Školovanje generacije 007

04.октобар 2006. Momir Turudić

My name is Montgomeri, Lin Montgomeri

Kada jedan projekat od početka bude praćen nizom malih skandala koji se provlače po štampi, kada se u tom projektu nađu naizgled nespojive ličnosti, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost SCG uključen i u trgovinu kontraobaveštajnom tehnikom, supruga bivšeg ambasadora najmoćnije države sveta, profesor poznat po svojim javnim nastupima u kojima ponekad koristi bizarne metafore, onda je nekako logično da pažnja javnosti bude više okrenuta ka takvim detaljima nego prema njihovim akademskim titulama

Budžet za 2006

24.новембар 2005. Miša Brkić

Sve se vrti oko inflacije

Zašto šef beogradske kancelarije MMF-a treba da nam kaže kolika je zaista inflacija u Srbiji, a ne ministar finansija. Valjda niko ni u Vladi više ne veruje da će inflacija u idućoj godini biti onoliko niska koliko je planirao ministar finansija. I dogodine će poreski obveznici morati da plaćaju skupu i neefikasnu državu

Kome treba privatni medicinski fakultet (2)

03.август 2005. Slobodanka Ast

Školica, sudnica, ludnica…

Zašto neki privatni fakulteti dobijaju dozvole za rad iako ne ispunjavaju ni osnovne prostorne, kadrovske i finansijske kriterijume

Dvovlašće u Prosveti

07.јул 2005. Sonja Ćirić

Ropac stogodišnjaka

Nekoliko meseci pred stoti rođendan, Prosveta ima dva direktora. Ovo nesvakidašnje iksustvo Prosveta preživljava pred privatizaciju

Alterglobalizam

04.август 2004. Dejan Kožul, Slobodan Georgijev

Drugačiji svet u Srbiji

Protivnici neoliberalnog kapitalizma pokušali su da u Beogradu prezentuju ideje nove vrste otpora vladajućim društvenim trendovima. Na kraju se sve svelo na blagi kulturni događaj i sumnjičenja da su došli da potpiruju štrajkove u Srbiji. Protesti iz Sijetla, Đenove i Praga odjeknuli su u Beogradu snagom probušenog balona

Reforma reforme obrazovanja

19.мај 2004. Zoran Majdin

Trčanje unazad

Direktorka Eksperimentalne osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu Vesna Fila kaže da je u započetim reformama bilo puno lepih stvari, kao što je učenje stranog jezika od prvog razreda, ali i dosta nedorečenosti, kao i da su reforme bile prebrze: "Reforme školskog sistema su neophodne, tu dileme nema. Problem je što se u reforme prebrzo ušlo, ali i što se prebrzo zaustavljaju. Reforme su bile veliki rez, ovo sada je veliki rez takođe: mnogo je ožiljaka na jednoj generaciji"

Nevladine organizacije pre i posle 5. oktobra 2000

30.децембар 2003. Tatjana Andrijašević, Gordana Popović, Ana Stanković, Nada VeljkovićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Nepotrebni prijatelji

U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?