Islamski skup u Indoneziji
Radikalno mirno
Hizb ut-Tahrir (Partija oslobođenja) važi za globalnu panislamističku organizaciju, koja predstavništva i ćelije ima u četrdesetak zemalja, od Amerike do Indonezije
Kriza u Pakistanu
Ljuljanje predsedničke stolice
U državi gde nasilje postaje svakodnevica i haos se preteći nazire iza horizonta, u kojoj dve trećine stanovnika živi sa dva dolara dnevno, verbalna ekvilibristika ne može nikoga održati na vlasti
Putevi droge
Utabane staze i nove maršrute
Krajem devedesetih godina zaplene heroina i kokaina u supsaharskim zemljama kretale su se u desetinama kilograma, ali je već tada Kancelarija UN-a za drogu i kriminal upozoravala da je na vidiku opasan trend rasta šverca droge preko Afrike
Medijska prodaja koja je uzbudila Ameriku
Na udaru niskih strasti
Saga o Benkroftovima, koji su bili nepoznanica i zaposlenima u medijima koje su posedovali sve dok se nisu našli u središtu pažnje ovog leta, nesumnjivo pruža prvoklasan materijal za neku sapunicu ili makar knjigu. Mardok, u čijem se vlasništvu osim londonskog "Tajmsa" nalazi više tabloida, te TV stanica Foks, istoimeni filmski studio i izdavačka kuća "Harper Kolins", može im i u tome pomoći, pod uslovom da požele da prodaju prava za svoju priču. Sva je prilika, međutim, da će se Benkroftovi vratiti u anonimnost iz koje su nakratko izronili. Mnogo je veća zagonetka sam Mardok, čije je poslovno umeće u potpunosti došlo do izražaja tokom ovog manevra
Bečki pozorišni festival
Pogled gubitnika i autsajdera
Iako ovogodišnji festival nije imao, kao ranijih godina, određeni tematski moto, program je sve jače prožet političkim temama, što je znak u kolikoj meri je promišljanje našeg vremena neraskidivo povezano sa promišljanjem uloge političkog u pojedinačnom ljudskom životu
Bliski istok
Nezgodan trenutak za mir
Samo dan uoči njihove posete, u bliskoistočnoj diplomatiji debitovao je i bivši britanski premijer Toni Bler, ovoga puta kao specijalni mirovni posrednik kvarteta (SAD, EU, UN i Rusija)
Međunarodni terorizam
Al kaida ponovo preti
Treba naglasiti i to da se Al kaida umnogome promenila od 11. septembra 2001. godine. Ne samo što je postala manje centralizovana već je (zahvaljujući i ratu u Iraku) dobila nove mogućnosti i izgovore da proširi regrutovanje novih kadrova. Mnogi teroristi su stekli borbeno iskustvo u Iraku i vratili se u svoje zemlje, gde imaju nameru da to iskustvo primene i prenesu ga drugima. Razvoj interneta pružilo je Al kaidi i talibanima neslućene mogućnosti da šire svoju ideologiju, tako da se Al kaida pretvorila u jednu vrstu "terorističke franšize", jedne labave mreže čije delove je teško uočiti, a kamoli neutralisati. Sve to povećava rizik da neki od napada uspe. "Tačno je da su britanske službe učinile mnogo toga da otkriju i spreče nove napade, ali kada je reč o napadima s kraja juna, moramo priznati da su napadi u Londonu propali zbog grešaka terorista u pravljenju auto-bombi, a u Glazgovu nas je od tragedije spasla čista sreća, da se u trenutku udara niko nije nalazio na samom ulazu u aerodrom", objašnjava Roj Rem, bivši komandant specijalnih operacija Skotland jarda
Pakistan na raskrsnici
Senka Crvene džamije
Broj mrtvih u sukobima i samoubilačkim napadima posle osvajanja džamije prešao je tri stotine. Takav talas samoubilačkih napada u Pakistanu nije do sada zabeležen. Očigledno je da se irački recept korišćenja ogromnog broja bombaša samoubica prelio prvo u Avganistan, a sada i u Pakistan