"Još postoje ljudi koji koriste službe radi dezavuisanja javnosti i blaćenja političkih rivala. Očigledno je da se u medijima plasiraju tekstovi koji neke ljude treba da prikažu kao neozbiljne ili kao kriminalce. Ne mogu da kažem da to službe rade sistemski, kao institucije, ali to očigledno potiče od onih koji imaju interes da se u BIA i policiji ništa ne promeni"
Ja sam vam toliko iz Novoga Sada da i ne znam nazive ulica jer sam u svakoj igrala lastiš, često i sa malim Mađaricama. Šokicama...
Za 24 sata Dejan Milenković promenio je mišljenje i ponudio se Specijalnom tužilaštvu za status svedoka-saradnika. Šta bi Bagzi mogao da ispriča
Zahvaljujući onome što se obično naziva "netransparentnim vlasništvom nad medijima", nekim medijima događa se da im teme, sagovornike i sve ostalo diktiraju ovi ili oni "moćni biznismeni". Slučaj ugašenog dnevnika "Balkan" specifičan je po tome što je, putem svedočenja ogorčenih (i neisplaćenih) novinara tog lista, moćni biznismen konačno dobio ime i prezime
Sirijski i libanski predsednik su u ponedeljak dogovorili plan povlačenja, kojim se ne precizira rok do koga sirijske trupe moraju da napuste Liban
Bagzi se udaljio u nepoznatom pravcu i mogli su samo da mu stave soli na rep. Moglo je drugačije, samo da je događaj bio ozbiljnije shvaćen: da su Bagziju uzeli telefone i zadržali ga do dolaska BIA i UBPOK-a; da Zoran Đinđić nije incident minimalizovao kao delo neke budale "koja uči da vozi"; da je njegovo obezbeđenje odmah podnelo krivičnu prijavu za pokušaj ubistva; da je tužilac tu prijavu prihvatio i tražio trideset dana pritvora
Počelo je velikim očekivanjima. Zašto je i pored sveg boljitka običan čovek ostao nezadovoljan
Obren Joksimović, direktor Demokratske stranke Srbije ("Blic")
Dizanje u vazduh Čumetove firme Difens roud u Zemun Polju, u decembru 2002, imalo je dve ključne posledice: kao prvo, dodirnut je prag osetljivosti Zorana Đinđića, kome su saradnici konačno objasnili da je to poruka bande – kad možemo to, možemo i sve drugo; kao drugo, Čume se izgleda tada slomio i rešio da zaista sarađuje. Zoran Đinđić treba da krene u Brazil tih dana; u UBPOK nastaje panika, jer su u prisluškivanju (tada već imaju i svoju opremu, nezavisno od BIA) doznali da u Brazil idu i Duća i Legija. Preko Londona proveravaju se spiskovi putnika, ali ispada da je to bila dezinformacija, puštena kroz telefone sa ciljem da se vlast zaplaši – "znamo sve o vama". Zoran Đinđić je prvi put uznemiren: sa sobom u Brazil vodi naoružanog pratioca
"Reakcije na ono što sam rekao u ‘Insajderu’ idu u dva pravca: jedan je lična diskreditacija, u smislu da sam lažov, izmišljaju moju biografiju ili da bi me trebalo smestiti u ludnicu. Drugi pravac je da se cela priča svede na sporedne teme i da se slučajno Demokratska stranka ne uključi u traženje odgovora na postavljena pitanja"
