Petnaest minuta iza ponoći Aleeksandar Vučić je na Instagramu objavio da se razgovori sa Lajčakom i Eskobarom nastavljaju, i da se o tablicama i većim pitanjima nisu dogovorili. Predsednik Srbije danas boravi u Osečini na Sajmu šljiva. Moguće je, što ne bi bio prvi put na sličnim manifestacijama, da će tom prilikom detaljnije obavesti javnost šta je dogovoreno o Kosovu
“U Hrvatskoj se predsjednik države i vlade već godinama časte epitetima koji se ne čuju niti u najgorim kafanama. Tako da su ova hrvatsko-srpska prepucavanja čisti luk i voda. Koliko vidim, i jedni i drugi koriste prošle ratove za raspaljivanje najnižih strasti kod osiromašenog naroda kako bi osigurali ostanak na vlasti. Znaju da kad srce junačko ubrzano zakuca, mozak Balkanca se prebaci na stendbaj način rada”
Svinje su najopasnije kad prohodaju na dve noge i ukinu sve osim jedne, modifikovane zapovesti – “Sve životinje su jednake, ali su svinje jednakije od drugih”. Na Vučićevoj farmi sve zapovesti su i dalje tu – neizmenjene. I Ustav i zakoni i pravilnici, policijski i ostali, ali se primenjuju selektivno. Prava važe samo za svinje, obaveze i sankcije za sve ostale. Svinje su se u međuvremenu opustile, opila ih moć i zagazile su u dekadenciju. Počele su da se teturaju. Hodanje na dve noge je zahtevno za opijene i pijane
“U Hrvatskoj se predsjednik države i vlade već godinama časte epitetima koji se ne čuju niti u najgorim kafanama. Tako da su ova hrvatsko-srpska prepucavanja čisti luk i voda. Koliko vidim, i jedni i drugi koriste prošle ratove za raspaljivanje najnižih strasti kod osiromašenog naroda kako bi osigurali ostanak na vlasti. Znaju da kad srce junačko ubrzano zakuca, mozak Balkanca se prebaci na stendbaj način rada”
U situaciji kada Vučić šalje šifrovane poruke o gotovo sigurnoj eskalaciji sukoba između Srba i Albanaca, čini se da Evroprajda u Beogradu neće biti. Ipak, još uvek, sve opcije su u igri
O Flekinoj umetnosti će se tek pisati. Njegova zaostavština je ogromna, slojevita i kompleksna, raštrkana u različitim sferama. Nužno je obraditi je iz više uglova – idejno, etički, estetski, fenomenološki. Ostavio je značajan trag, pre svega u načinu mišljenja
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Danas je uhapšen kritičar Kremlja Jevgenij Rojzman, koga mediji nazivaju poslednjim ruskim opozicionarom. Pre mesec dana uhapšen je Leonid Gozman, opozicioni liberalni političar. Rusija se obračunava sa neistomišljenicima
Pola godine od početka rata u Ukrajini bilans je porazan, a budućnost deluje mnogo gora, i to ne samo za direktne učesnike, već za čitav svet
Predsednik je najavio da će Srbija od 1. novembra biti pod sankcijama za naftu. Objašnjenje vlasti šta to znači, još uvek nije stiglo. Stručnjaci veruju da su predsednikove reči još jedno dizanje panike, jer za Srbiju problem nije nabavka nafte već gasa. Nafte će kažu biti, samo je pitanje po kojoj ceni.
S obzirom da su dve najizrazitije karakteristike Vučićevih konfuznih nastupa obećanja (koja ne ispunjava), i hotimično govorenje neistine, pitanje nije kakva je njegova politička i životna budućnost (sasvim izgledna, reklo bi se), nego kakva je budućnost Srba s Kosova, a, potom, posledično, i budućnost ljudi u Srbiji
U Srbiji se 110.000 domaćinstava greje na pelet. Država je nedavno ograničila cenu ovog energenta i zabranila izvoz, pa ipak, mediji upozoravaju da peleta u stovarištima nema. Sudeći po našim saznanjima, mali distributeri peleta nemaju problema sa nabavkom
Prva runda nastavka dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu je završena. U toku su odvojeni sastanci sprskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom. Ishodi sastanaka još uvek su nepoznati, a Vučić je već sa liderima Srba sa severa Kosova zakazao „hitan sastanak u nedelju“.
Kako da građani znaju za proteste “nezadovoljnih poljoprivrednika” kada se samo nekoliko medija bavilo ovom temom? Vesti o protestima poljoprivrednika su marginalizovane, na 15. strani novina, blokiran je put do Pančeva, a nevidljivi su traktori u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Požarevcu
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
U situaciji u kojoj se decenijama kreira ambijent konflikta – u kojem je društvo zarobljeno politikom i kriminalom, u kojem su verbalni i fizički obračuni, neprimerene osude drugog i odsustvo dijaloga, primarna matrica društvenog ponašanja – možemo da govorimo samo o zagađenoj društvenoj stvarnosti koja ozbiljno narušava mentalno zdravlje pojedinca
Aljoša, mladić iz Novog Sada, radi kao barmen ovog leta u Hrvatskoj. “Bez Srba, turizam u Hrvatskoj ne bi funkcionisao” kaže on za “Vreme”. U porodičnom hotelu u Podstrani, malom mestu kraj Splita, većina radnika su Srbi. “Bio sam i na Hvaru, u Splitu i mogao sam da vidim da u većini objekata rade Srbi zato što Hrvati ne žele da rade sezonski. Znaju koliko je to teško, a za njihove standarde plata za sezonce je ništa, a nama je to veliko”
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
Ofanzive i kontraofanzive su jedna od stalnih medijskih tema, ali leto će proći i obe strane ostaće manje-više tamo gde su bile. Problem koji pokušava da se reši je popuna živom silom, i to će najbolje ukazati na stvarne pripreme za nešto veće. Za početak, nema preduslova za narastanje snaga jer obe strane jedva drže sadašnju popunu jedinica
Nastavljajući da piše i da govori, Rušdi je, zapravo, pružio najistrajniji otpor svakom posezanju za slobodom govora, slobodom pisanja i slobodom mašte. Cena koju je pritom plaćao čini taj otpor dostojnim najviših razloga književnosti. “Sloboda govora je sam život”, kaže Rušdi, naglašavajući da ta sloboda ne sme da poznaje izuzetke: “Onog trenutka kada proglasite skup ideja imunim na kritiku, satiru, podsmeh ili prezir, sloboda misli postaje nemoguća”
U skladu sa svojom tradicijom koja naglašava angažovanost, političnost i problematizaciju savremenih društvenih kretanja, dokumenta su danas postala simptom, ili čak ogledalo globalnih odnosa moći, (ne)mogućnosti dijaloga i zamagljenih odnosa između različitog istorijskog nasleđa i savremenog političkog trenutka
Pred Sudom Bosne i Hercegovine 21. septembra počeće glavni pretres u predmetu koji se vodi protiv Ejupa Ganića i još devetorice nekadašnjih vojnih i policijskih funkcionera BiH zbog sumnje da su počinili zločine u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine u Sarajevu. I posle trideset godina Dobrovoljačka je jedna od „glavnih ulica podela“ između Srba i Bošnjaka, a sud bi konačno trebalo da utvrdi čija je interpretacija ispravna
Hrvatski mediji barataju brojem od oko 7000 građanki i građana Srbije koji u ovom trenutku rade u hrvatskom ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Ako ste se skorije osolili na Jadranu, naročito severnom, teško da ste mogli da ne primetite taj fenomen: prestali smo da se iznenađujemo ako svog omiljenog konobara iz beogradskog ili novosadskog kafića zateknemo na istom – samo bolje plaćenom – poslu u Lošinju ili Poreču
Činjenica da opozicione, navodno građanski orijentisane partije, mnogo žešće i jače podržavaju poljoprivrednike u protestu, nego LGBT aktiviste koji organizuju Europrajd, govori mnogo o kalkulantskoj prirodi političkog života
Činjenica da opozicione, navodno građanski orijentisane partije, mnogo žešće i jače podržavaju poljoprivrednike u protestu, nego LGBT aktiviste koji organizuju Europrajd, govori mnogo o kalkulantskoj prirodi političkog života
