Ima jedna stvar u vezi sa vunderkindima i uopšte sa decom koju odrasli vole da označavaju kao „zrele za svoje godine“, pametnije i bistrije od svojih vršnjaka, posebne, i slično. U početku, sve ide glatko, svi su fascinirani njihovom nadarenošću, elokvencijom i drugim izvanrednim sposobnostima. Nižu se školski i vanškolski uspesi, mnogi među njima dospevaju i u medije ili osvajaju razne nagrade i priznanja, i sve u svemu, život je sjajan. Ali onda se desi ono što je neminovno – čudo od deteta odraste. Odjednom, zrelo i odraslo ponašanje se podrazumeva, izvanredan talenat više nije dovoljan da bi se zadržala posebnost, a intelektualna i fizička zrelost sustignu jedna drugu. Mnoga od te nadarene i pametne dece nađu se u čudu, nesnađeni u svetu koji ih više ne štipka za obraz i ne mazi po glavi. Nije retko da zbog toga nekadašnji vunderkind postane okupiran samim sobom, svojim neurozama, iracionalnim strahovima ili uvrti sebi u glavu da je „glas svoje generacije“.
Izuzetno je retko, međutim, da neko svoj narcizam, neurozu i razmaženost dobro unovči i pri tome se još i nametne kao ikona jednog životnog stila i kao kulturološki fenomen. To je uspelo Lini Danam, dvadesetosmogodišnjoj scenaristkinji, rediteljki i dobitnici glumačke nagrade „Zlatni globus“. Njeni memoari Nisam ja takva (Not that kind of girl) nedavno su izašli i u Srbiji, u izdanju izdavačke kuće „Urban Reads“ i prevodu Jasmine Marković Karović.
Danam je ovdašnjoj publici poznata kao kompletna autorka i glavna glumica u HBO-ovoj seriji „Girls“ (vidi „Vreme“ br. 1114, tekst „Posle emancipacije“). No, dok je u Srbiji tek jedva poznata, u Sjedinjenim Američkim Državama ona je hodajući fenomen, vodeća feministkinja najnovijeg talasa (četvrtog, petog ili desetog, teško ih je prebrojati, a i mišljenja se razlikuju), heroina indi scene, i još mnogo toga. U krajnjoj liniji, kad neko sa nepunih 27 godina dobije ponudu od „Random Housa“ da baš za ovu izdavačku kuću napiše memoare, uz astronomski avans od 3,7 miliona dolara, mora biti da tu ima nečega.
Lina Danam postala je sve ovo gore navedeno pre svega zahvaljujući seriji „Girls“ i načinu na koji prikazuje svoju generaciju mladih Njujorčana od dvadeset-i-nešto. Ona to ne čini nimalo zašećereno, naprotiv, većinu njenih likova gledalac često želi da protrese uz dva-tri šamara, ne bi li se dozvali pameti i prestali da se ponašaju kao idioti. Lina zapravo nemilosrdno, ali iskreno, secira samu sebe i svoje okruženje, te je najlogičnije očekivanje od knjige bilo da će se u njoj naći isto to, samo još preciznije i još iskrenije. Ali, to se nije desilo.
Umesto memoarske proze koja bi pružila dublji i refleksivniji uvid u živote i razmišljanja takozvanih „millennials“, kako savremena štampa naziva generaciju rođenu u drugoj polovini osamdesetih godina XX veka, Lina Danam je objavila niz labavo povezanih eseja, i to uglavnom svojih starih dnevničkih zapisa.
NIKO KAO JA: U engleskom postoji jedan divan izraz, „self-absorbed“, koji označava ljude okupirane samo sobom. Ali čini se da „self-absorbed“ obuhvata mnogo više od puke okupiranosti. Već sama reč „absorbed“ ukazuje na to da imamo posla sa ljudima koji ne samo da su sami sobom opsednuti, već i samoupijeni, sami sobom natopljeni i ujedno sobom obmotani, poput mumije obmotane gazom od glave do pete. Lina Danam, uprkos svim svojim kvalitetima, prevashodno je to, autoapsorbovana jedinka, nesposobna da samu sebe i svoja lična iskustva smesti u bilo koji kontekst koji bi se ticao još nekoga osim nje same. Izgleda da umetnički rad takve osobe mnogo bolje funkcioniše u televizijskom formatu, jer na papiru je prilično iritantan. U knjizi Nisam ja takva gde bi valjda trebalo da sebe ogoli i dâ čitaocu na tanjiru, ona umesto bilo kakve autorefleksije, nudi anegdotalni pristup svojim seksualnim iskustvima, kratko se dotiče odbojnosti koju ima prema seksu, ne ulazeći dublje u razloge za to. Ogoljenost pred čitaocem ona svodi na priznanje kako je tokom snimanja jedne scene seksa u „Girls“ naprasno otkrila da joj iz bradavice raste velika crna dlaka, kako je jednom pronašla kondom u sopstvenom anusu, u kojim je sve situacijama podrignula, i sl. Pišući o svom najdubljem strahu, strahu od smrti, Lina iz sećanja izvlači smrt svoje baba-tetke, i scenu vožnje u kolima sa svojim ocem, slomljenim od tuge, kog mlada autorka smara paničenjem jer će i sama jednog dana umreti, i uopšte, svi će umreti. Nakon ovih stranica, razuman čitalac može samo da se iznervira: osoba od 26 godina, ni na sekund ne pomislivši na upravo preminulu tetku, pa čak ni na svog oca, koji je em tužan, em trenutku sopstvene smrti mnogo bliži nego ona, histeriše jer će umreti!
