Mitski general Papaja odjednom se pojavio kao HARP nad srpskim političkim prostorom i samo kad njega uhapsimo, privedemo ili, barem, smenimo, posvetićemo se i ozbiljnim stvarima: Zakonu o radu, privatizaciji i drugim tegobnim rešenjima srpskih tranzicionih muka
"Na Terazijama sam, u majici Otpora, 4. oktobra 2000. igrao fudbal pred dvadesetak hiljada ljudi. To svi pamte... Kada smo ušli na mali improvizovani teren, ugledavši ozarena lica okupljenih, shvatio sam da nisam pogrešio. Negde između dva driblinga, u publici sam ugledao svoju tetku, od mene stariju svega godinu dana, koja je bila ushićena i ponosna zbog toga što sam baš ja čovek koji je te ljude za trenutak učinio srećnim"
"Gotovo je nemoguće reći da je Tito bio uspešan državnik zato što je njegova Jugoslavija propala, ali ipak, neke ideje koje je on zastupao su još žive. Pre svega to je volja i moć za otpor protiv okupatora. Zatim ideja da treba napraviti novi red u svetu sa pravičnijim odnosima među ljudima i manjim razlikama među njima. I na kraju, ideja da se ostvari socijalizam po meri čoveka. Zbog tih ideja će se o Titu i o njegovoj Jugoslaviji govoriti još dugo-dugo"
"Volim uloge koje u sebi nosim! Kad sam igrao Mekinpota, to mi je draga uloga, u predstavi Patnje gospodina Mekinpota, on vam je jedna hrpa nesreće. Žena ga je ostavila, uboški tip, stalno ide bos. I taj Mekinpot stalno govori o cipelama budući da je bos. I stalno se obraća Bogu. Onda sam se ja sjetio kako sam u partizanima imao dva para cipela, pa sam jedne poklonio drugu koji je bio bos... Poslije toga s cipelama u partizanima, primili su me u SKOJ! Bio sam i u Partiji, a kad sam izašao – Đilas je imao neke ideje o demokraciji – jedan kolega i ja smo se zafrkavali da smo dobili partijsku povišicu."‘Kakvu?’, pitali su nas. ‘Pa više ne moramo da plaćamo članarinu, eto takvu!"
Ko je zapravo bio pisac, intelektualna figura i politički delatnik Dobrica Ćosić, i ko i šta je on bio "nama"? Na to pitanje s raznih strana nude jednostavne, ali bezvredne odgovore
Titulu najagilnije televizije u praćenju katastrofalnih poplava osvojila je, potpuno neočekivano, Televizija Pink. Povremeni manjak profesionalizma nadoknadili su neverovatnom energijom
Sve je ličilo na organizovani haos. Stvaralo se zajedništvo među strancima koji su pohrlili sa svih strana da prave bedeme od džakova sa peskom. Tvitovima su se širile informacije o najugroženijim područjima. Činilo se da su ljudi u svoj ovoj nesreći pronašli nekakav smisao
Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi
Nema ničega spornog u tome da poslodavac određuje ritam rada pod uslovom, naravno, da je u okvirima zakona. Za državne službenike poslodavac je Država, a inokosni poslovodni organ je Vlada, pa ni u ovoj odluci o promeni radnog vremena nema ničeg spornog. Sporna je vajda: šta će to biti bolje, ako boljitka uopšte bude?
Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju
Tačno na dan izlaska ovog broja "Vremena", 15. maja 2014. godine, dakle, navršava se puno stoleće od smrti Jovana Skerlića. Na sahrani se od Skerlića oprostila i delegacija "bosanske revolucionarne omladine" u sastavu Gavrilo Princip, Vladeta Bilbija i Đulaga Bukovac. Njih trojica su nosili venac u počast čoveku koji im je bio inspiracija kao jedan od ključnih tvoraca i protagonista jugoslovenske ideje
Sto godina nakon atentata u Sarajevu, u školama u bivšim jugoslovenskim republikama uče se različite verzije istorije o uzrocima Prvog svetskog rata, koje su odraz sukoba devedesetih
Gromoglasna najava velike štednje – osim novog radnog vremena državnih organa, od čega će svima biti mnogo lakše – pominje i oštra ograničenja upotrebe službenih automobila, pogotovo onih "visoke klase". Tek će nam od toga biti mnogo lakše
Gavrilo Princip i ostali pripadnici Mlade Bosne su bili grupica velikosrpskih nacionalista, krvožednih i primitivnih, koji su uz pomoć zločinačke klike iz Srbije smakli prestolonaslednika najnaprednije i najmultikulturalnije ondašnje države i njegovu trudnu ženu, a taj se prestolonaslednik baš u to vreme spremao da tu zemlju na skali napretka i multikulture podigne još više. Svi antijugoslovenski projekti, i za vreme Kraljevine i za vreme SFRJ, pa i danas, nastavljaju se, na ovaj ili onaj način, na austrougarsku propagandu čija je ovo osnova, a čiji je rezervni položaj potenciranje Crne ruke i Apisa kao stvarnih organizatora Sarajevskog atentata, dok su mladobosanci, uprkos idealizmu, bili tek Apisove marionete
Imao sam samo šesnaest godina kada se posle rata obračunavalo sa "domaćim izdajnicima". Pitam se šta bih činio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji su sarađivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno živeli sa svojim porodicama dok sam ja bio u nacističkim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao "u ime naroda"
Partizan juri sedmu vezanu a Zvezda svoju 26. titulu u istoriji, prvu od 2007. godine. Tokom sezone među navijačima se stvorilo uverenje da je čitava stvar nameštena, dogovorena i urgirana sa samog vrha srpske države i da je procena da Zvezda mora da bude prvak ovog proleća. Zbog takvog uverenja teško je predvideti i kontrolisati sve moguće sukobe brojnih navijačkih odreda i pododreda koji se u pripremi ovog aprilskog derbija mlate i sačekuju i po Srbiji i po Beogradu
Rezultati Drugoga svjetskog rata i njemu analognih sukoba ne mogu se promijeniti – poznato je tko su bili pobjednici, a tko je poražen – ali se tu pribjegava izravnoj revalorizaciji sukobljenih strana: rat je završio kako je već završio, ali tragedija je što nije pobijedila ona druga strana. Iako ta koncepcija ima svoje zagovornike i u Hrvatskoj i u Srbiji, ona je bazično oblikovana na Zapadu. U tom se smislu u Njemačkoj formiraju revizionističke škole, koje su posvećene preispitivanju uzroka i karaktera Drugoga (pa i Prvoga) svjetskog rata, te potpunom ili bar djelomičnom rehabilitiranju nacionalsocijalizma, relativiziranju ili čak i nijekanju razmjera ratnih zločina Wehrmachta u ratu, kao i holokausta, itd.
Prošlost o kojoj je ovde reč i čija su tumačenja predmet žestokih sporenja, radikalnih preispitivanja i preocenjivanja nije bilo koje vreme niti bilo koji događaj. U pitanju je ključni i najtraumatičniji sukob koji je obeležio dvadeseti vek: Drugi svetski rat i snage koje su u njemu bile sučeljene, fašizam i antifašizam. U pitanju je, dakle, fašizam (i njegova, svim raspoloživim sredstvima podržana, ambicija da ceo svet preuredi i podredi svojim načelima), ali i njemu suprotstavljen, u otporu toj ambiciji rođen, stvaran i razvijan, pokret, složen, socijalno, idejno i politički heterogen, ali u tom otporu nužno ujedinjen i objedinjen imenom koje mu je nametnuo fašizam – antifašizam. Njihov sudar je obeležio proteklo stoleće iz kojeg smo se, kako izgleda, samo kalendarski i neznatno izmakli
"Svi glumci danas igraju u istoj predstavi, Čekajući Godoa. Glumci su danas statisti na orgijama svakog oblika primitivizma. Poslije svega ostane samo Glumac... je glumac... je glumac"
Cilj Foruma Srbija Nemačka, između ostalog, jeste i to da građani Srbije bolje upoznaju Nemačku, da Nemci saznaju više o Srbiji. Jer, neznanje dovodi do predrasuda, a predrasude koče razvoj
Izvodi iz govora na svečanom otvaranju Foruma Srbija Nemačka, 10. aprila 2014.
Najveći broj zaposlenih u Srbiji na radnom mestu provodi od 40 do 49 sati nedeljno, ali je veliki broj i onih koji su se izjasnili da nedeljno na poslu provode i više od – 60 sati. U Evropskoj uniji radna nedelja, u proseku, traje oko 39,7 sati. Međutim, produktivnost srpskih radnika iznosi samo 42 odsto evropskog proseka
Ima li sličnosti između Viktora Orbana, mađarskog premijera, Redžepa Tajipa Erdogana, premijera Turske, i Aleksandra Vučića, novog premijera Srbije? Sva trojica su na skorašnjim izborima ostvarila ubedljive pobede. Orbanova stranka Fides zadržala je dvotrećinsku većinu u parlamentu; Erdoganova Stranka pravde i razvoja na lokalnim izborima uverljivo je trijumfovala; lista koju je predvodio Vučić na martovskim izborima osvojila je 158 od 250 mandata u parlamentu. Osim toga, sva trojica političara imaju naglašenu mesijansku ulogu u vođenju svojih država, svaki na svoj način
Makar je to hrvatsko/regionalno izdanje čuvenog mesečnika, kad je Bosna osvojila naslovnicu "Rolling Stonea", ne oklevam da za ovu priliku pozajmim naslov knjige/zbirke novinskih tekstova Danka Plevnika, s podnaslovom Vodič u Haag za autostopere (Naklada Jesenski i Turk, Zagreb ‘97). Jer još od izbijanja Novog primitivizma pre nekih 30 godina, od Kongresa i Sch do Letu štuke čekamo da novi kvalitet s rokerske scene BiH probije marginu i ostvari značajan uticaj i u glavnoj struji
Od porodičnog projekta do vodećeg izdavača za decu – moglo bi se najkraće definisati 25 godina Kreativnog centra
Priča o Radetu Rakonjcu ubijenom 2. aprila u Beogradu priča je o najpoznatijem srpskom paravojnom komandantu, ikoni podzemlja i njegovoj privatnoj armiji; o osvedočenim kriminalacima, ratnim profiterima i ljudima svojevremeno hipnotisanim ratnom propagandom. Priča je to krvavija i mračnija od poslednjeg obračuna kriminalnih klanova
