„Velikom Getsbi“ žurkom otvorena je palata Mitrović – ili, kako je sam Željko Mitrović naziva, „hram svetog Žeksa“. Odabranim zvanicama obezbeđena je spektakularna zabava, služio se specijalni rižoto koji je jela britanska kraljevska porodica, a ceo ovaj privatni događaj obezbeđivali su pripadnici MUP-a Srbije
Muzičari Beogradske filharmonije, na mostu na Adi, muzikom su bodrili trkače i postali jedna od atrakcija današnjeg Beogradskog maratona
Debi američke grupe Violent Femmes najbolji je rok album o tinejdžerskom životu svih vremena. Malo je reći da je spasao muziku
Otkad su došli na vlast 2021. godine, talibani donose stroge zakone i propise. Poslednji takav zakon bio je da se zatvore frizerski i kozmetički saloni. Ovaj put, uveli su zabranu puštanja muzike u javnosti. Poslednji put su zabranili muziku kada su vladali zemljom kasnih devedesetih
Izložba „Dvojnost portreta“ Slavka Krunića u Modernoj galeriji Valjevo je rezultat dugogodišnje saradnje između autora i Ljube Popovića, osnivača ove galerije. Izložbu je otvorio Edin Karamazov, istakavši Krunićevu potrebu da spoji muziku i slikarstvo
Ruska organizacija “Vagner” nije privatna firma – nigde nema pravnih tragova njenog postojanja i podataka o njenim "radnicima" jer je, po svemu sudeći, reč o snagama koje rade za obaveštajne službe. Njihov šef Jevgenij Prigožin je zaradio Orden heroja Ruske Federacije za ratne zasluge. On je pre tridesetak godina prodavao hot-dogove, a sada je vlasnik lanaca restorana. Kao građevinski preduzimač zaradio je velike pare radovima na vojnoj infrastrukturi. Borce pod njegovom komandom nazivaju "vagnerovcima" ili "muzikantima"
Tradicionalni muzički festival EXIT počeo je sinoć. Više od 200.000 posetilaca zabavljaće četvorocifren broj izvođača. Za svakoga će se naći ponešto - od elektronske muzike, preko rokenrola, do hevi metala i panka. Nastupiće i Konstrakta. Otvaranje je propraćeno razapinjanjem transparenta podrške Rusiji na mostu “Duga”. Epidemiološke mere ne postoje
O nedovoljno poznatoj zbirci Pavla Beljanskog i o vremenu kada je umetnost ljudima značila nešto posebno
"Ako neko odlično vlada svojim instrumentom, kažemo da je on sjajan muzičar. Ali sjajan muzičar može biti i neko ko ne svira toliko dobro, ali to čini sa velikom strašću. Sama veština po sebi nije mnogo bitna. Jer, mi u stvari obraćamo pažnju na muziku koja nas emocionalno dodiruje, slušamo ljude čije nas priče zainteresuju i osećajno zaokupiraju"
Pevanje Andree Bočelija u praznoj Milanskoj katedrali koje se uživo prenosilo na Jutjubu nije bio koncert, već molitva u pesmi. Kod nas Supernova najavljuje koncert koji će u pandemijskim uslovima održati Aca Lukas. To mu dođe kao dijagnoza višenedeljne splavarske apstinencije
Vulkanska lava možda guta Havaje, ali muzika ne prestaje da svira! Havajska muzika je predstavljala četvrtinu prvih gramofonskih ploča objavljenih početkom dvadesetog veka, direktno je uticala na stvaranje kantrija, a visoko su je cenili i Nemci koji nisu bili nacisti za vreme Drugog svetskog rata. Štaviše, jedan pruski koncert-majstor vojnog orkestra prvi ju je zapisao i potom modernizovao, omogućivši celom svetu da uživa u muzici izgubljenog raja
Dva koncerta Ive Pogorelića u Beogradu nakon skoro tri decenije odsustva, i iznenadna tuga koja ščepa srce zbog onog nečeg što smo tokom tih decenija zauvek izgubili, zaturili, zaboravili
Veliki cirkus i zlatno doba
Nakon što je sa suprugom Milicom i decom Kristinom, Andreom, Sandrom i Aleksandrom dočekao zvanice na poslednjem spratu velelepne vile, vlasnik televizije Pink je zašao na binu i obratio se gostima.
„Uvek me je zanimalo zašto bebe plaču kada se rode. I vi i ja smo plakali. Bebe zapravo plaču jer su zakoračile u cirkus koji se zove život. Taj cirkus sam sve vreme pokušavao da ublažim – da učinim živote malo lepšim, da pravim program koji će ljude malo da opusti. Nekada sam bio napadnut zbog toga – nekada hvaljen, a večeras radim obrnutu stvar. Želim ovo veče da pretvorim u veliki cirkus. Na predhodnom Getsbi partiju sam rekao da nas tek čeka zlatno doba i to se i desilo. Pravo zlatno doba, pre svega za nas koji živimo u Srbiji, zemlji čuda – tek je pred nama“, rekao je Mitrović okupljenim zvanicama.
Sledeći put – duplo veća
Kako piše Pink, porodična palata porodice Mitrović mesecima privlači pažnju javnosti. U sklopu luksuznog i raskošnog prostora nalazi se nekoliko bazena, spa centar, teretana, dva lifta – dok u bašti stoji najstarije drvo masline u Evropi.
Mitrović je u svom govoru rekao da brine sve njegove zvanice na zabavi nemaju dovoljno mesta, pa je obećao da će „sledeći put izgraditi duplo veću vilu“ – iako njegova novootvorena palata ima više od 6.000 kvadrata.
Gradi šta mu se prohte
Tabloidi su u pravu u jednoj stvari – palata porodice Mitrović zaista mesecima privlači pažnju javnosti.
Kako je otkrio BIRN, Mitrovićevo zdanje nalazi se u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“. Prema tome, za sve građevinske intervencije na parceli potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara – u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
U dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je Mitrović dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Tako mu je omogućeno da sruši kuću koja se na ovoj parceli nalazila i počne gradnju „hrama svetog Žeksa“, kako je ovo zdanje na društvenim mrežama nazvao Mitrović.
Željko Mitrović je za BIRN rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
On je rekao da je zgrada na Dedinju njegova zadužbina, te da „ništa nije pomereno ni milimetar u odnosu na dozvolu.”
Pravila postoje da bi se zaobišla
U informaciji o lokaciji koju je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda na zahtev novinara BIRN-a, maksimalni koeficijent izgrađenosti za parcelu na kojoj je izgrađena Mitrovićeva palata iznosi 0,4. Ovaj koeficijent, ukratko, dobija se tako što se podeli ukupna površina svih prostorija (podzemnih i nadzemnih) sa površinom parcele. Pošto parcela Željka Mitrovića ima površinu od 5.118 kvadratnih metara, jednostavnom računicom dolazimo do maksimalne moguće kvadrature objekta Željka Mitrovića, koje dopušta važeći Regulacioni plan: 5118 * 0,4 = 2047,2 kvadrata.
Međutim, Mitrovićeva palata ima više od 6.000 kvadrata, od toga 2.047 nadzemno – sve u skladu sa lokacijskim uslovima i građevinskoj dozvoli koje mu je izdao onaj isti Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Kako? Vlasniku Pinka su izdata drugačija ograničenja, pa se u lokacijskim uslovima, objavljenim u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola koju vodi Agencija za privredne registre, ne navodi dozvoljeni koeficijent izgrađenosti od 0,4, već indeks izgrađenosti.
Prekrštavanje „koeficijenta izgrađenosti“ u „indeks izgrađenosti“ omogućilo je da za Mitrovića važe drugačija pravila. Indeks izgrađenosti je odnos bruto razvijenih površina nadzemnih etaža i površine te parcele, pa je Mitroviću ovom – naizgled jezičkom izmenom – omogućeno umesto ukupno 2.047 kvadrata sazida nadzemno 2.047 kvadrata, a više od 6.000 ukupno.
', title: 'Otvoren „hram svetog Žeksa“: Muzika, policijsko obezbeđenje i kraljevski rižoto', pubdate: '2024-09-20 09:56:54', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Pink,Senjak,Željko Mitrović", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Otvoren „hram svetog Žeksa“: Muzika, policijsko obezbeđenje i kraljevski rižoto', 'pageContent': '„Palata Mitrović“ zvanično je otvorena. I to kako – skoro tri hiljade ljudi je prošlo kroz kapije „najluksuznije palate u ovom delu sveta“, kako je nazivaju novinari Pinka. Žurkom „Veliki Getsbi“ istovremeno je proslavljeno 30 godina postojanja ružičaste televizije.
[caption id="attachment_4847044" align="aligncenter" width="993"]
Za odabrane – specijaliteti iz Bele kuće
Gostima Željka Mitrovića obezbeđena je spektakularna zabava, ako je verovati snimcima koji kruže društvenim mrežama i izveštavanju tabloida. Tokom glamurozne proslave nastupala je italijanska grupa Ricchie Poveri, svetska senzacija Voca People, bend Tap 011, Balkan beat bend i DJ Munja. Svoje specijalitete Mitroviću je lično spremao nekadašnji kuvar kraljice Elizabete, a sada kuvar Bele kuće. Enrike, najbolji svetski kuvar, pripremao je za Mitrovića lično specijalni rižoto koji su imali čast, sem kraljevske porodice, da probaju Anđelina Džoli, Bred Pit, Džordž Kluni i najveća imena svetskog džet-seta, piše portal Pink.rs.
Oni koji nisu bili dovoljno važni da bi se našli na grandioznom otvranju vile na Senjaku svedočili su drugoj strani zabave. Veliki deo naselja bio je zatvoren, a snimci na društvenim mrežama pokazuju da je privatnu žurku Željka Mitrovića obezbeđivala policija.
— Ivan Đorđević (@ivandjser) September 19, 2024U privatnoj državi privatna policija obezbeđuje privatnu žurku raspalog narkomana!
— Ivan Đorđević (@ivandjser) September 19, 2024
UGASI SE SRBIJO ILI SE PROBUDI!! pic.twitter.com/kVmPZNECNW
Veliki cirkus i zlatno doba
Nakon što je sa suprugom Milicom i decom Kristinom, Andreom, Sandrom i Aleksandrom dočekao zvanice na poslednjem spratu velelepne vile, vlasnik televizije Pink je zašao na binu i obratio se gostima.
„Uvek me je zanimalo zašto bebe plaču kada se rode. I vi i ja smo plakali. Bebe zapravo plaču jer su zakoračile u cirkus koji se zove život. Taj cirkus sam sve vreme pokušavao da ublažim – da učinim živote malo lepšim, da pravim program koji će ljude malo da opusti. Nekada sam bio napadnut zbog toga – nekada hvaljen, a večeras radim obrnutu stvar. Želim ovo veče da pretvorim u veliki cirkus. Na predhodnom Getsbi partiju sam rekao da nas tek čeka zlatno doba i to se i desilo. Pravo zlatno doba, pre svega za nas koji živimo u Srbiji, zemlji čuda – tek je pred nama“, rekao je Mitrović okupljenim zvanicama.
Sledeći put – duplo veća
Kako piše Pink, porodična palata porodice Mitrović mesecima privlači pažnju javnosti. U sklopu luksuznog i raskošnog prostora nalazi se nekoliko bazena, spa centar, teretana, dva lifta – dok u bašti stoji najstarije drvo masline u Evropi.
Mitrović je u svom govoru rekao da brine sve njegove zvanice na zabavi nemaju dovoljno mesta, pa je obećao da će „sledeći put izgraditi duplo veću vilu“ – iako njegova novootvorena palata ima više od 6.000 kvadrata.
Gradi šta mu se prohte
Tabloidi su u pravu u jednoj stvari – palata porodice Mitrović zaista mesecima privlači pažnju javnosti.
Kako je otkrio BIRN, Mitrovićevo zdanje nalazi se u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“. Prema tome, za sve građevinske intervencije na parceli potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara – u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
U dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je Mitrović dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Tako mu je omogućeno da sruši kuću koja se na ovoj parceli nalazila i počne gradnju „hrama svetog Žeksa“, kako je ovo zdanje na društvenim mrežama nazvao Mitrović.
Željko Mitrović je za BIRN rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
On je rekao da je zgrada na Dedinju njegova zadužbina, te da „ništa nije pomereno ni milimetar u odnosu na dozvolu.”
Pravila postoje da bi se zaobišla
U informaciji o lokaciji koju je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda na zahtev novinara BIRN-a, maksimalni koeficijent izgrađenosti za parcelu na kojoj je izgrađena Mitrovićeva palata iznosi 0,4. Ovaj koeficijent, ukratko, dobija se tako što se podeli ukupna površina svih prostorija (podzemnih i nadzemnih) sa površinom parcele. Pošto parcela Željka Mitrovića ima površinu od 5.118 kvadratnih metara, jednostavnom računicom dolazimo do maksimalne moguće kvadrature objekta Željka Mitrovića, koje dopušta važeći Regulacioni plan: 5118 * 0,4 = 2047,2 kvadrata.
Međutim, Mitrovićeva palata ima više od 6.000 kvadrata, od toga 2.047 nadzemno – sve u skladu sa lokacijskim uslovima i građevinskoj dozvoli koje mu je izdao onaj isti Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Kako? Vlasniku Pinka su izdata drugačija ograničenja, pa se u lokacijskim uslovima, objavljenim u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola koju vodi Agencija za privredne registre, ne navodi dozvoljeni koeficijent izgrađenosti od 0,4, već indeks izgrađenosti.
Prekrštavanje „koeficijenta izgrađenosti“ u „indeks izgrađenosti“ omogućilo je da za Mitrovića važe drugačija pravila. Indeks izgrađenosti je odnos bruto razvijenih površina nadzemnih etaža i površine te parcele, pa je Mitroviću ovom – naizgled jezičkom izmenom – omogućeno umesto ukupno 2.047 kvadrata sazida nadzemno 2.047 kvadrata, a više od 6.000 ukupno.
', 'pageDate': '2024-09-20 09:56:54', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
