Četrdesetak ekoloških organizacija u pedesetak gradova i opština širom Srbije najavile su treće subote zaredom blokade puteva. Od masovnosti protesta zavisiće njihova verodostojnost, buduće akcije i reakacija državnih organa
Vozač mercedesa, beogradskih registracija, koji je krenuo na masu, uz povik “Šta me snimaš?”, udario rukom po kameri i kamermanu, a onda se, udaren nogom u leđa, prostro po asfaltu
“Želim da uverim javnost da niti ovi zahtevi koje smo postavili, niti naše organizacije koje su godinama posvećene ekološkim problemima imaju bilo kakvu drugačiju agendu od one koju imaju svi učesnici protesta. Dakle, da se stavi tačka na rudnik, ali i da se jasno da do znanja da građani više neće trpeti laži i obmane vlasti i ugrožavanje naše budućnosti”
Predsednica Vlade Ana Brnabić je još 19. novembra 2020. potpisala odluku o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“. Za predsednicu Radne grupe je imenovana potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović
Savo Manojlović iz pokreta Kreni-Promeni najvio je da će protesti trajati sve dok ne budu ispunjena dva prvobitna zahteva: izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i povlačenje Zakona o eksproprijaciji. O širenju liste zahteva ni reči
Manojlović je Zelenoviću zamerio da je “prekšio dogovor” da se zahtevi protesta neće proširivati i rekao da će se oni izjaloviti ako se svake nedelje budu dodavali novi zahtevi. Zelenović je negirao da takav dogvor postoji i rekao da stvar sa 100.000 ljudi na ulicama sada „treba zakucati“ dodatnim zahtevima da se hitno donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u dolini Jadra jednom za svagda i smene članovi i šefica REM-a
Vlada Srbije će u četvrtak glasati o izmenama Zakona o eksproprijaciji. Osnovni sud u Valjevu je po tužbi pokreta „Marš s Kolubare“ izdao privremenu zabranu za rad kompaniji Euro Litijum Balkan
"Naredne subote protesti će biti održani na još više lokacija i pored starih iznećemo dva nova zahteva"
Prema izveštajima prorežimskih medija i mišljenju predsednika Aleksandra Vučića na subotnjim protestima je na „desetine demonstranata terorisalo narod“ a iza svega stoji Dragan Đilas sa njegovih 619 miliona koji na ulici hoće da otme vlast
„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
Danas će zbog protesta protiv zakona o referendumu i eksproprijaciji biti blokirane saobraćajnice u pedesetak mesta i gradova širom Srbije. Baš danas predsednik Aleksandar Vučić hoće da ode u selo Gornje Nedeljice da razgovara sa meštanima zabrinutim zbog posledica koje bi zbog Rio Tinta mogla da ima priroda u dolini Jadra. Pitanje je da li će doći do bliskog susreta sa demonstrantima
Kako je režim prepustio državni monopol sile svojim paravojnim jedinicima i pokrenuo novu kampanju demoniziranja političkih protivnika
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
Ohrabreni masovnom podrškom građana širom Srbije proteklih dana, aktivisti nastavljaju otpor pod sloganom “Znamo da ne damo”. Pored povlačenja izmena zakona o eksproprijaciji i referendumu, više stotina njih je 29. novembra zahtevalo ispred Skupštine grada Loznice da se povuče prostorni plan grada, kojim je predviđena izgradnja rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, i da se zakaže ponovno razmatranje tog plana
Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva
Ekološkim pokretima je tokom proteklih desetak dana pošlo za rukom ono što opozicione partije nikako ne uspevaju – da masovno motivišu građana da izađu na proteste. Tokom proteklog vikenda varijacije na temu životne sredine bile su povod protesnih šetnji i blokada puteva Širom Srbije. Razlikuju se organizatori i neposredni povodi
Relativno siromašno društvo (za evropske pojmove) kao naše, teško da može iz sopstvenih sredstava da obezbedi energetsku tranziciju, koja podrazumeva istovremeno gašenje termocentrala na ugalj i gasa, uz paralelno forsiranje obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori su veoma skupe igračke
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
"U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje"
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu
Bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija. Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta
