Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac
Lučki grad Mariupolj je pod ruskom opsadom i preti mu humanitarna katastrofa. On stoji na putu kopnenog koridora između Krima i samoproglašene proruske Donjecke i Luganske narodne republike koji je očigledno jedan od ciljeva ruske invazije na Ukrajinu. U odbranu grada je uključen i Puk Azov, radikalno desničaraska jedinica koja koristi neonacističke simbole i podređena je Ministarstvu unutrašnjih poslova
Politiku vidi kao nešto „što strašno oduzima energiju“ i „kratkoročnu ljudsku delatnost“. Veruje da su ljudi sa plavim i zelenim očima vanzemaljci. Ne veruje u vakcinu. Tvrdi da ima poverenje 20 do 25 odsto ljudi u biračkom telu. Biće nosilac pokreta okupljenih oko Reformističke stranke - „Profesor dr Branimir Nestorović – snaga sabornosti naroda Srbije“
Dok pojedine zemlje sveta, u kojima je oko 90 odsto stanovništva vakcinisano, popuštaju mere protiv koronavirusa i postepeno vraćaju život u normalu, i u Srbiji se zatvaraju vakcinalni punktovi - ali ne jer je epidemija na izdisaju, već zato što nevakcinisani i dalje nemaju nameru da se vakcinišu
Balans uloga je neophodan da se održi mentalno zdravlje, važno je da se, uprkos ograničenjima, održe neke životne uloge, neki rituali, da se očuva makar deo kontinuiteta
Izgleda bizarno kada političari najavljuju beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala na istim televizijama gde posle toga u bloku reklama filmski likovi krimosa pakuju robu ili doturaju “domaćicu” drugarima na mardelju
Iako su izraelski naučnici zaključili da antitela stvorena nakon četvrte doze vakcine ne stvaraju zaštitu od omikrona, njihova vlada je preporučila njenu primenu. U Srbiji prate zaključke izraelskih kolega, a u Crnoj Gori su preporučili četvrtu dozu, s tim što će naknadno odlučiti - koju
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Brojne zemlje, redom jedna za drugom, odlučuju se za ublažavanje ili potpuno ukidanje epidemijskih mera. Ima dokaza, mada nedovoljno, da je omikron soj daleko blaži od svih prethodnih varijanti korona virusa. Sa druge strane, realna je bojazan da ublažavanje mera širom sveta dolazi kao posledica broja zaraženih: poslovi ne smeju da stanu, ekonomije moraju da funkcionišu
Kao uzrok tegoba američkih diplomata na Kubi i u drugim zemlja pominjani su ruski napad ultrazvučnim oružjem, indijski kratkorepi cvrčci i masovna psihogena bolest, izazvana stresom kod diplomata i špijuna
Džefri Judžinidis, Midlseks, režija Jovana Tomić, Srpsko narodno pozorište; Kafka machine, režija Veljko Mićunović, Srpsko narodno pozorište
Uprkos svim hvalospjevima vlasti kako je srpski zdravstveni sistem u nikad boljem stanju, neki detalji ukazuju na drugačiju, ne toliko fascinantnu sliku. Medicinska pomoć na licu mesta, koja u Srbiji nije ni hitra, a ni toliko hitna, jedan je od takvih. Loša zakonska regulativa, ali i nedostatak ljudstva i vozila, doveli su do toga da je dobiti hitnu pomoć, prevashodno u Beogradu, skoro pa nemoguća misija
