Za Prištinu je Vučićeva inicijativa zanimljiva isključivo kao nagoveštaj da bi Beograd u dogledno vreme mogao da prizna Kosovo. Albanci su ispravno procenili da poziv nije upućen njima, to jest da je reč o unutarsrpskom pitanju
Izbori su jasno pokazali da je većina birača izgubila poverenje u demokratski proces, pa se uzdržala od glasanja: paradoksalno, procenat Srba koji je izašao na kosovske izbore veći je od procenta Albanaca. Sem toga, velika većina onih koji su glasali poručuje da su protiv dijaloga sa Beogradom. Zatim, pokazalo se i da većina više ne vidi predstavnike međunarodne zajednice, uključujući ambasadore, Euleks i Kfor, kao nekog ko pomaže stabilnost i razvoj Kosova, već kao mešetare koji podupiru jedan nepravedan i duboko korumpiran sistem
Nova kosovska vlada verovatno neće biti dugog veka. Čekaju je tri tempirane bombe – ratifikacija sporazuma o granici sa Crnom Gorom, briselski dijalog i odobravanje formiranja zajednice srpskih opština. Međutim, postoji i četvrta najopasnija, koja bi mogla da rasturi "ratnu koaliciju" u paramparčad. To je Specijalni sud za ratne zločine UČK u Hagu, koji ovih dana ubrzano dovršava pripreme za prva suđenja
"Postoji veliki prostor između nauke i tehnologije sa jedne, umetnosti i dizajna sa druge i humanistike i društvenih nauka sa treće strane, a postoje i velike društvene i tržišne potrebe za ljudima koji mogu da funkcionišu negde tu između", kaže za "Vreme" Uroš Krčadinac
Plašim se da će prva žrtva uticaja politike na RTV biti upravo profesionalizam jer novo rukovodstvo, što se struke tiče, nema impresivne biografije. Druga žrtva, na koju nećemo dugo čekati, biće neka vrsta provincijalizacije pokrajinskog servisa
Za Srbe sa Kosova ja sam pre svega građanin Kosova, nisam Albanac. Ali ako uvedete Srbiju u jednačinu, ja postajem Albanac. Ne mogu da se uspešno usprotivim Srbiji samo kao građanin republike Kosovo. Srbija je prevelika i mnogo jača od nas. Ali to nije slučaj sa Srbima sa Kosova
Kako je jedan novinski intervju otkrio simptomatične "slepe mrlje" naših nacionalista, ali i antinacionalista
Kako će dijalog Beograda i Prištine, sa kosovske strane, voditi neko ko je od samog početka njegov oštar protivnik, kako poveriti u ruke sprovođenje sporazuma političaru koji je neprijateljski raspoložen prema bilo kakvom mešanju međunarodne zajednice u kosovska posla, a sam sporazum je delo upravo te međunarodne zajednice, odnosno koliko je budućoj kosovskoj vladi uopšte stalo do sporazuma
Putin: Sa G8 na G2. Kakav je geostrateški značaj rusko-kineskog tridesetogodišnjeg sporazuma o gasu teškog 400 milijardi dolara. Da li je Kina za Rusiju alternativa za Evropu. Kako Rusija i Kina planiraju da investiraju jedna u drugoj i kako se na to gleda iz ugla ukrajinske krize
Sad kad se vlada dohvati rešavanja domaćih prilika, videće se jasno kakvi su. Biće to polaganje male mature i nema rešenja tog testa koje bi im neko mogao doturiti, kao što se čini da su odgovori na pitanja oko Kosova stigli iz briselskog "Službenog glasnika" u grudnjaku Ketrin Ešton
Novo pominjanje albanskog ujedinjenja nije pojačalo dramu na Balkanu, ali vraća sećanje na jedan veoma dugi istorijski etničko-politički sukob. Da li je to izborni trik ili neki lakmus test? Da li se koncept Velike Albanije slaže s takozvanim nacionalnim evropejstvom
Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta
