Intervju – Goran Ješić, potpredsednik Demokratske stranke

Ne vidim da se snalazimo kao opozicija

Čvrsto verujem da je najveći problem ovog društva korupcija u svim porama, nepotizam, partokratija. Nije Aleksandar Vučić naš najveći problem, on je posledica. Dok ove stvari ne promenimo, nećemo moći da opstanemo, ko god bio na vlasti. U ovom trenutku, kada Vučić ima apsolutnu podršku da menja Srbiju, a Pajtić ima podršku da menja stranku, najbolje bi bilo da svako radi svoj posao. Naravno, DS mora da gaji i kritiku vlasti, ali ne saopštenjima

Sedmi put kupine na Stavama

Jednom rečju, Preljepo

Najbolji dobiše nagrade, ko bušilicu, ko u koverti novce, Preljepa predsednica, tako sapeta u radnu uniformu da joj je virio bijeli stomačić, svakoga primi 3x, zrela umetnica, sa neke zmije i aždaje na levom listu, iskusno obrisa pivsku penu sa gornje usne, kanda će se program nastavi...

Slovačka

Iskustvo podele

Privreda stagnira, nezaposlenost raste, Brisel je zamenio Moskvu. Kako se radost zbog pristupanja Evropskoj uniji pretvorila u netrpeljivost usmerenu protiv homoseksualaca i zašto je populistima svih boja i vera uvek potrebna projekcija neprijatelja

Intervju – đakon Nenad Ilić

Povratak u buku sveta

"Sveti Sava nije u Srbiji. Ima njegovih zamena, sentimentalnih goblena i slika s njegovim likom, likova na dečijim priredbama, ali on nije ovde. Da je ovde, svi bismo se stideli da radimo ovo što radimo"

Intervju – Saša Radulović, predsednik pokreta »Dosta je bilo«

Dimna zavesa za tajne ugovore

Bivši ministar privrede o stvarnim razlozima ostavke Lazara Krstića, o tome zašto novi Zakon o radu nije štetan, zašto novi zakoni o privatizaciji i stečaju jesu, koja je uloga gradonačelnika Beograda u tajnim ugovorima koje potpisuje srpska vlada, te šta predsednik Vlade treba da uradi da bi reformisao privredu, i zašto to neće učiniti

Roman – Dezorijentisani

Svet nakon rasprsnuća

Novi roman Amina Malufa piščevo je svođenje računa sa domovinom, ali sa univerzalnim implikacijama, kao priča o dejstvu "ubilačkih identiteta" na ljudske sudbine

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

Nauka i Evropa

Horizont, reč teška 80 milijardi evra

Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja

Intervju – Oliver Frljić

Simptomi bolesnih društava

"Aleksandar je Vučić naprosto zbirna imenica za sve političke neprincipijelnosti koje smo, s rijetkim izuzecima, gledali na prostoru bivše Jugoslavije proteklih dvadeset godina. Zašto kao pozorišni redatelj otvaram teme koje su traumatične za društva u kojima radim. Kakav god odnos imao prema tim sredinama, unutar onoga čime se bavim želim dati osobni mali doprinos nastojanjima da se ta društva koliko-toliko poprave. Ili da barem otvore teme koje bi, po mom sudu, bile važne za njihovo ozdravljenje"

Slučaj Alojzija Stepinca

Dobri sluga svoga pape

Od Jugoslovena i solunskog borca, preko molitvi za Pavelića, prekrštavanje Srba i fra Sotone, do narodnog neprijatelja i pretendenta za sveca, ili kako su Alojzije Stepinac i sveti Nikolaj Žički u početku bili na istoj, jugoslovenskoj strani, a u igru svetaca ušli kao veliki Hrvat i Srbin

Intervju – Branka Parlić, pijanistkinja

Tajna Filipa Glasa

"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."

Akademski put predsednika Srbije

Fusnota za ambroziju

Master rad Tomislava Nikolića ima sedamdesetak strana podeljenih na uvod, četiri poglavlja i zaključak. Citirani su Tanja Miščević, zatim Vladimir Međak i Vladimir Pavićević iz zbornika koji je uredila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, pa nekoliko stranih autora prevedenih na srpski, tekstovi sa portala NSPM-a, "Novog standarda"... Pridevi pisani velikim slovom, poput Evropskih ili Evro, provlače se kroz ceo rad, a Balkan je i u uvodu i u naslovu poglavlja napisan malim slovom

Portret savremenika – Entoni Bler

Čovek koga istina ne zanima

Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"

Reportaža – »Dani krajiške kulture u izbeglištvu«

Tamo me ništa nije bolelo

"Onog dana kad sam s mojim Krajišnicima, ne treba mi tableta za pritisak", kaže jedan od onih koji su prošlog vikenda došli na otvaranje izložbe krajiškog umetnika Dušana Rajšića. Otvaranju njegove izložbe, koja je deo programa tradicionalne manifestacije "Dani krajiške kulture u izbjeglištvu od Spasovdana do Vidovdana", prisustvovao je veliki broj njegovih zemljaka koji su pre dvadeset godina proterani iz svog zavičaja

Koncert

Falsifikat ili plagijat

Tom Džons, 15. VI 2014, Arena, Beograd

Vreme uspeha! (jun 2014.)

Poslovne vesti

Izbegličke teme u kulturi

Tragovi nevidljivog naroda

Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama

TV manijak

Težak utisak

Ovog vikenda Mića Jovanović je telom bio na Pinku, a delom na B92. Pre toga, obećao se telesno na B92, ali je SMS akrobacijom iz Londona uspeo da se teleportuje na Pink. Vlast uz pomoć surogat emisija pokušava da zbuni gledaoce, čak i u malim oazama kritičkog novinarstva. Dok je Mića Megatrend na Pinku otkrivao biblijske istine srpske politike, na B92 se raspravljalo o problemima kontrole privatnih fakulteta i hiperprodukcije doktorata

Odlomak iz knjige Samo bogovi mogu obećati (Geopoetika, 2014)

I dečak može obećati

Dvadeseto svetsko prvenstvo u fudbalu počinje u Brazilu u četvrtak, 12. juna. Savršena lektira za njegovo praćenje jeste knjiga Bože Koprivice Samo bogovi mogu obećati, objavljena nedavno u izdanju "Geopoetike". "Vreme" je o prvom izdanju ove "megažanr knjige", koja je istovremeno i esej i autobiografija i intimni vodič kroz istoriju svetskih fudbalskih prvenstava, a koje je objavljeno 2010. u izdanju zagrebačkog "Ljevka", već pisalo ("Sve jeste ako voliš", "Vreme" broj 1025). Novo izdanje Koprivičine knjige je prošireno i dopunjeno poglavljem iz koga, preporučujući je čitaocima, donosimo odlomak

Od Skoplja do Prištine, juna 1999. godine

Dani raspleta

Danima je najavljivano da će rat uskoro biti završen. Ipak, nisam očekivao buđenje rečima: "Srbi dolaze da kapituliraju." Objasnili su mi da će predaja biti potpisana u jednoj kafani, par kilometara pre graničnog prelaza "Đeneral Janković". Popeo sam se na proplanak preko puta ulaza. Ne znam ko je smislio to poniženje, ali Srbija je trebalo da se odrekne Kosova u fucnutom svratištu švercera, dilera i prostitutki. Ceremonijal majstori NATO-a su želeli da rat bude okončan u albanskoj krčmi "Evropa 93", vlasništvo I. Sadikua. Da ovoga puta neće biti reč o (pravoj) kapitulaciji postalo je jasno kada se saznalo da će nastavak pregovora biti održan na livadi nedaleko od Kumanova. Bolni kompromis neće ostati zabeležen kao "kafanski sporazum". I. Sadiku i njegova neugledna krčma nisu ušli u istoriju

OEBS i Srbija

Teatar kratkog fitilja

Šta god da je gospođa iz OEBS-a izgovorila, sve i da je Vučić sto posto u pravu i da "mnogi iz međunarodne zajednice i ambasadori i OEBS pritiskaju medije" da vode kampanju protiv njega zato što neće da uvede sankcije Rusiji, šta je premijeru Srbije trebalo da onako govori

Klabing i zdravlje mladih

Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš

Većina mladih je sklona kontinuiranom konzumiranju alkohola i kanabisa, što praktikuju uglavnom uveče, prijatelji im imaju slične navike i smatraju da psihoaktivne supstance direktno više ugrožavaju njihov džep nego zdravlje

Promene u DS-u

Dragan ili Bojan – da li je stvarno svejedno

Teško da bi se moglo pravdati to što se DS u poslednje vreme tako razbacuje liderima u trenutku kada se svi nešto žale na kadrovski deficit. Kako god, DS svoje lidere menja brzinom koja nameće logično pitanje: A šta posle Pajtića? Sve to liči na preveliku nervozu, želju da se postigne brz rezultat i dođe do neke dobitne kombinacije, instant rešenja, a niko sa sigurnošću ne može reći koja je to programska razlika između Bojana Pajtića i Dragana Đilasa

Nuspojave

Vučić u mreži, spodobe na mreži

Sloboda javne reči mora se braniti, ali neodgovorno lupetaranje o ozbiljnim stvarima nije deo tog "paketa"

Prvi svetski rat u stripu

Rat u kaiševima

Prvi svetski rat u stripu predstavlja jedan poseban tematski volumen u istoriji "devete umetnosti", kako kod nas tako i u svetu. Evo pregleda dela i umetnika koji su se temom Velikog rata bavili u prethodnih sto godina

Intervju – Karen Šahnazarov, reditelj i direktor Mosfilma

Tragovi tigra

"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"

Zoom

Ringe, ringe, raja, doš’o čika Papaja – Srbija gori, a Vučić se češlja

Mitski general Papaja odjednom se pojavio kao HARP nad srpskim političkim prostorom i samo kad njega uhapsimo, privedemo ili, barem, smenimo, posvetićemo se i ozbiljnim stvarima: Zakonu o radu, privatizaciji i drugim tegobnim rešenjima srpskih tranzicionih muka