dakle, reč je o jednom paranoidnom fantazmu koji – kao i svaki fantazam o etničkoj čistoći – vodi u nasilje i zločin. Nije od toga daleko ni Vučić kad razgraničenje na Kosovu naziva ‘najzdravijim za Srbiju’, jer je to opet ludi san o etničkoj čistoći"

Šta se promenilo u poslednjih šest meseci

Čuvari protesta u letnjem periodu

Hoće li se samoorganizovanje naroda koje je nedavno spominjao glumac Nikola Kojo dogoditi već sledeće subote tako što će se građani vratiti na svoje proteste zato što batinaši još žešće premlaćuju one čije im se društveno-političke aktivnosti ne dopadaju ili će čuvari protesta u letnjem periodu ostati Dragan Đilas i Boško Obradović? Prognoze su nezahvalna stvar, u protestima #1od5miliona se ništa i nikad od prvog dana nije zasigurno znalo. To je možda bila njihova najveća slabost, ali i snaga – istovremeno

Intervju – Snježana Milivojević

Bitka za medije

"Nema slobodnih izbora, ni sređene izborne administracije, ni urednog izbornog dana ukoliko im ne prethode javna debata i slobodni mediji. Bez slobodnih medija i demokratije ne možete da napravite selekciju najboljih ljudi koji će u društvu obavljati javne funkcije i onda imate društvo na silaznoj putanji. Zato demokratije propadaju"

Nuspojave

Zamke teorije o Vučićevoj svemoći

Odakle priča da "Vučić ne bi mirno predao vlast"? Ko je širi, i u čijem interesu? Naposletku: da li je tačna?

Turska – Šest decenija anadolskog roka

Bog ne voli one koji lažu

Krajem pedesetih godina 20. veka, u Tursku je sa Zapada stigao prvi talas rokenrola. Turski muzičari su ga prihvatili i u njega uneli zvuk narodne muzike. Tako je nastao anadolski rok – posebna mešavina starog i novog, Istoka i Zapada, tradicije i bunta

Evropa – Kako su Zeleni postali nova politička snaga

Najezda suncokreta

Evropska unija nije poklekla pod naletom ekstremne desnice, što su mnogi predviđali, već je u partijama Zelenih dobila novu političku snagu, što niko nije predvideo

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.