Politika i baština

Povratak lista koji nedostaje

Jedan od rezultata nedavnog susreta predsednika Putina i Vučića u Beogradu je razmena kulturnih dobara između dve zemlje. To je dobra vest, mada ima mišljenja da je srpska strana lošije prošla

Portret našeg vremena – Suzana Vasiljević

Samo za predsednikovo uvo

Medijska savetnica šefa države istupila je sa nejasnom, nedovoljno preciznom, pa samim tim i zlokobnom najavom mera za rano otkrivanje medijskih laži. Da li je reč o nekoj novoj formi moderne inkvizicije, koja bi išla okolo i komisijski uništavala veštice ili možda o telu koje bi pod firmom borbe protiv lažnih vesti zapravo sprovodilo cenzuru? Sva ta pitanja, siguran su put, garantovani recept za dodatnu dozu straha

Poljski sindrom – Neistine u politici

Izvinite što sam na vlasti

"Neistinite su moje informacije koje sam izneo tokom drugog dana posete Hrvatskoj u Vrginmostu 13. februara 2018. kada sam rekao da su novinari televizije N1 izmislili da sam u govoru u Glini 1995. pominjao Veliku Srbiju i tvrdio da toga u govoru nema." —Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Dnevnika na TV N1 21. jula 2019. po presudi Apelacionog suda u Beogradu

Intervju – Stevan Filipović, reditelj

Muke po konkursima

"Borićemo se za prava koja pokušavaju da nam oduzmu. Videćemo da li ćemo uspeti u tome, ali, ono što je sigurno – nećemo se za ta prava boriti medijskim nasiljem, lažima, spinovima, vređanjem, etiketiranjem ili omalovažavanjem kolega"

Intervju – Grujica Spasović, svedok vremena

A od Gorana Vesića – 2000 maraka

"Mislim da je danas mnogo lošija situacija na medijskoj sceni nego u doba Zakona o informisanju. Zašto? Zato što ima mnogo manje pluraliteta: izuzev par izuzetaka, sada se gotovo svi mediji nalaze pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića. I to ne njegove vlade ili stranke, nego baš pod njegovom ličnom kontrolom"

Kultura sećanja – Vučićev Zakon o informisanju

Račun koji nikada neće zastariti

Realizator čitavog tog zakonskog projekta, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, u međuvremenu je nagrađen pozicijom koja mu danas omogućava da modernijim metodama i prilično potkovan dodatnim veštinama pokuša da sa zemljom sravni ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000.

Inicijativa

Para nema, propasti nećemo

Kad ti ne pomaže država, pomozi sam sebi – recept je po kome 18 godina živi udruženje građana BURA

Zoom

Reče mi jedan čoek – Irinej na izletu u Crnoj Gori, pretpostavka nevinosti i drugi gresi, Drobnjak zna pravu adresu

Za kraj se ostavi neka pomirljiva, ekumenska frazetina, mir božji i druge tandare-mandare, ali strela je odapeta i tačno se zna na čiju adresu, jer taj isti Irinej je, nedavno, izjavio da je Srbima "sam bog poslao Aleksandra Vučića"

Država

Ono kad su svi u pravu

Šta izdavači zameraju Ministarstvu kulture i informisanja povodom rezultata Konkursa za otkup knjiga

Promene

O bezobzirnima i umornima

Tokom prvih desetak dana ovog meseca javljeno je o tri postavljenja na rukovodeća mesta u ustanovama kulture. Sva su izazvala reakciju javnosti zbog osnovane sumnje da razlozi nisu opravdani

Tribina – Populaciona i demografska politika – Nestaje li Srbija

Da nas je više

Neki od zaključaka tribine nedeljnika "Vreme", na kojoj su se okupile sagovornice koje se bave temom podsticanja rađanja i seksualnim i reproduktivnim zdravljem, jesu da treba uključiti i muškarce u priču o podizanju stope nataliteta (budući da je tek poneki muškarac bio među prisutnima), kao i da treba apelovati na Ministarstvo prosvete i informisanja da se uvede seksualno obrazovanje u škole kako bi se smanjio broj maloletničkih trudnoća, ali i na beogradske vlasti da otvore savetovališta za vantelesnu oplodnju. Resorna ministarka saopštila je da je država opredelila petsto miliona dinara za projekte podrške roditeljstvu u 61 jedinici lokalne samouprave, kao i da će sledeće nedelje biti potpisani ugovori sa čelnicima gradova i opština

Lični stav

Opšti mukajet!

Članovi komisije Ministarstva kulture "izneli su stav" – dakle unisono, da navođenje imena članova komisije koji su ojadili časopis "Kvartal" 2017. "ne predstavlja dobru praksu". A to znači: u pamet se časopisi koji 2018. niste podržani! Nemoj slučajno da neko zucne, da se usprotivi, jer to "ne predstavlja dobru praksu"!!!

Rezultati

Dejstvo kritike

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope objavili su rezultate analize najnovijeg konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva. Evo nekih zanimljivosti

Intervju – Aleksandar Kostić, eksperimentalni psiholog i dopisni član SANU

Govor kao sredstvo predviđanja

"Praćenje promena učestalosti pojedinih pojmova može da posluži kao nagoveštaj budućih događaja. Da smo, na primer, pratili učestalost toponima "Kosovo" od 1990. godine u nekoliko vodećih svetskih dnevnih novina, videli bismo da od 1996. godine njegova učestalost naglo raste"

