Novi Sad, Evropska prestonica kulture
Himna vertikali duha
Zeniteum :: 2022 je na “balkanski način” uključio domaću scenu u internacionalnu, sa idejom “balkanizacije Evrope”, suprotno opštoj tendenciji evropeizacije Balkana
Intervju: Irena Popović Dragović, kompozitorka
Biti vojnik bez materice
“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim”
Premijere: Poslednje devojčice
U podrumu bez vazduha
Na mestu gde je materica postala fabrika, a dete savršeno upakovani skupi proizvod, počinje ova priča – Maja Pelević
Pozorište
Nešto je trulo u državi… Poljskoj (ne kod nas)
Ibi the Great, autorska predstava Andraša Urbana po drami Alfreda Žarija Kralj Ibi, Narodno pozorište Sombor
Rekapitulacija – Mini LP VIS Idoli, 40 godina kasnije
“Zabavnjaci” izvrnuti naglavačke
Ploča koja neće biti luksuzno reizdata, a svojevremeno je sasvim sigurno promenila popularnu kulturu na našim prostorima, jeste debitantski mini LP grupe Idoli
Kinoteka
Bauer i Mitrović, žanrovski klasici
Sto godina je od rođenja dva reditelja čije je tragove moguće naslutiti u filmovima njihovih vrlo uspešnih naslednika
In memoriam – Momčilo Moca Vukotić (1950–2021)
Večnost stiže u driblingu
Otmenost koju je imao na terenu Moca je imao i u privatnom životu. Tih, odmeren. On je pripadao onom soju ljudi koji je svestan svojih kvaliteta, da je ostvaren u onome što je najviše voleo, i time se nije razmetao. Nikad se nisu oko njega pravile afere, nesporazumi, sve je kod njega išlo lagano, kao kod ljudi koji su mirni iznutra
Festival – Desiré central station
Brutalan, duhovit, spreman da vas umori
Ovogodišnje izdanje subotičkog pozorišnog festivala bilo je svojevrsni eksperiment koji propituje kuda teatar dalje može ići. Rediteljski rukopisi koje smo videli neka su vrsta avangarde ovog doba, jer idu ispred svog vremena
Intervju – Livaj Tekofski, tur menadžer
Ljudima su potrebni koncerti
"Na američkoj turneji sa Garbidžom je u početku bio prisutan strah. Plašili smo se da se ne zarazimo jer idemo u okruženje sa 20.000 ljudi, a naša jedina distanca je to što smo na bini. Znači, ispunili smo onih šest stopa socijalne distance, ali šta ako među tih 20.000 ljudi njih 1000 ima kovid i oblak kovida nas prekrije. Ta pomisao je zastrašujuća i za nas i za publiku. Ali onda sledi jedno posve drugo osećanje – publika je toliko uzbuđena, nisu bili na koncertu dve godine, i strah raspršava neverovatan krik tih ljudi koji kao da su upravo pušteni iz zatvora. Mnogo je tu različitih, pomešanih emocija"