Slobodan Milutinović Snajper je – zahvaljujući vezama sa SNS-om i bivšim novosadskim gradonačelnikom i sadašnjim ministrom odbrane Milošem Vučevićem – interesantan ne samo za novinsku crnu hroniku. Navodno, on pripada ili je pripadao ekipi Zvonka Veselinovića, "kontroverznog biznismena" sa Kosova, koji – tvrde upućeni – žari i pali Novim Sadom u ime vladajuće stranke. Sada je sa sve nanogicom pobegao u nepoznatom pravcu
Jovanović je ispred zgrade vlade poručio vlastima u Srbiji da će, ukoliko ne žele da razgovaraju u institucijama, gde je razgovoru mesto, razgovarati na mostu Gazeli
Statistika u Hrvatskoj ukazuje na to da su mentalni poremećaji dece i mladih posle dešavanja u Beogradu skočili za gotovo 300 posto, a pokušaji suicida za 280 posto
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Jedini odgovor koji ova vlast ima na bilo kakvu krizu jeste – Aleksandar Vučić (na slici) i ono što njemu padne na pamet da kaže na konferencijama za medije. Ana Brnabić je nakon masovnih ubistava saopštila da sistem nije zakazao. I zbilja, prethodna nedelja je pokazala da sistem funkcioniše besprekorno. Ne u interesu građana, ali besprekorno, po proizvođačkoj specifikaciji
“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne
“Juče sam radio jutarnju smenu, bili smo među prvima koju su se odazvali na poziv zbog masakra u osnovnoj školi na Vračaru”, kaže kolegama jedan od policajaca iz patrole interventne jedinice. “To što sam video, ta krv, ta deca... Ja ne mogu više, juriću ovog monstruma celu noć po šumi, samo da ne moram opet da vidim mesto zločina”
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
Komesarka za decu iz Velike Britanije upozorava da deca već sa osam godina susreću sa pornografskim sadržajem na društvenim mrežama, koji bi kompanije trebalo da uklanjaju. Srbija sa druge strane prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koji imaju profile na društvenim mrežama. Neophodna je edukacija roditelja, kako bi umeli da se uhvate u koštac sa izazovima novog doba
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za 26. maj kontramiting zarad odbrane „demokratskih i slobodarskih vrednosti“, „najveći skup“ ikada viđen u Srbiji. Kada partija na vlasti politiku iz institucija prebacuje na ulicu nešto debelo nije u redu
Četiri dana je bilo prošlo od masovnog ubistva u „Ribnikaru“ i tri dana od pokolja kod Mladenovca, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić u „Ćirilici“ na TV Happy u ponedeljak uveče to jedva da je pomenuo. Sve same optužbe i hvalisanje, ni reči saučešća, empatije, žalosti, tuge, bola. Niti ga je voditelj Milomir Marić o tome išta pitao
Savet za štampu i još četiri organizacije koje se bave zaštitom prava dece pozvali su sve novinare i urednike da se ponašaju odgovorno
Aktuelna izložba Istorijskog muzeja Čekajući na stalnu postavku ukazuje da ova institucija nema ni svoju zgradu ni stalnu postavku i podseća na aktere ovdašnje istorijske scene čiji je uticaj, iako ne direktno, bio važan po dešavanja u državi njihovog vremena
“Ne ide se u borbu samo zato što je zagarantovano da ćeš pobediti, jer to onda ima neke elemente kukavičluka i komfora. U bitke ideš zato što moraš, zato što osećaš da tako treba, makar to značilo da si budala (a kod nas jednim delom najčešće znači). Ili tako, ili postaneš cinik. A cinici su u prednosti jer su uvek u pravu. Šta god da radiš, cinik stoji sa strane i govori: ‘Propašće ti to.’ I zaista, sve jednoga dana i propadne... ali zar je vredno biti u pravu na takav način?!”
