Jasna Đuričić je na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu za glavnu ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ proglašena za najbolju evropsku glumicu. To priznanje niti je izazvalo naročitu pažnju medija, niti vlasti, jer se bavi Srebrenicom koju bi u Srbiji najradije zaboravili
Presek stanja ljudskih prava u svetu i Srbiji 2021. godine kao krajnji rezultat daje sumornu sliku, stvara osećaj da u sadašnjem trenutku nema idealne zemlje u kojoj se ljudska prava poštuju, i generiše osećaj bespomoćnosti. Polako se briše granica između “dobrih” i “loših” država
Nismo li i danas podeljeni na vernike i izdajnike, anglofile i rusofile, a najmanje je onih koji odbijaju da se slepo predaju bilo kom autoritetu
Ono što brine policajce koji rade svoj posao, u Beogradu i po drugim gradovima Srbije, jeste stanje da su “ni na nebu ni na zemlji”, zavise od neke besmislene naredbe nekoga ko nije na terenu neposredno, poput svojevremeno Dijane Hrkalović
Oleana, predstava iz Beograda kojoj su aplaudirali u Ljubljani, iako zvanično tamo nikad nije odigrana
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
Ohrabreni masovnom podrškom građana širom Srbije proteklih dana, aktivisti nastavljaju otpor pod sloganom “Znamo da ne damo”. Pored povlačenja izmena zakona o eksproprijaciji i referendumu, više stotina njih je 29. novembra zahtevalo ispred Skupštine grada Loznice da se povuče prostorni plan grada, kojim je predviđena izgradnja rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, i da se zakaže ponovno razmatranje tog plana
“Ovim se dokazuje da u našoj zemlji, kojoj sam ja dosta radila i uradila, za mene samo po nazivu moja otadžbina, šteti me i eksploatiše ravnih 16 godina, dakle, u njoj mogu da žive samo ulizice, poltroni, nepošteni”, napisala je Nadežda Petrović pre više od jednog veka
Novost nakon batinanja ekoloških aktivista u Šapcu je da je sada obelodanjena i javna veza između huligana i vlasti. Ako se to do sada negiralo, sada je otvoreno
