Uz medijsku podršku i pomoć raznih stručnjaka, premijer je, međutim, prvo pokušao da smiri javnost i dočara sva moguća vađenja i rezervne izlaze u situaciji kada se već zemnja našla izložena tolikim nepravdama. Nametnuto je pitanje kako preživeti sankcije, kao da je reč o elementarnoj nepogodi, a one su uvedene da bi nas navele na pitanje: zašto? Zbog koga?
Nepodnošljivost života u Srbiji je datost koja se ne problematizuje, pa se kao jedini problem javlja onaj čisto tehnički – kako dobiti šengensku, američku, englesku ili neku drugu respektabilnu vizu
Uzevši stranku u ruke posle teških i potmulih kadrovskih sukoba kroz koje se provukao svojim lukavstvom i političkim talentom, Ivica Dačić našao se pred teškim zadatkom. Trebalo je – na duži rok – prekoračiti taj vremenski, generacijski jaz između penzionera-slobista i onih mlađih birača koje treba privući
"Niko nije našao za shodno da proveri navode i da utvrdi više činjenica, nego je pojurio za povećanjem tiraža, jer u Srbiji ništa ne boli da objavite da je ukraden bubreg"
Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")
Tako to uvek izgleda kada Ništa razmatra Nešto: od infantilne idealizacije do besomučnog ponižavanja samo je jedan korak
Boris Tadić ne mora previše brinuti za svoju političku budućnost... Ali ne bi smeo ni da se baš previše kocka. Politička fortuna se ponekad zna okrutno poigrati čak i sa svojim dojučerašnjim miljenicima
"Matematika je sprava za mučenje, meni je noćna mora. Mučenje je zato što mora mnogo da se računa, moraju mnogo vijuge da rade. Knjige su nam dosadne, ima puno zadataka. To je zamaranje mozga", kaže Petar, učenik petog razreda jedne beogradske osnovne škole
Na zgarištu onog što smo decenijama prepoznavali kao "domaći film", sada se na sve strane traga za elementima iz kinematografske baštine koji bi uspešno korespondirali sa aktuelnim stanjem u društvu, ali i tendecijama savremenog evropskog i svetskog filma. U takvoj zbrci nazire se nekoliko puteva, koji bi na kraju mogli da dovedu do povratka poverenja publike u domaći film, ali i pronalaženja i zauzimanja značajnog mesta pod evropskim kinematografskim nebom. Filmska 2009. mogla bi da odigra veoma važnu ulogu na oba polja
Španska policija je u operaciji Ciklon zaplenila 600 kilograma kokaina a među 11 uhapšenih su i jedan Francuz srpskog porekla i jedan bivši fudbaler Crvene zvezde
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, komentariše ponašanje nekih kolega i medija tokom njegovog boravka u bolnici ("Press")
Stav Beograda prema evropskoj misiji na Kosovu dovodi u sumnju proevropsku orijentaciju vlade Srbije
Kreditna zaduženost Hrvatske iznosi 3734 evra po stanovniku, Mađarske 2990, Rumunije 1261, Bugarske 1165, BiH 895, Srbije 576, a Makedonije 521 evro po stanovniku
Kako se pokušaj "peglanja" posledica jedne tuče pretvorio u državni, diplomatski i medijski skandal
Rade Hinić, pomoćnik direktora Sava centra koji je tražio od Medija centra da otkaže pres konferenciju Gej-strejt alijanse (BETA)
"Komunisti i antikomunisti"; VREME 945
U naše tri brigade razmeštene oko Kosova i Metohije ima više stotina oficira i podoficira koji su sa Kosova i mnogima familije i danas tamo žive. Niko od njih nije izdao pogrešnu komandu ili napravio neki loš gest. Stvorili smo poverenje u kome ti ljudi profesionalno čekaju adekvatnu komandu nadležnih, mada je bilo napetih situacija. Ovoga trenutka imamo 38 aktivnih generala, a plaćamo 750 generalskih penzija. To je opterećenje iz starih vremena
Čak i da nikada više ne uradi ništa na rasvetljavanju ratnih zločina, posle otkrivanja snimka egzekucije šestorice srebreničkih Bošnjaka, Nataši Kandić je osigurano značajno mesto među borcima za prava žrtava, ali neosporno je i to da svojim postupcima često ide naruku protivnicima i neistomišljenicima
Prošle godine u Srbiji je osnovano 11.248 privrednih društava, što je pet odsto manje nego 2007, a ugašeno je skoro 3000 firmi, ili 40 odsto više nego godinu ranije
Vuk Jeremić ministar spoljnjih poslova , posle izjave Čedomira Jovanovića da LDP ne podržava nezavisnost Kosova ("Politika")
Slučaj Vojcek – Hinkeman; prema Vojceku Georga Bihnera i Hinkemanu Ernsta Tolera; koncept i režija Ana Tomović; adaptacija i dramaturgija Vuk Ršumović; igraju Nemanja Oliverić, Milena Predić, Damjan Kecojević i Miloš Đorđević; Bitef teatar
Za devet dana, koliko je boravio u Srbiji, dobitnik Ninove nagrade posetio je isto toliko gradova, intervjue davao i dok je večerao, i to lepim novinarkama, ali Pištalo na to gleda sa bolje strane, ako je na knjizi radio šest godina, može o njoj da priča i nekoliko meseci, jer i to je rad na književnoj interpretaciji
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
