"Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću"
Postoji potreba za drugačijim načinom rada, a to je da se za pojedino dete može izraditi individualni obrazovni plan, da se s njim metodski radi drugačije, sa smanjenim ili sa obogaćenim zahtevima. To će biti i to već postaje praksa u našim školama. Ovakav način rada će pogodovati i za talentovanu decu. Važno je da on uđe u naš školski sistem kako bi se postepeno prevazilazila ideja škole kao vojske u kojoj svi koračaju istovremeno i isto reaguju na komandu
U jednoj školi događalo se da deca na času građanskog pitaju nastavnika mogu li do toaleta, a onda odu do učionice gde je u toku verska nastava i prisluškuju. Slično su radili i učenici koji idu na veronauku. Srećom, nastavnici i građanskog i veronauke u toj školi su entuzijasti, pa su odlučili da drže zajedničke časove. Priključio im se i nastavnik književnosti, pa zajedno deci istu temu predstavljaju iz tri ugla
Ministarstvo prosvet i Ministarstvo spoljnih poslova ne mogu da se usaglase oko nadležnosti nad lektoratima, a srpski je prestao da se izučava (ili je pred gašenjem) u Australiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama...
Kad se školski sistem posmatra odozdo, iz zadnje klupe, čija je prava mera ruiniranosti viđena na PISA testovima, jasnije se vidi kako su Matematička gimnazija i još par sličnih specijalizovanih škola, uz Istraživačku stanicu Petnica, ostale gotovo poslednje oaze znanja
"Ukoliko je neki nastavnik bio dobar i vešt da približi svoj predmet detetu, ukoliko se dete osećalo uspešnim na tim časovima, ono će imati utisak da tu oblast voli, da je u tome dobro i da želi dalje da se školuje u tom pravcu. Ukoliko je iskustvo suprotno, i njihov je doživljaj da taj predmet u budućnosti treba da izbegavaju, iako testiranje pokaže da baš iz te oblasti imaju dobru sposobnost", Kaže Dragana Sotirović iz Savetovališta za profesionalnu orijentaciju "Simex"
Svojim ilustracijama Vladana Likar-Smiljanić uspevala je da uhvati duh svog vremena i one su zbog toga bile uspešne. Izgleda da i neka njena razočarenja odslikavaju naše vreme
Ministarstvo prosvete Republike Srbije objavilo je "Priručnik za pružanje podrške razvoju antidiskriminativne kulture u obrazovno-vaspitnim ustanovama". Priručnik je namenjen svim akterima obrazovnog sistema: učenicima, roditeljima, nastavnicima, direktorima škola i lokalnim samoupravama. Na četrdesetak strana sadrži detaljno objašnjenje pojma diskriminacije, procenu postojećeg stanja u školama, indikatore diskriminacije, kratak pregled zakonske regulative, detaljan opis uloga i odgovornosti svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa i procedura za podsticanje i održavanje antidiskriminativne kulture
Nastavni proces je problematičan jer deca romske nacionalnosti nisu spremna kao neka druga deca koja su prošla predškolski program, a škola ne radi dovoljno na njihovom uključivanju. Izdvoje tu decu uz obrazloženje: "Sedite vi tamo, dobijate užinu, budite mirni, dovoljno je da boravite u školi"
"Matematika nije bauk, a na ovaj način koji primenjujem, matematiku pokazujem onakvom kakva ona zaista jeste. Ona je svuda oko nas, ali mi toga nismo svesni", kaže profesorka Vesna Babović, koja u Gimnaziji "Stevan Sremac" u Nišu matematiku predaje na zanimljiv i đacima pristupačan način
Istraživanja pokazuju da svaki sedmi učenik koji završi osnovnu školu ne pročita nijednu knjigu koja je prema planu i programu obavezna, dok je u srednjim školama situacija još gora
"Imamo paradoksalnu situaciju da svi učenici srednjoškolske populacije mogu da upišu gotovo svaki fakultet, priznaćete da obrazovanje koje se stiče u srednjim školama nije isto."
Četiri godine od početka primene i usaglašavanja Bolonjske deklaracije sa sistemom visokog obrazovanja u Srbiji, najčešća ocena koja se može čuti je – polovično
Protesti studenata simbolično su počeli petog oktobra. Tada je oko hiljadu studenata otišlo do Vlade Srbije, nakratko blokiralo Nemanjinu ulicu i predalo svoje zahteve, a iz Ministarstva prosvete je rečeno da će pregovori početi tog popodneva. Jedna od parola je bila i "Ajmo, ajde, svi na budžet". Skoro dva meseca kasnije, uz mnogo muka, nađeno je rešenje, ali ni ono nije zadovoljilo sve strane
Dok je ranije inicijativi nastavnika i njegovim potrebama bilo prepušteno eventualno usavršavanje, od 2004. godine Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika predviđa da svaki zaposleni u obrazovanju mora da ima, u periodu od pet godina, najmanje 100 sati programa stručnog usavršavanja
"Problem je i u tome što se romski roditelji boje za svoju decu. Problem je u ranim brakovima i to što se devojčice od 12-13 godina povlače iz sistema obrazovanja zbog udaje, i o tome se nerado govori"
Uz puno medijske pažnje, obustavljanje finansiranja Istraživačke stanice Petnica pokrenulo je masovni on-line protest. U međuvremenu, ministar prosvete Žarko Obradović još traži papir na osnovu koga bi mogao da za Petnicu izdvoji 0,03 odsto svog budžeta
"Mi u petom razredu tu decu tek upoznajemo i među prosvetnim radnicima postoji nepisano pravilo da ukoliko neki đak ima sve petice a četvorku iz jednog pa čak i dva predmeta mi povisimo njegovu ocenu. To nije neetičko ponašanje već investicija u budućnost tog deteta"