Iako je Mađara u Srbiji 69.457 manje nego na popisu 2011, delovanje Fondacije Prosperitati i ostalih mehanizama Vlade Mađarske moglo bi da dovede do toga da u Vojvodini uskoro situacija bude slična onoj pre 120 godina – Mađara neće biti mnogo, ali će biti vlasnici zemlje, fabrika, hotela, vinarija... U tom kontekstu, već se polako naziru prezimena novih Rohonjcija, Karačonjija i Marcibanija
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
Aktivista udruženja “Ne damo Staricu” Dragan Dmitrović za “Vreme” svedoči da mu je odmah posle operacije srca na sumnjiv način utvrđeno da je koristio plejadu droga i kako je bačen u pritvor gde mu je prokrvarila rana. Za “Vreme” govori i Slobodan Švajner iz Stranke slobode i pravde koji je uspeo sudski da dokaže da je policija manipulisala kada je pokušala da ga proglasi narkomanom
Pretprošle nedelje predsednik Srbije je, u svom maniru, poremetio pozitivnu euforiju “crno-bele familije”. Na korak od Fajnal-fora Evrolige i usred akcije prikupljanja novca za pomoć klubu, osvrnuo se na ogromne dugove Fudbalskog i Košarkaškog kluba Partizan prema državi i tako ih indirektno podsetio koliko ceo projekat povratka košarkaša na staze uspeha zavisi od države, a samim tim od njega lično. Može se reći i da im je između redova poručio da dobri rezultati košarkaške ekipe Željka Obradovića mogu lako da postanu lepa uspomena, a istovremeno je predvideo fudbalskoj ekipi da uskoro neće biti ni u “velikoj četvorci” lige Srbije
Nikola Lepojević je bio najbolji strelac ruske lige i ekipe iz Surguta i jedini stranac u ulozi kapitena nekog ruskog tima. Ostaće upamćen kao čovek koji je na minus 40 stepeni postizao po 40 poena
Australija se bori protiv e-cigareta koje su prema rečima ministra zdravlja Marka Batlera “nova pretnja zdravlju” i “najveća rupa u zakonu”
Na popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 23.303 građana koji su se izjasnili kao žitelji države koje odavno nema, dok ih je na prošlogodišnjem bilo 27.143. Da li se radi samo o nostalgiji, ili nekom vidu protesta protiv aktuelnog trenutka na Balkanu
Inflacija kojoj se ne vidi kraj i loša reakcija države i predsednika na posledice zemljotresa glavni su aduti protivkandidata. Stručnjaci tvrde da se Erdoganu u maju može obiti o glavu što u njegovoj vladavini više nema ni "d" od demokratije
“Ljudi su u kreditima, čekaju da odgoje decu, pa se i ne usuđuju, a i nemaju vremena, da se posvete nečemu ili nekom ko nije, recimo, njihov poslodavac. Nije odlika ovog naroda da ćuti pred onima koji pokušavaju zemlju da pokore. Pokazalo se da smo ćutali – mnogo je ljudi moglo nešto reći u ono vreme Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića. Očigledno je da mi 30 godina posle i dalje od sličnog patimo. I dalje su tu neki koji hoće naciju nad nacijom. I dalje drugi ćute. A usput smo i prave reči izgubili, ostali smo bez ispravnih pojmova, pa smo i otud zanemeli. Pa smo glagol ‘obožavati’ stavili uz političara, uz naciju...”
Gini koeficijent, kojim se meri raspodela bogatstva u pojedinim državama sveta, pokazuje da je Srbija na samom dnu evropske lestvice. U zapadnim zemljama ima, međutim, ko da se buni, ali ne i ovde. Partije koje u svom nazivu imaju reč socijalizam “leve” su taman koliko i španski generalisimus Francisko Franko. Ono što se u međuvremenu stvaralo odumiralo je: “levičarenje” je uglavnom postajala zabava za mlade “frikove” kojima su se sviđali Če-dizajn, partizanske pesme, beskrajno dugo smatranje i razmatranje po forumima
Godišnji izveštaj o stanju u domaćoj gejming industriji koji kreira i objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SG) pokazuje kontinuiran i stabilan rast domaćeg tržišta video igara. Nedostaju obrazovni programi na državnim fakultetima za nove talente