Mediji – Klinička slika

Linč, crni mrak i tišina

I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka

Pravosuđe u Srbiji

Tri grane vlasti: crno

"Znate li šta je najhitnije i najvažnije da se promeni kad Slobodan Milošević ode sa vlasti?", upitao je profesor Ljubiša Rajić u proleće 2000. ustreptale polaznike Beogradske otvorene škole toliko željne promena. "Policija i pravosuđe. To su dve ključne stvari za razvoj demokratije", rekao je profesor Rajić. Nekoliko godina ranije čuveni i nagrađivani poljski reditelj Kšištof Kišlovski završio je svoju kapitalnu filmsku trilogiju "Tri boje: plavo, belo, crveno" inspirisanu fundamentalnim nasleđem Francuske revolucije – bratstvo, jednakost, sloboda, postulatima koji će postati osnova svake moderne demokratije. Srećom po njih, a na žalost mnogih građana Srbije, Kišlovski i Rajić nisu dočekali da vide kako Aleksandar Vučić i njegovi prijatelji sistematski razgrađuju dvovekovnu evropsku tradiciju zavijajući pravosuđe u nešto što ni fizika ni likovna umetnost ne priznaju za boju – crno

Rekonstrukcija i druge slike

Dekonstrukcija vlade

Rekonstrukcije vlade će biti, u to nemajte sumnje, rekonstrukcija je uvek na stolu jer o čemu bi se pričalo kad se već pretresu aktuelne godišnjice iz devedesetih, Bljesak, Dobrovoljačka, i usput rehabilituje Vojislav Šešelj u Hrtkovcima? Ima li bolje teme od rekonstrukcije kad se štamparije zamore od svih diplomatskih i nediplomatskih nota sa Hrvatskom, BiH i Kosovom? Rekonstrukcija vlade je samo još jedan "zadatak" u rijalitiju "Srbija" pošto se slegnu sve psovke i čerupanja što zbog stihova iz radne sveske za peti osnovne što zbog gej slikovnice, a sve to da bi se zataškale kompromitujuće fotografije predstavnika "Srpske liste" na zabavi povodom 18 godina od osnivanja Haradinajeve stranke, na kojoj su se "Acini Srbi" veselili i vino pili sa kosovskom političkom elitom. Jer, lepo reče predsednik, prvo treba da se razreši "kosovski čvor"

Zoom

Lete štuke, lete avioni, odlete i Gagarin – Šta sve od ruskog oružja dobijamo i kako se stvara alibi za politiku »sve je dobro, samo da rata ne bude«

Epizoda sa spomenikom kosmonautu asocira na Srbiju danas: ako imaš para i moći, možeš da sagradiš i postaviš šta god hoćeš i gde ti srce ište, a da struku i nadležne ne pita niko ništa. Dok ne pukne bruka

Gradski konkurs, nastavak

Šta je propisano, a šta je urađeno

Podneta krivična prijava protiv gradske sekretarke Ivone Jevtić pokazuje da nezadovoljstvo kulturne javnosti zbog rezultata i načina na koji je sproveden Konkurs Sekretarijata za kulturu za sufinansiranje ima zakonsku osnovu

Pritisci na »Južne vesti«

Guranje u propast

Vlast je na primeru "Južnih vesti" primenila do sada neviđenu metodu čiju je nezakonitost nemoguće dokazati, a koja, korak po korak, ukoliko se nešto pod hitno ne preduzme, vodi do sigurne propasti tog medija

Antikorupciono telo Saveta Evrope o Srbiji

Paralelna stvarnost u očima stranaca

O tome kako je Ministarstvo pravde pokušalo da "prošvercuje" lažnu vest o napretku Srbije po GRECO preporukama, šta u tim preporukama piše i kako je od trenutka usvajanja GRECO izveštaja u oktobru 2017. država krupnim koracima išla u pogrešnom smeru, pa su i izveštaj i preporuke postali prilično izlišni

Mediji na naprednjački način

Urlaj, Vesiću, urlaj

Da u zemlji Srbiji postoji neko ko institucionalno prati i stručno nadzire da li mediji poštuju zakone, posle ovih izbora sigurno bismo imali raspravu o medijskim hajkama, funkcionerskoj kampanji i neravnopravnom i ostrašćenom izveštavanju u predizbornom periodu. No, pošto se ovde nadzorom i praćenjem medija bave samo nevladine organizacije, a sve druge uloge su pomešane – teme su sasvim drugačije

Lični stav

Pravo u granicama politike

Glorifikujući suverenost naroda, populisti preziru institucije i mehanizme koji posreduju u njihovom međusobnom odnosu. Zato se moramo zapitati ukidaju li amandmani na Ustav slobodno sudijsko uverenje

Populaciona politika

Ćorak-slogani u borbi za decu

"Čini se da je sloganima kampanje za promociju strategije za povećanje stope nataliteta nedostajala upravo – strategija. Ali, zato smo dobili amatersko takmičenje u rimi, ćorak-slogane koji podsećaju da su deca slatka i da je rađanje čudo prirode", reči su Dragane Soćanin, članice UO Udruženja Roditelj

Lični stav

Kukavičja jaja u pravosudnim gnezdima

Ministarstvo pravde smatra da sastav oba visoka saveta treba da spreči "neprimereni uticaj" drugih grana vlasti na sudstvo i javno tužilaštvo. "Primereni uticaji" bi, dakle, bili dopušteni. Nezavisnost sudstva i samostalnost javnih tužilaštava ne podnose ni primerene ni neprimerene uticaje

Intervju – Dragan Đilas

Vučić ne sme da bude tema ovih izbora

"Neće biti fer i poštenih uslova, ali ne znači da treba da odustanemo od borbe. Kupovina glasova je već počela, ljudi sa prepunim kesama sa oznakama SNS-a obilaze kuće i stanove, prete ljudima tako što govore da su na spisku. Ali i pored svega toga imamo snage da sprečimo krađu na samim biračkim mestima i da izađemo kao pobednici"

Ekonomija – Budžet za 2018. godinu

Nekom na žalost, nekom na radost

"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević