Na licu mesta - susret Đinđić – Gejts

09.август 2001. Nenad Zafirović

Micro ili soft Srbija

I pored više nego izražene dobre volje Majkrosofta da uđe na tržište Srbije do toga neće doći ako Đinđićeva vlada pod hitno ne donese nekoliko zakonskih odredbi koje regulišu pitanja u toj oblasti. Kompanija je spremna da i sa rizikom gubitka dođe u Srbiju, ali ni u snu sebi ne može dozvoliti taj luksuz da se pojavi na tržištu na kojem se njeni proizvodi na tezgama u piratskoj verziji prodaju po mnogostruko nižim cenama

Model političkih obračuna u Srbiji

01.август 2001. Tamara Skrozza

Zašto kažeš neko, a misliš na Čedu

Priče o tome da je neko, negde, slupao nečija kola, vozio se nečijim avionom, štitio nečije interese, uzimao nečije pare ovde su uvek nailazile na plodno tle – u gladnoj zemlji lako je naći publiku željnu novih skandala i novih potvrda teze da su "svi oni isti"

26.јул 2001. Davor Konjikušić

Đenova na srpski način

Nakon malo više od pola godine izlaska iz izolacije, u Beogradu je u ponedeljak 23. jula 2001. prvi put organizovan antiglobalizacijski protest pred italijanskom ambasadom u Beogradu.

Nuspojave

26.јул 2001. Teofil Pančić

Anarchy in SRJ

Retorika protivnika "globalizacije" umnogome se međusobno razlikuje – od odbrane Svete Nacije do borbe protiv Zlog Kapitalizma – ali se ti diskursi pre ili kasnije sretnu u "akcionom jedinstvu"

Bivši režimski mediji o srebreničkoj tragediji

18.јул 2001. Tamara Skrozza

Laži i obmane

Racionalniji čitalac državne dnevne štampe dobio bi sledeći rezultat: 1) zločina nije bilo, teroristi su samo oterani, 2) bili su neki satelitski snimci, ko zna šta je bilo na njima, ali bitno je da su lažni, 3) Muslimani su se sami poubijali, 4) poubijali su ih prethodno isprovocirani Srbi, 5) poubijali su ih holandski vojnici, 6) neki od ubijenih su "navodno ubijeni"

Srebrenica - suočavanje s istinom

18.јул 2001. Velimir Ćurgus Kazimir

Zavera stida

Kako se, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? Deo odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno, i nema povratka, najbolje je sve negirati. To misle ne samo ljudi koji su bili svedoci ili učesnici rata nego i oni koji sa ratom i nasiljem nisu imali nikakve veze

Intervju - Majkl Ignjatijef

12.јул 2001. Snežana Ristić, Radonja Leposavić

Svetlost u očima

"Siguran sam da je iza osmeha mnogo teškoća. Mislim da je ovo najbolji Beograd u poslednjih petnaest godina. Ne kažem to zato što smatram sadašnju vlast divnom, ne mislim da je ne treba kritikovati..."

Slovenija

04.јул 2001. Svetlana Vasović-Mekina

Priča o uspehu

Kvalitetnija državna uprava i zadovoljni građani, moto je nove slovenačke administracije. Zato iza šaltera nećete videti pepeljaru, niti će vas ćata pustiti da čekate desetak minuta, dok ugasi pikavac i obavi privatan telefonski razgovor

Slobodan Milošević pred Haškim sudom

04.јул 2001. Miloš Vasić

Pritvorenik broj 039

Opet u poslednjem trenutku i na brzaka, ali ovoga puta bez brljotina, DOS je poslao Slobodana Miloševića na još jednu – biće poslednju – etapu njegovog životnog puta: u Ševeningen, banju na Severnom moru, gde ima i jedan zatvor. "Ustavno ili neustavno, institucionalno ili van institucija", legalno ili nelegalno, DOS je izgubio strpljenje i presekao stvar političkim svršenim činom. Uostalom, "politika je odnos snaga" (Slobodan Milošević). Već prvoga dana drama se ponovila kao farsa: optuženik je izjavio da ne priznaje sud; sud se nije potresao, kao uostalom ni u slučaju Josipa Broza onomad

Branislava Anđelković, direktor Muzeja savremene umetnosti

27.јун 2001. S.K

Vratićemo publiku

"Teško je ne preterati pri opisivanju krajnje zapuštenosti ove za modernu umetnost nekad ključne institucije u čitavoj bivšoj Jugoslaviji"

Intervju - dr Zoran Ilić

27.јун 2001. Nikola Žarković

Potisnuti bol

"Posle 5. oktobra mladi su uglavnom dolazili u zdravstvene ustanove da bi lečili telesne posledice torture, ukoliko ih je bilo, dok su psihičke tegobe uglavnom ponosno negirali"

Prva petoljetka YU interneta

21.јун 2001. Zoran Stanojević

Još malo pa sad će

Pet godina postojanja servisa koji koristi nekoliko stotina hiljada ljudi dovoljan su razlog da se napravi rekapitulacija. Većina korisnika jugoslovenskog interneta uglavnom ima primedbe, ali i vrlo čvrsto uverenje da je ova mreža budućnost. O "prvoj petoljetki" i onome što nam predstoji za "Vreme" govore profesionalci koji od interneta žive

Antisemitski spisi u knjižarama

14.јун 2001. Nebojša Grujičić

Razgovori u paklu

Usred Beograda se bez problema mogu kupiti Protokoli sionskih mudraca u najnovijem izdanju, zatim Mein Kampf Adolfa Hitlera, kao i brojne knjige beogradskog izdavača IHTUS Hrišćanska knjiga o čijoj izdavačkoj politici jasno govori naziv jedne njegove biblioteke Judejci – zlotvori i bogoborci