Nuspojave
Milion i kako ga steći
Guverner Radovan Jelašić je prihvatio izazov i uzvratio svojim protivnicima upravo po njihovim, estradno-tabloidnim pravilima igre
Intervju - Kosta Ilić, direktor rafinerije Pančevo
Musava udavača
"Vlada mora biti dovoljno mudra da privatizaciju rafinerija prepusti stručnjacima, ali i da sve prođe javnu raspravu, da ne bi posle bilo ‘nismo znali’. Zato, moramo znati šta nam se sve može dogoditi ako tender ne bude dobro po nas definisan"
Intervju - Slobodan Radić, Hjulet–Pakard
Lokalna sinergija globalnih korporacija
"Povećanje Hjulet–Pakarda znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće"
Smrt u kasarni
Porast agresivnosti
Poslednja istraživanja o psihosocijalnom stanju vojnika, inače, pokazuju da je problem njihove regrutacije znatno veći nego što to praksa priznaje. Naime, iz svake klase novaka izdvaja se od 15 do 20 odsto vojnika kod kojih se uočavaju određeni porodični ili razvojni problemi
Ptičji grip
Preventiva besplatna samo za ptice
Nadležni kažu da će vakcinacija ići svojim tokom, napominjući, onako uzgred, da će svakako lovci, zaposleni u velikim živinarskim kombinatima i ostali imati prioritet. Mala seoska domaćinstva koja gaje živinu, čak ni ona u kriznom području Banata, nisu na prioritetnoj listi
Navigator
Biraj digitalno
Evropski pregovori
Start trke s preponama
Pregovori o asocijaciji sa EU-om, pregovori sa MMF-om, pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kosovski šatl pregovori...
Nuspojave
Ljudetina na kiosku
Ko je i šta je Naš Tihi Sused koji sakuplja "uzbudljive" sličice iz "Srpskog Nacionala", lepi ih po zidu kao postere ili razmenjuje sa svojim kanibalskim prijateljima
Intervju – Euđenio Sidoli, generalni direktor "Filip Moris" DIN
Promena vizije menja i ljude
"Otpor promenama u Nišu bio je znatno veći od onog s kojim smo se suočili u drugim zemljama u tranziciji. Imali smo mnogo nepotrebnih izazova za koje smo uludo utrošili vreme. Ljudi nisu bili srećni zato što su smatrali da su prodati. Naša kompanija veruje u pojedinca i mnogo ulaže u njega"
Italija i Balkan
Morske, putne i druge mreže
U neodložnom je interesu Italije da spreči da region koji za nju može da ima veliki strateški značaj bude potisnut u drugi plan
Intervju - Let 3
Odlaganje vrhunca
"Nikada u prostoru, vremenu i sveukupnom beskrajnom svemiru nije postojalo mesto, objekat ili umetničko delo u kojem su drkali Srbi – koji su pičke jer rado idu u vojnike – a da su se u tom istom umetničkom delu opisivale lepote ženskog polnog organa. Takvo delo proizveli smo mi, grupa Let 3, sada ono postoji, u glazbi, u slici i u dušama miliona ljudi. To mesto uzbuđuje Hrvate, Srbe i neke druge nacije, većinu iritira, manjinu intrigira i zabavlja"
Reč o delu – Hari Poter
Kako vam se sviđa Hari?
Na poziv mladim čitaocima da napišu svoje utiske ili prikaze poslednje knjige iz serijala Hari Poter, na našu adresu pristiglo je nekoliko reakcija. Objavljujemo neke od njih. Poziv i dalje važi. Pošaljite komentar.
Srpski evropski račun
Brisel i priključenija
Šta predviđa Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Evropskoj uniji
Vrhovno sudovanje
Sud ne trpi šefa
U zemljama bivše Jugoslavije, nakon devedesetih godina sad već prošlog veka, uvedena su posebna tela za izbor sudija i tužilaca. Prema rečima predsednika Društva sudija Srbije Omera Hadžiomerovića, dosad se najboljim pokazao slovenački model: Pravosudni savet ima 11 članova, od kojih Narodna skupština bira pet članova na predlog predsednika Republike, među profesorima pravnog fakulteta, advokatima i drugim pravnicima, dok se ostali članovi biraju među sudijama sudova različitih stupnjeva, po sistemu opštih izbora i izbornih lista, a dvojicu sudija biraju sve sudije
Iz suprotnog ugla – jubilej fudbalskog kluba Partizan
Njihovih šezdeset godina
U redu: "Za Partizan se ne navija, Partizan se voli." Ali šta tu ima da se voli
Trgovina ljudima
Hrvatski slučaj
Tribina - Vreme izazova
Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Peti peti oktobar
Bauk umora širi se Srbijom
Građani će se opirati onoj Evropi za koju se zalaže elita koja nas svakodnevno ne razuverava da će se onom ko ima dati još, da su sva savezništva dozvoljena, da se društvene institucije podvrgavaju političkom voluntarizmu, da se kola lome na najslabijoj karici u lancu, da je parlament pazarište i da zločinstvo ima državnu potporu
Izjava nedelje
„Boravila sam među Srbima, jela sam iz srpskih tanjira, što znači da trovanje nije uzrok tegoba.“
Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, iz bolesničke postelje na VMA odbacuje mogućnost da je otrovana prilikom posete KiM. ("Večernje novosti")
Košarka - Kraj Evropskog prvenstva
Grčka kao primer
Na najviše mesto na pobedničkom postolju u Beogradskoj areni popela se reprezentacija iz zemlje koja je prethodnu medalju osvojila 1989. u Zagrebu i čija je košarka gotovo deceniju bila u velikoj krizi
Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Trgovina ljudima
Lovci i žrtve
Kao što su bili uspešni u regrutovanju potencijalnih žrtava, organizatori trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi bili su vešti u pronalaženju "lokalnih partnera": skeledžija, taksista, jataka. Novac koji se okreće u poslovima organizovanog kriminala dovoljan je da namiri potrebe velikog udruženja. U dosadašnjim slučajevima pokazalo se da su u "lancu" bile dve kategorije prestupnika: oni sa kriminalnom istorijom i oni koji su se našli na mestu na kome su mogli lako da se uključe u posao. Opskurni povratnici sa ratišta, klinci bez ideje o budućem životu i željni lake zarade, članovi porodica koji sve shvataju kao čist posao, pa i držanje devojaka u kućnom pritvoru, našli su se na optuženičkim klupama, dok je vrh piramide (što se pokazalo u "slučaju S.Č.") ostao bez mrlje
Portret savremenika - Svetozar Marović
Ni tamo, ni ovamo
"Možda je moja politička karakteristika trpljenje, to što sam uvek negde između, što verujem u neku meru", opisao je svoju "političku posebnost" predsednik SCG, koji, nakon optužbi za potpisivanje štetnog ugovora o nabavci vojne opreme, kaže da se ipak neće povući sa funkcije koju obavlja "u interesu evropskih ciljeva SCG"
Evropa i Turska
Korak ka Bosforu
Baš kao što je za tango potrebno dvoje, i ceo ples Brisela sa Ankarom otvorio je niz gorućih pitanja o identitetu, misiji i viziji čitavog evropskog projekta. Kao što je Brisel primorao Tursku da se duboko zagleda u sebe, tako je Turska primorala EU na sličan proces introspekcije. Gde su joj granice, kuda je pošla, kakvu ulogu želi da igra u svetu? Ceremonija 3. oktobra zapravo je zgodan povod da se krene u potragu za odgovorima
Intervju - Stojan Stamenković, ekonomski analitičar
Prodor privatnog sektora
Skupštinski život
Koštuničin kod
Skupština Srbije krivičnim zakonom ubrzano popunjava paket za početak pregovora o asocijaciji, usvajajući i nove odredbe o ratnim zločinima, računarskom kriminalu, o zaštiti autorskih prava...
Film - Grad greha
Poslednja moguća normalnost
Režija: Robert Rodrigez, Frank Miler
Uloge: Brus Vilis, Miki Rurk, Klajv Oven, Džesika Alba, Rosario Doson, Nik Stol, Elaja Vud.
Film Roberta Rodrigeza i Frenka Milera Grad greha nije samo spektakularno snimljeno i vizuelno atraktivno ostvarenje, već sa sobom nosi jednu posebnu vrstu utehe – izvesno uverenje da zlikovci na kraju stradaju pa i po cenu da i heroji s njima odu do đavola. Drugim rečima, Milerov strip, ovde verno pretočen u celuloidnu vrpcu, pripoveda o poslednjoj mogućoj moralnosti u svetu izgubljene nevinosti