Koncept scenarističke sobe (writers’ room) gde različiti scenaristi zaista rade zajedno i istovremeno na istom scenariju, lagano pušta korenje i u ovdašnjem poimanju savremenog scenarističkog i/ili dramaturškog rada
Mediji su, a naročito televizije, u srpskoj politici važniji od programa, od personalnih rešenja, od vizije političara; medijska obraćanja veoma često i kod vlasti i kod opozicije predstavljaju jedini vid aktivnosti
"Pomjerali smo iz godine u godinu granice shvatanja o tome ko može da bude umjetnik... Naravno, u kontekstu u kojem živimo, gdje su osobe sa invaliditetom marginalizovane, mi smo uspjeli da naše kolege sa invaliditetom afirmišemo kao autore i izvođače. Mi smo u grupi prije svega kolege i prijatelji, ravnopravni smo, i to je nešto što je i odlika našeg rada i što smatram bitnim"
Srbiji se danas obija o glavu višegodišnje gajenje imidža zemlje sa stručnom i jeftinom radnom snagom. Minimalna cena rada, jedva dostigla 30.000 dinara, mnogima je bila znak da pakuju kofere
Pobeda Borisa Džonsona na parlamentarnim izborima rasterala je maglu koja je od referenduma o Bregzitu 2016. godine obavila britansku političku scenu
Birači u Hrvatskoj u nedelju biraju predsednika, a borba za ulazak u drugi krug nikada nije bila toliko nezavisna. Od jedanaest kandidata, najveće šanse imaju aktuelna predsednica Kolinda Grabar-Kitarović i bivši premijer Zoran Milanović
Kao što guši kritički nastrojene medije, tako naprednjačka vlast pokušava da uguši i kritičke nevladine organizacije stvaranjem "vladinih nevladinih", takozvanih gongo organizacija
"Slušanje – to je sve. Suština je u tome da, ako vas nešto muči, nezavisno od problema mentalne poteškoće sa kojom se suočavate, taj neko kome se poverava neće ‘složiti facu’, da mu neće izleteti komentar tipa ‘ma, proći će’. Ne, ne prolazi, zato ti i pričam, zato ti se i obraćam, zato što me nešto jako muči i ne mogu sa tim da izađem na kraj"
Beogradska tvrđava je u užem izboru panevropskog programa "7 najugroženijih", kao najslojevitiji, najstariji i najznačajniji lokalitet kome preti namerno uništavanje od strane vlasti, omogućeno ulaganjem javnih sredstava u izgradnju gondole
Nekome ko nije pokazao minimum volje i kapaciteta da sačini svoj program rada, nego je prepisivao tuđi i zastareli program, ne treba dati na upravljanje jednu od vodećih naučnih kuća u Republici Srbiji
"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"
Kako izgledaju odgovori šefa države novinarima nezavisnih medija? Najjednostavnija ilustracija: novinar "nepodobnog" medija postavi Vučiću, na primer, pitanje: "Koliko je sati?" A on će onda odgovoriti sa: "Vi dobro znate koliko je sati, ali su vas Đilas i Šolak nagovorili da me to pitate, jer oni su lopovi koji dobro znaju koliko je sati. Ali kad me već pitate, da vam odgovorim: krajnje je vreme da ta dvojica tajkuna koja su opljačkala Srbiju budu u zatvoru, privedeni ’poznaniju prava’."
U razornom zemljotresu sa epicentrom na severozapadu Albanije nastradala je 51 osoba, mnoge kuće su porušene. Još jednom se pokazalo da regionalna solidarnost u slučaju ovakvih tragedija prevazilazi politička neslaganja i razmirice
"Vi možete da ucenjujete ljude, ali dokle? Imali ste slučaj gde su radnici fabrike ‘Milan Blagojević’ iz Lučana, gde je poginuo mladić, tapšali direktoru koji je išao na saslušanje. Ali zamislite da je poginulo 100 ljudi, da li bi i onda tapšali? Stvar je kumulativnog efekta... To političari znaju, oni se trude da do toga ne dođe, ali resursi su ograničeni... Kada iscrpite resurse da veći deo ljudi zadovoljite, došli ste do zenita svoje vladavine, što je slučaj i sa ovim sistemom"
"Stari Vučićev recept je da pronađe neku bombastičnu priču po kojoj je on žrtva ‘mračnih sila’ koje su ga sprečile da radi jedan uzvišeni posao", izjavio je za "Vreme" politički analitičar Dejan Vuk Stanković u novembru 2012. "U očima običnih ljudi tajkuni su negativci, što je logično zbog prilika u Srbiji, pa je to lako servirati ljudima. Međutim, ili će dokazati da to postoji i obelodaniti sve aktere koji stoje iza toga, pokrenuti postupke protiv njih, ili će to biti ponovo poigravanje s medijima u kojima će Vučić, tragični heroj, biti glavni motiv. Ili će da dokaže to ili će ovo biti još jedna u nizu priča kojima je on sklon u svojoj političkoj karijeri, da podigne političku i medijsku temperaturu, dramatizujući ono što radi"
O fotografiji, njenom mestu u društvu, temama, formi, uticaju na svest – na ovogodišnjem Vizualizatoru
U Srbiji su žrtve torture skoro potpuno nevidljive. Državi je nelagodno da se bavi njima jer po definiciji torture nju sprovode službenici državnih organa i institucija. S druge strane, učesnike ratova ni država ni javnost ne pitaju ni gde su, ni šta rade, ni kako se osećaju. Pored dva ratna veterana, svoja traumatična iskustva iznose jedan korisnik psihijatrijskih usluga i jedan migrant iz Avganistana u dokumentarnom filmu Podsećanje
"Najveći izdajnik u Srbiji je onaj koji targetira druge kao izdajnike. Tu priču o patriotama i izdajnicima slušamo 30 godina i više mi je muka od te reči, jer se svodi na zamenu teza, gle čuda. Kome neko može Srbiju da izda? Za šta? Sve su rasprodali. Sve su pokrali. Zakonski, to verovatno i može da se tretira kao izdaja, ali to je čist kriminal. Lažu, kradu, ubijaju ljude, pa to onda zataškavaju tako što ponovo lažu, kradu i ponekog ubiju. Srbija je ojađena kuća zato što je ‘glava kuće’ neotesani megaloman koji bije celu porodicu, pa babi krade penziju da bi platio kurve"
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
Pre četvrt veka, preranom i prebrzom smrću Milana Mladenovića sa scene je nestala Ekatarina Velika, rok grupa čiji su najbolji albumi jedan od glavnih razloga zašto se treba založiti da se rokenrol retroaktivno konačno prepozna kao deo ovdašnje kulturne baštine, kanonizovan u istom rangu sa najvažnijim filmovima, romanima ili slikarskim radovima iz tog perioda
Predsednik partije "Srpska desnica", lider ekstremno desničarskog pokreta SNP Naši 1389, sa uslovnom kaznom zatvora iza sebe, sin gastarbajtera kojem patriotizam nije dozvolio da ostane pod suncem nemačkog neba, čovek koji je u prepucavanjima na Tviteru obećao da će lično mobilisati srpsku decu da ratuju na Kosovu i vlasnik jednog crnog rotvajlera, Miša Vacić sve je suprotno Marku Kraljeviću, kakvim bi voleo da ga doživimo
O nameštaju koji je umetničko delo, o kratkovidosti naše drvne industrije, o tržištu bez kojeg je i najbolji dizajn na svetu uzaludan
Ovaj orkestar ima sopstveni život, ne poštapa se opštim mestima Buena Vista Social Cluba, i pruža više od pukog zbira trinaest pojedinaca
Kakva se poruka šalje potencijalnim učiniocima krivičnih dela u Srbiji, ako se vinovnici ovog napada kažnjavaju uslovnim osudama? Moglo bi se s punim pravom protumačiti kao unapred aboliranje učinilaca
Stanje u zemlji je takvo da na funkcije ne dolaze sposobni, nego poslušni. Kao i iz MUP-a i Vojske Srbije tako iz BIA odlaze ljudi čim ispune zakonske uslove. A u BIA to su napunjene 53 godine života, od toga bar 20 provedenih u Službi, te posedovanje statusa ovlašćenog službenog lica u trajanju od 10 godina. I ko onda ne bi otišao – penzija je barem duplo veća od prosečne
"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina – od Slavije i Savamale, preko Beograda na vodi, preko ukidanja Glavne železničke stanice, do raskopanih bulevara, do Trga republike, do premeštanja živog Starog savskog mosta sa reke na livadu, do jarbola, i do žičare i gondole na kalemegdanskoj tvrđavi, posle toliko godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"
U svu umetnost i Nezavisna asocijacija studenata "Svi za Kosmet", kod njih zastave Srbije, ikona Kneza Lazara, a od literaturu, liker, Dečansko vino i Manastirsko ladno pivo