Poseban, nemali, deo knjige zauzima kontemplacija Line Danam o sopstvenoj materici, čime se autorka približava trenutnom hit-žanru u zapadnoj verziji feminizma, takozvanom klit-litu (skraćenica od „klitoris literatura“). Autorke ovog žanra fokusirane su na svoju ili tuđe vagine, te se bave svime što jednu prosečnu vaginu može da snađe, od fantastičnog ili manje fantastičnog seksa, preko polnih bolesti do porođaja ili abortusa. Danam se odlučila da u duhu klit-lita obradi vlastitu matericu, u knjizi čak postoji i ilustracija, ta materica je malo izmeštena iz ležišta, ali do kraja ovog poglavlja nije jasno zašto nam autorka sve to priča. Zapravo, i to je samo još jedan od eseja u nizu koji imaju poentu: „ovo sam ja, ja, ja, pogledajte me i spolja i iznutra“.
GENERACIJA KOJA NASTAJE: Ostatak knjige čine liste, slične onima koje u obilnim količinama preplavljuju internet: „15 stvari koje sam naučila od majke“, „13 stvari koje sam naučila da nije u redu reći prijateljima“, „17 stvari koje sam naučila od oca“, „10 razloga zbog kojih <3 Njujork"… Tu su i dva poglavlja koja zdravorazumski navode na pitanje izdavačkoj kući "Random House": da li ovo stvarno vredi 3,7 miliona dolara? Reč je o delovima knjige gde Danam nabraja šta sve nosi u torbi (ništa posebno i ništa drugačije od ostatka sveta) i onom koje zauzima čak 12 strana u knjizi, a gde autorka nabraja sve što je pojela tokom nedelju dana.
Jedini deo knjige za koji se može reći da nečemu vredi jeste opis jednog jezivog seksualnog iskustva autorke, pijanog koitusa od kog je dobila ozbiljne fizičke povrede. Jedino na tom mestu, inače nesporni, spisateljski talenat Danamove zaista dolazi do izražaja. Samo tada knjiga zaista komunicira sa čitaocem, a čitalac zaista saoseća sa junakinjom. Opis događaja dat je tek u obrisima, bez previše eksplicitnih detalja, ali je sasvim dovoljan da bude jasno šta se tačno dogodilo. Čitaocu se, baš kao i samoj Danamovoj, vrzmaju po glavi ista pitanja: gde je granica između grubog seksa i silovanja? Šta tačno treba da bude funkcija obostranog pristanka, te famozne reči „consent“, koja predstavlja granicu između dozvoljenog i zabranjenog u sferi seksualnosti? Autorka ne daje odgovor na ovo pitanje, a na izjavu svoje drugarice da to što joj se desilo jeste silovanje, Lina odgovara histeričnim smehom.
Memoari Line Danam Nisam ja takva samo u tom kratkom trenutku zaliče na intimističku prozu. Ostatak knjige ne odgovara ni naslovu, jer nam Lina Danam nigde ne govori kakva jeste, ako već nije „takva“. Kroz čitavu knjigu, ona otvoreno otkriva samo svoju ogromnu ambiciju, i to je možda jedino što se o njoj posle čitanja knjige može zaključiti. Njena je ambicija, kao što kaže u jednoj sceni iz serije „Girls“ Hana Horvat, koju igra Danam, da bude „glas svoje generacije“, uz dodatak: „Ili možda samo glas.“ Danamovoj je, sudeći po knjizi Nisam ja takva, uspelo tek ovo drugo: da bude samo glas, i to glas koji čuje jedino samog sebe i ništa drugo. Nisam ja takva trebalo je da bude priča o ženi koja je od talentovanog introvertnog devojčurka postala autoritet u svetu šou-biznisa. Nažalost, devojčurak nije stekao autoritet, jer – što vrišti sa svake stranice – odbija da sazri. Uprkos insistiranju medija na njenoj mladosti, znamo da „mladost ne opravda besvest“.
Kako je takva osoba uspela da postane planetarni fenomen, uzor mladim feministkinjama, miljenica liberalne američke štampe? Možda upravo zato što je i savremena popularna kultura upravo takva: oduševljena samom sobom, narcisoidna, gluva i slepa za svet izvan sebe.
