Da li je epizoda s puštanjem Zorana Marjanovića još jedan pokušaj da mediji i istražni organi "zajedničkim snagama" dođu do priznanja ili nekog novog potencijalnog ubice? Da li je i to puštanje neka velika režija, rijaliti kojeg nismo svesni, a koji nam se odigrava pred očima? Da li iko još misli o ubijenoj ženi i njenom detetu? I konačno, a to je i najvažnije pitanje, da li je normalna zemlja u kojoj ovakva pitanja uopšte moraju da budu postavljena
Šta izdavači zameraju Ministarstvu kulture i informisanja povodom rezultata Konkursa za otkup knjiga
Beate Čepe, jedina preživela članica terorističke grupe NSU, osuđena je na doživotnu robiju. Iza jednog od najvažnijih sudskih procesa u istoriji Nemačke ostao je krvavi trag desničarskih ubica koji su trinaest godina živeli u podzemlju. Nebrojene greške policije i nerazjašnjena pitanja i dalje okupiraju javnost
Neki od zaključaka tribine nedeljnika "Vreme", na kojoj su se okupile sagovornice koje se bave temom podsticanja rađanja i seksualnim i reproduktivnim zdravljem, jesu da treba uključiti i muškarce u priču o podizanju stope nataliteta (budući da je tek poneki muškarac bio među prisutnima), kao i da treba apelovati na Ministarstvo prosvete i informisanja da se uvede seksualno obrazovanje u škole kako bi se smanjio broj maloletničkih trudnoća, ali i na beogradske vlasti da otvore savetovališta za vantelesnu oplodnju. Resorna ministarka saopštila je da je država opredelila petsto miliona dinara za projekte podrške roditeljstvu u 61 jedinici lokalne samouprave, kao i da će sledeće nedelje biti potpisani ugovori sa čelnicima gradova i opština
"Ja se ponekad uštinem da proverim da l’ se to nama baš sve desilo? Da su svi ti ljudi bili ovde baš kad je trebalo da budu? Znate, Ken Louč je došao na 16, Nikita Mihalkov na 8 sati. Da li ste vi zaista stajali na sceni sa Batom Živojinovićem i Teom Angelopulosom?"
O železničkim stanicama u Baču, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Beogradu, o tome kako bi Srbija mogla da izgleda da nismo dopustili potpunu devastaciju železničke infrastrukture i kakve sve to ima veze sa velikim Dženeral motors korupcionaškim skandalom u SAD pre 60 godina
Pre 14 godina, 23 osobe sa intelektualnim teškoćama dobile su priliku da zajedničkim životom pomognu jedni drugima; iz Doma za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju u Sremčici preselili su se u pet stanova u Beogradu. Nakon što su izgradili svoje živote, postali svesni da mogu da žive van institucije, prevazišli strah, nakon što su ispoljene predrasude društva počele ozbiljno da se krune, većina njih je ovih dana morala da se vrati u domove. Na pitanje – da li je moguće da nije bilo načina da se to spreči – upućeno nadležnom Ministarstvu, kao i Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu, odgovor nismo dobili
"Nismo skloni završecima u ovim krajevima, više smo za dugotrajne zaplete i odugovlačenje radnje, za odgodu kulminacije. Kao u seksu. Rat nas je trajno obilježio. Trauma koja se ne liječi. Pomalo smo pomaknuti ostali. Zaostali za onima koji smo mogli biti da ga nije bilo. Ono što sigurno znamo nakon svega, znamo lučiti: ko je Srbin, ko je Hrvat, ko Bošnjak, znamo jasnije raspoznavati ljude koji nam ne pripadaju. Mrzimo puno lakše nego do tad"
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Kabinet Ministarstva bez portfelja zaduženog za populacionu i demografsku politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoj i RZZ-om, svaki treći student planira da ode u inostranstvo: u Nemačku 24%, SAD 11,2%, Švajcarsku 10,7%, Austriju 8,7% i Norvešku 6,3%
Predsedniku Aleksandru Vučiću, kome je dodeljena glavna uloga u rešavanju kosovskog problema, neophodna je atmosfera straha, miris baruta i scenografija rata kako bi se, primoran da potpiše pravno-obavezujući sporazum sa predstavnicima kosovskih vlasti, što defakto jeste priznanje Kosova, među Srbima (prevashodno svojim glasačima) predstavio kao onaj koji će, kako i sam kaže, uspeti ništa da pretvori u nešto. Realnost je, međutim, drugačija
Kako je jedna fotografija sa stadiona u ruskom gradu Samari razjarila predsednika Srbije? Šta je važnije: pitanje bezbednosti njegovog sina ili opravdanosti pitanja kako se on na tom mestu našao, sa kim je tamo bio i kako su oni u čijem je društvu snimljen uopšte došli do Rusije s obzirom na svoj kriminalni dosije
U trenutnoj ponudi TV programa, čini mi se, nekako odjednom, nalećem na gomilu primera neobično konzervativnog odnosa prema ženi, njenoj ulozi i vrednostima
"Kada su nas posjetili rođaci sa Raba, s tada četverogodišnjom kćeri, naš Lukas je imao tri godine, djevojčica je upitala roditelje: ‘Ma, ljudi kako se to moglo dogoditi Lukasu da živi u zemlji u kojoj se ne priča njegov jezik?’ Ta rečenica je, koliko djetinje naivna i smiješna, toliko i bolna"
Zemlja za koju se smatra da je na brzinu i politički "ugurana" u Evropsku uniju, i čija je skoro najsiromašnija članica, još uvek je predmet naših stereotipa o nerazvijenosti, ustaljenih još iz vremena Čaušeskuove vladavine. Međutim, uprkos problemima nejednakosti, depopulacije, loše putne infrastrukture ili endemske korupcije – za Srbiju je danas Rumunija model ne tako bliske budućnosti i dokaz da će se na Vučićevo "zlatno doba" čekati duže od "dve, najviše tri godine"
Dva šaltera, stepenice, bez liftova, nedostatak infrastrukture u zabačenoj i još nedovršenoj zgradi železničke stanice Beograd centar, poznatijoj kao Prokop, izazvali su pravi odijum u javnosti, pogotovo stručnoj. Kad tome dodate gnevne komentare na društvenim mrežama što je šest meseci pre planiranog roka ukinut svaki železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru, ne bi li se to zemljište što pre "privelo nameni" za projekat Beograd na vodi, stiče se utisak da prosečan stanovnik Srbije bar jednom mesečno putuje vozom
Status quo u odnosu sa Kosovom je katastrofalan politički, a naročito ekonomski. Svaki dan naši proizvodi gube pozicije na tržištu jer administrativne procedure komplikuju promet ljudi i roba i potpuno urušava cefta sporazum. Animozitet Srba i Albanaca koji se stalno podgreva dodatno obara atraktivnost naše robe na kosovskom tržištu
Svi njegovi ljudi moraju neprestano da ispuštaju zvuke silne zabrinutosti za njegov život, ali unutar te dogme imaju slobodu izbora varijacija
"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"
Čini mi se da se prostor za ozbiljno delovanje civilnog društva smanjuje i to me plaši. Velike organizacije su u teškim finansijskim problemima. Organizacije koje su vrlo glasne u domenu državne politike ili ka državnoj organima doživljavaju pretnje
Biti muškarac ili žena u Srbiji 2018. godine znači biti u nekoj vrsti zaoštrenog odnosa sa svetom oko sebe – sa muškarcima i ženama u okruženju, kao i sa državom i merama koje se propisuju "za opšte dobro" i kojima se posledično narušava lična sloboda
Jedan od osnovnih razloga male društvene pokretljivosti u Srbiji je što potomci deprivilegovanih društvenih grupa danas sve teže dolaze do visokog obrazovanja koje je ključno za društveni uspon
"Pitanje koje mene najviše interesuje jeste da li su građani voljni, da li postoji potencijal za to da se solidarnost ugradi u neki politički projekat. A ne da uvek moraju iznova da se organizuju, prave akcije kako bi deo javnosti usmerili na neki problem. Zanima me i da li će politički akteri u Srbiji, trenutni ili koji su tek u nastajanju, imati želju da formulišu takvu politiku"
Koji su motivi privrednika da ulažu u kulturu, kakva je njihova materijalna korist od toga, zašto ulaganje nije popularno, da li je poreski zakon na strani darodavaca? Odgovori koji slede uzeti su iz prakse dva pozitivna primera
Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo
Inicijalna sredstava za projekt "Čarape kralja Petra" u iznosu od 40 miliona dinara Ristovski je dobio od Filmskog centra Srbije, na prilično spornom konkursu za "domaći dugometražni filma sa nacionalnom temom", za koji su se, prvobitno, svi saglasili da "nije rezultirao dovoljno kvalitetnim projektima". A onda su neki članovi žirija naprasno promenili mišljenje
"Sada je trenutak postaviti ciljeve kao da zamišljamo 2025. godinu – šta je ono što želimo da se izgradi, uspostavi i promeni, kao i kako titula Evropske prestonice kulture može da doprinese tom procesu", smatra Dejan Ubović iz KC Grada
