Divim se ovim ljudima koji sve ovo stoički podnose. I pored diskriminacije na ličnom i međunarodnom planu, oni ne posustaju i svakog dana šalju svetu poruke da je ovo zajednička borba čovečanstva protiv virusa, a ne ljudi međusobno, šalju timove i nesebičnu pomoć Italiji, Iranu, Srbiji, gde god treba
Bio je 31. januar, potvrđeni su prvi slučajevi zaraženih korona virusom u Italiji, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je vanrednu situaciju na globalnom nivou. U tom trenutku, broj obolelih bio je ispod 10.000 (najviše u Kini), a broj umrlih 213 (svi iz Kine). Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je tog dana da nema mesta panici, i da neće biti iznenađenja ako se korona virus pojavi i kod nas
Različiti pristupi testiranju tokom pandemije podsećaju na dilemu da li vatrogasci mogu da gase požar sa povezom preko očiju ili svejedno moraju da ga vide da bi ga suzbili
Teško je ovih dana objasniti građanima zašto je važno da sede kod kuće i zašto im se ograničava pravo na slobodno kretanje da bi im se sačuvalo pravo na život i zdravlje. Teško je i bez kontradiktornih, zbunjujućih i nedorečenih izjava vlasti, a najteže je kad vlast poslovično odbija da primeni elementarnu kulturu u komunikaciji sa građanima. Dodajmo tome i stalnu sumnju u ovu vlast i njene motive jer nemamo pojma da li su novouvedene mere zaista u potpunosti tu da bi nas zaštitile od korone ili su deo izborne kampanje
Kada bih bio u izbornom štabu bilo koje stranke, sada bih rezervisao sve raspoloživo vreme za političko oglašavanje na televizijama
Svi smo mi paničari, samo nemamo svi muda da to priznamo. Treba, naime, biti istinski hrabar da te bude strah
Italija je prva država u kojoj je zbog širenja virusa korona na čitavoj teritoriji uvedena zabrana kretanja. Više od šezdeset miliona ljudi živi u vanrednom stanju. Zbog preventivnih mera zatvorene su škole i fabrike, utakmice se igraju pred praznim stadionima, rade samo restorani, u kojima gosti mogu da sede najmanje na metar rastojanja jedni od drugih. Ulice gradova su puste, nema turista, i inače prezadužena zemlja tone u recesiju
Ako se političarima ovde još može verovati, građani nemaju razloga za brigu, jer "Republika Srpska ima spremne prostore, ljude i opremu da se suoči sa virusom korona". Istina, pokušava se nabaviti dodatna zaštitna oprema za radnike koji su u kontaktu sa obolelima
Spekulacije o sumornoj mogućnosti da u Siriji dođe do sukoba između članice NATO-a Turske i Rusije nakratko su se umnožile tokom krize u Idlibu, gde se sililo klupko istorijskih, političkih i religioznih protivrečja koja bi bilo teško razmrsiti čak i kad bi to upletene strane želele. Sukobi su svakako pokrenuli novi talas izbeglica ka Evropskoj uniji
Vrhovni politički autoritet ne prihvata suštinski dijalog o promenama u društvu, zato se mora preći sa građanskih protesta na forme građanske neposlušnosti. Prvo, ojačati proklamovani bojkot izbora za vučićevske organe vlasti, ostavljajući toj grupi i satelitima da ostanu sami, razgolićeni do kraja i "pogase svetla" u našoj "balkanskoj krčmi". Bez suštinske promene politike, svejedno je ko vlada u Srbiji
Četvoricu pripadnika Žandarmerije još je za vreme trajanja Parade ponosa 2014. primio tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Razlog: to što su primenili silu protiv njegovog brata Andreja, brata Siniše Malog – Predraga, te dvojice pripadnika Kobri. Prisutni su još bili Milenko Božović, komandant Žandarmerije, komandant odreda iz Niša Senad Koštić i njegov zamenik Nebojša Anđelković. "Anđelković je objašnjavao Vučiću šta se desilo, a atmosfera je izgledala opuštena", kaže za "Vreme" jedan od četvorice žandarma. "Vučić je rekao da je došlo do nesporazuma i posavetovao nas: ‘Nađite se sutra na piću – verovatno sa dvojicom pripadnika Kobri – izmirite se i završite sa tim’"
Među onim pločama koje su se mogle desiti samo jednom, ističe se album koji je pre četiri decenije postao svojevrsni vrhunac modernizma u rok muzici. Inspirisan afričkim pogledom na svet, ostavio je za sobom jedinstvenu veru u budućnost koja pripada svima
