"Kod mene na tretman već nekoliko meseci dolazi dvadesetsedmogodišnja lezbijka... Devojku je na homoseksualnost navela nastavnica. Posle desetak godina takvog života, ona ima strašnu grižu savesti i pita se da li će je bog hteti takvu..." Protojerej Petar Lukić, direktor Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra ("Nacional")
Deca Putina, knjiga Ane Uzelac, serija je obimnih, nedovoljno je precizno reći reportaža: pre će biti dobro prostudiranih features, istraživačkih poduhvata na živom, pulsirajućem tkivu jeljcinovske i (pre svega) putinovske Rusije
Kako su "trubaći, brate" postali omen iskonstruisanog "srpskog nacionalnog identiteta", i da li to znači da su Emir Kusturica i Goran Bregović otac i majka srpskog naroda
Na skupu posvećenom statusu žena u novinarstvu, predstavnice SCG mogle su da se podiče zaradama koje se ne razlikuju od zarada njihovih kolega, kao i ravnopravnom zastupljenošću na rukovodećim pozicijama u medijima
Sandra Drašković - Sani Armani, TV voditeljka i manekenka, odgovarajući na pitanje ko joj se više dopada, Nataša Miljković ili Olivera Kovačević ("Nacional")
Odgovori na pisma L. Ristovskog, G. Paskaljevića i G. Antonijevića; "Vreme" br. 749
Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje
"Prvoboračka alavost"; "Vreme" br. 748
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
"Rođe i njihov Amerikanac"; "Vreme" br. 747
O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča
