"Zasluge Borisa Tadića za Demokratsku stranku su nesporne, ali baš zbog toga ne mogu da nađem razumevanje za gest počasnog predsednika stranke, koji je na početku izborne kampanje napustio svoju stranku, u kojoj je proveo više od dve decenije i vodio je skoro deceniju. Možda ja drukčije razumem odgovornost prema stranci koju sam osnovao i jedno vreme je vodio"
"Došli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja neće imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da će njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vrše tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-više pokazuju želju za nekom vrstom udvorištva, stvarno možemo da se pitamo šta će biti 17. marta"
"Posle iskustva sa snimanja filma Marble Ass, Želimir Žilnik je za mene bio jedno od najvećih čuda koje sam imao prilike da vidim, večita inspiracija, obrazac da umetnik mora da bude spreman na sve, da nema stvari u životu koju ne može da izdrži. To je smisao i suština umetnosti. Davanjem takvog primera on kao čovek i kao umetnik ima validnost. Bez toga, sve je sviranje kurcu. Mislim tu i na sebe, istrajao sam trideset godina"
U veoma retkim javnim istupima Miodrag – Miki Rakić ostavlja utisak opreznog i odmerenog govornika. Novinarima najčešće odgovara: "Ne bih da komentarišem." Na nekim fotografijama je nasmejan. U oba svoja autorska teksta u novinama Đilasa i Tadića pominje po jednom, a Vučića – sedam puta
Sredinom decembra prošle godine, studenti Fakulteta za turizam predstavili su svoje viđenje Vlasinskog jezera kao eko-turističke destinacije, i za to dobili nagradu "Vlasina Award of Exellence". Nešto više o mogućnostima razvoja Vlasinskog jezera i osnivanju javno-privatnih partnerstava za "Vreme" govore Irena Vojáčková-Sollorano, stalni koordinator Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i stalni predstavnik Programa UN za razvoj, i Dimitar Andonov, direktor operacija za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju kompanije Koka-Kola
Javnost prepoznaje i pamti ovu vrstu podrške i neretko ovakve aktivnosti daju doprinos ostvarenju profita, čak i veći od doprinosa koji daje na primer marketing
Slučaj cenzure satiričnog klipa o Aleksandru Vučiću indikativan je za to kakva nas kampanja čeka. Dalje, slučaj Srđana Miletića pokazuje da mi ovde više nemamo posla sa, za izborne kampanje tipičnim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, građane koji ne participiraju aktivno u političkom životu. Nije potrebna velika pamet da se zaključi koliko je to opasno
Na dvestotu godišnjicu Vukove Pismenice, uporedo sa drugim jubilejima, biće mnogo podsećanja, a verovatno i tugovanja za onim delom srpske kulture koji je ostao napisan na danas nepostojećem slaveno-serbskom jeziku. Važna figura te izgubljene kulture je, bez sumnje, Atanasije Stojkovič, autor prvog romana na srpskom jeziku, kao i prve srpske enciklopedije prirode, trotomnog dela Fisika
Među stvarima, boljim i lošijim, koje su ovih dana u Srbiji postale sasvim nevidljive, našao se i šah. Ovaj sport u medijima u proseku slabije pratimo ne samo od tenisa, fudbala i drugih popularnih sportova nego i od đačkih takmičenja iz školskih predmeta
Predsednik FK Partizan je pritvoren i određen mu je jednomesečni boravak u Centralnom zatvoru u Beogradu. Istraga koja se vodi trebalo bi da pokaže da li je on zaista bio uspešan privrednik na stranputici ili tek sitna riba koja je zastupala interese većih igrača
Prvi pisani trag legende o "dobrom nemačkom vojniku" koji je streljan jer nije hteo da strelja partizane potiče iz 1952. godine. Vojniku će se kasnije pripisati identitet Jozefa Šulca. Posle skoro šezdeset godina, nemački novinar Mihael Martens ubedljivo i nedvosmisleno dokazuje da je cela priča zapravo izmišljena
Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara
Bavarski i britanski konzervativci upozoravaju na horde Bugara i Rumuna koji tek što nisu pohrlili ka zapadu Evropske unije ne bi li tamo za nerad dobijali novac. Naime, od 1. janura 2014. građani ove dve zemlje imaju pravo na rad širom EU i, u slučaju da su nezaposleni, na socijalnu pomoć. U priči u kojoj se populizam prepliće sa stvarnim socijalnim, ekonomskim i demografskim temama, može se ispostaviti i da Nemci, Britanci i ostali zapravo čekaju Godoa, to jest da od najezde Bugara i Rumuna neće biti niti ništa
U beogradskim salonima lepote svakodnevno se reklamiraju usluge podmlađivanja kože, uvećanja usana ili uklanjanja bora. Ove tretmane u većini slučajeva obavljaju lekari, koji u trci za dodatnom zaradom rizikuju da izgube licencu za rad. Sa druge strane, pacijenti se, zavedeni povoljnim ponudama, podvrgavaju vrlo rizičnim tretmanima, koje nekad primenjuju čak i kozmetičari i frizeri
"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada
Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama
"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
Početna zamisao autora predstave "Banja robija" u kojoj igraju bivši osuđenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljšanje njihovog položaja
"U očuvanju kulturnog identiteta mađarske nacionalne manjine bitnu ulogu imaju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruženja za očuvanje kulturnih posebnosti. Prema našim podacima, registrovano je više od 300 takvih udruženja za očuvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebnosti"
Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni
Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
Kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
