Svako ima količinu laži koju je u stanju da proguta, pa i poslušno izgovori, zarad vlastitog probitka ili pukog opstanka. Kod Dubravke Ugrešić, očigledno, tolerancija na laž bila je veoma niska. I zato joj je Laž odgovorila svakom merom odmazde koja joj je bila dostupna
„Vreme“ je svoju prvu iz nove serije javnih debata o stanju demokratije u Srbiji organizovalo u Vranju koje je postalo grad kriminala i straha, u kome se Dejan Nikolić Kantar namerio da uzme prostorije OK radija. Osim kolega, na tribinu je došao samo jedan obični građanin. Ostali nisu smeli
Kako je jedna tužiteljka dobro radila svoj posao, pokušala da donese pravdu za žrtve rodno zasnovanog nasilja, pa - nije reizabrana
Jedan deo profesora i saradnika na FPN izrazio je solidarnost sa targetiranim kolegama koje su označene kao teroristi samo zato što su radili svoj akademski posao u saradnji sa profesorima Prištinskog univerziteta. Oni zahtevaju da MUP ovaj slučaj rasvetli do kraja i da se zaustavi praksa nekažnjivosti organizacija čije akcije mogu da imaju nesagledive posledice
Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi
Osnovano se sumnja da su muškarci ubili više žena nego što pokazuju podaci organizacija za prava žena: ne zna se koliko ih premine kasnije od posledica povreda, niti koliko njih počine suicid jer ne znaju kako drugačije da pobegnu od nasilnika
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Ekstremne su okolnosti u koje je primalac pretnji bez svoje volje stavljen, a ne njegov odgovor na njih. A svako ko misli da time neko pravi sebi reklamu, neka je slobodno isproba na vlastitoj koži
Čitajte Boru Šnajdera: Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište (ja sam Jugosloven po srodstvu...): nasmejaće vas, zaboleti. Ostaće vam od smeha knedla u grlu. Prepoznaćete tvoj mentalitet, mentalitet građana Beograda, građana Srbije. Primera srpskog mentaliteta u dramama Aleksandra Popovića ima napretek: “Moral u prahu... Strugana ekonomija... Mleveni humanizam... Zidamo i raziđujemo... Po srpskoj formuli: ćar plus fajda jednako šteta... Smežurao se narod kao da je prokuvan u ceđi... Svi složni od poslušnosti... Ostalo je mrtvo more i duša se u njemu prokurvala, i časti se užegle, i dostojanstva uskisla, i korota popala po njima kao inje...”
Koliko god da je bilo jasno kako je Nemanja Vidić najbolje rješenje za srpski fudbal, isto je tako ubrzo postalo jasno da od toga neće biti ništa. No ipak, govorili smo u sebi, nema veze, nije strašno da izgubi od nekakvog lijevog ministra, to i nije poraz, jer naprosto nisu ista kategorija. Ni fudbalska, a pogotovo ne ljudska. A onda su otišli da iz zaslužene mirovine izvuku ne nekakvog lijevog ministra, već najslavnije lijevo krilo. Tuga se nekoliko dana vukla po našim dušama i srpskim medijima
Nije baš sasvim jasno zašto se režim, koji u rukama ima bezmalo sve medije u zemlji, a koji joj služe kao toljaga za progon i disciplinovanje protivnika i neistomišljenicka, služi i „gerilskim“ načinom političke borbe
Ostavimo po strani opšti haos po centru Beograda, pljačku i uništavanje kontejnera, semafora, signalizacije, izloga… tog 21. februara 2008. godine, četiri dana nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Napad na zapdna diplomatska predstavništva mogao se i morao predvideti kada je bio zakazan protestni skup, pogotovo na američku ambasadu jer su SAD bile označene kao glavni krivac za „otimanje“ Kosova od Srbije. Namerno ili slučajno, Policijska uprava Beograda i MUP puptuno su bili omanuli
Lejla Kašić, producentkinja emisije „Dnevnica“ na Radio-televiziji Crne Gore, optužila je muzičara Ramba Amadeusa za seksualno zlostavljanje, potom se oglasio i UNICEF čiji je on ambasador dobre volje, a danas i Rambo Amadeus. Taj čin „nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane, kaže. Možda je seksističan, seksualan ne
Dve žene su najavile da će Vučiću predati pismo u kome protestuju protiv gradonačelnika Bolsilegrada Zaharijeva, i policija im je oduzela pismo. Gradonačelniku i njegovoj nameri da ništa ne pomuti današnju predsednikovu posetu, ni Zakon ne može ništa
Korupcija, laž i ubistva ostaju nerešeni i sada je trenutak da reakcija naroda bude brza, oštra i kratka i zato vas pozivamo na sveobuhvatni bunt, da od sledećeg ponedeljka do petka od 10 do 10.30 sati, stane Srbija, da svako obustavi rad, poruka je advokatskog i „svenarodnog protesta "Ne damo naše Laure" na kome se okupio mali broj ljudi
Bivši šef srpske Žandarmerije i general u penziji Bratislav Dikić nalazi se na čelu šumskog gazdinstva Niš, navodi se na sajtu Javnog preduzeća Srbijašume. Svi drugi direktori gazdinstava su ili diplomirani inžinjeri šumarstva ili imaju titule master šumarstva
Ovu predstavu pre svega treba posmatrati u kontekstu autorske saradnje Vladimira Tabaševića i Ivice Buljana u BDP-u. Onima koji su gledali i voleli predstavu Tiho teče Misisipi sigurno će se dopasti i Idiot
Sporazum podrazumeva kompromis, uvažavanje realnosti defakto i dejure, uvažavanje interesa zainteresovanih strana. Ako nema toga, onda nema sporazuma, onda imamo nametnuto rešenje. Rešenje nametnuto jednoj strani pre može biti zametak budućih nesporazuma i sukoba nego osnov trajne stabilnosti
Pesma nosi simboličnu poruku današnjeg vremena – “Samo mi se spava”, jer govori o apatiji nekoliko generacija. Sledi možda dugo i otrežnjujuće buđenje ili još dublja anestezija, videćemo
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
“Zašto bi neko reagovao i uklonio dva tužioca sa tog predmeta? Ako je tačno da je EPS isplatio 7,5 miliona dolara, a da nije napravljena pruga, to se ne može sakriti. Ovde se radi o tome da su nečiji interesi bili uključeni, EPS je plaćao, a onda je neko po hijerarhiji kontrole potpisivao da je to u redu. To je klasičan sistem korupcije u javnom sektoru”
Nezami Ganđavi, koji je o ženi pisao vanvremenski, a o svetlosti kao da je slika, koji je u 12. veku nagovestio nadrealizam i postao večni persijski pesnik
Zbog mnoštva determinanti koje su inherentno neizvesne i nepredvidive, dužina i kraj ovoga rata ne mogu se kalendarski predvideti. Može se, međutim, predvideti funkcionalno: rat će okončati Zapad kada proceni da je visoka verovatnoća njegovog prerastanja iz konvencionalnog u nuklearni. Tu će procenu Zapad načiniti na osnovu svoje percepcije očekivanog ponašanja Kremlja
“Nije sve u novcu. Takav život traži mnogo odricanja i žrtve, podređivanja privatnog službi i profesiji. I na to treba računati, biti spreman i fizički i psihički. A kad odeš u penziju, praktično ti niko ne kaže hvala. Ipak, ne žalim se. Za 21 godinu službe sam dogurao do zastavnika prve klase… Prateći naše vojne funkcionere i ministre, obišao sam 23 zemlje. Video sam uživo Kim II Sunga, Moamera Gadafija, Sadama Huseina...”
Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara
