Knjige

Mala etnologija propadanja

Vladimir Arsenijević: Jugolaboratorija
Biblioteka XX vek, Beograd 2009.

TV manijak

Svetski dan televizije

Pet tajni srpske porodice – Zavisnost

Stid i sram u tišini

Zavisnost od alkohola ili od narkotika i dalje se percipira više kao "porodična bruka" nego kao problem o kojem je neophodno progovoriti

Intervju – Gabi Novak

Dama peva džez

"Svojim poslednjim, kompilacijskim CD-om, završavam svoju diskografsku priču. Nema potrebe više. Sasvim sigurno neću više snimiti ništa. Nije to zato što ti, kao što kažu, vrijeme prolazi. Nego zašto, kome još novo snimati? Sve ima na tom zadnjem CD-u, i – eto. Meni je 73 godine života i 50 godina karijere. Da, draga moja, ja sam ‘36. godište. I sad mi je od svega zaista najdraža moja Lu, moja unučica"

Zoom

Vuk Jeremić na steroidima – Šta guta srpska politička klasa a šta može narod da proguta i da li nam je spoljna politika bolja od nas samih

Kako vas nije sramota da se divite Medvedevu? To pitaju najčešće oni koji su prevideli rukoljub za Medlin Olbrajt, sve u uverenju da bi Srbija morala da bude jednoznačna, kao da ne živimo u svetu u kome je Roman Abramovič vlasnik londonskog "Čelzija" u kome igra i naš Bane Ivanović

Reagovanje – "Prodavanje bolesti", Vreme 980

Dobra nauka ili dobar biznis

54. sajam knjiga

Nedelja zavođenja

Ovogodišnji Sajam knjiga otvoren je do 1. novembra. Očekuje se da će broj posetilaca sa kupljenim ulaznicama premašiti prošlogodišnjih 135.000, odnosno da će dostići 150.000

Crna Gora – Položaj homoseksualaca

Samo da bruka ne pukne

Nevidljivost homoseksualaca i lezbejki u javnom i društvenom životu dodatno usporava proces prevazilaženja homofobije u ovom konzervativnom društvu

Srpsko izdavaštvo danas

Uzmi novce i beži

Skoro svi ozbiljniji ovdašnji izdavači u velikoj meri su ogorčeni i uvređeni moralom vladajuće kulturne politike koja o knjizi ne vodi računa

Intervju – Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta

Galerija prijatelja

Stalno pokušavam da objasnim da će ovakvo ponašanje Ministarstva kulture imati katastrofalne posledice. Kultura nije skupa, sredstva koja održavaju neku scenu su mala u odnosu na ono šta ta scena znači u širem kulturnom kontekstu. I mora da se održava jer kultura održava duh nacije. U protivnom, desiće se veliki diskontinuitet u kulturi i silno vreme će proći da se ona obnovi. To su, jednostavno, stvari koje se ne rade

Intervju – Luiz Heren, generalni direktor British American Tobacco
za istočni Balkan

Osloboditi se predrasuda

"Vlade mnogih zemalja su napravile greške povećavajući PDV, što na kraju plaćaju potrošači. Takve mere su najlakše, ali usporavaju ekonomiju. Velika prednost Srbije u odnosu na države u kojima sam radio jeste to što postoji kontinuiran dijalog između predstavnika vlasti i biznisa. Članovi Vlade Srbije su spremni da sednu za sto i saslušaju. Ne nađu se uvek rešenja, ali bar postoji otvorenost za identifikovanje problema"

Deset godina Bitef Polifonije

O mladima i marginalcima

Bitef Polifonija ide ispred vremena, ona otkriva početke nečega što će se kasnije razviti i postati vidljivo

Nuspojave

Tiranija japi-varvara

To što dotični nose skupa odela i šminkerske cipele i što im zvrndaju telefoni skuplji od nekih stanova ne treba da vas zavara

Knjige – Pjer Bajar: Kako da govorimo o knjigama koje nismo pročitali?

Protiv kuluka čitanja

Prevela Snežana Kalinić; Službeni glasnik, Beograd 2009.

Knjige – Rečnik Jungovih pojmova i simbola pojmova

Zaboravljeni jezik duše

Žarko Trebješanin se, uprkos svemu, odvažio da sačini pojmovnik Jungove psihologije, smatrajući da je sazrelo vreme da se čitaocima ponudi jedan sistematičan, celovit i iscrpan rečnik Jungovih pojmova i simbola

Dosije "Vremena" – Manjine i zakon

O prosvetnoj samoupravi, zemlji, oslobođenju i još ponečemu

Školovanje, jezik, kulturni identitet, simboli, autonomaštvo i separatizam, teritorijalne i personalne autonomije – naša i evropska praksa, milion pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji, sto miliona u Evropi od Atlantika do Urala

Vreme nauke

Pet

Rečnik LGBT populacije

Od A do Š o njihovim pravima

LGBTTIQ rečnik pojmova i simbola je deo knjige Čitanka – Od A do Š o lezbejskim i gej ljudskim pravima u izdanju organizacije Labris.

40 godina Vudstoka

Pala je teška kiša

U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne. Pratila ga je, kao u bajci o čarobnom sviraču, i nepregledna gomila omamljene, začarane dece – dece cveća, u ovom slučaju. Hendriks je svojim nastupom obeležio završetak festivala upamćenog pod imenom Vudstok, ali i kraj nečeg mnogo većeg

Izjava nedelje

»Obama, dođi u Guču da sednemo pod šatru, da se najedemo i napijemo i da nam objasniš što ste nas bombardovali.«

Slobodan Jolović, predsednik SO Lučani, domaćin ovogodišnjeg Sabora u Guči ("Press")

Moja lična Guča

Država i muzika, duvanje u trubu ili lepak

Ima tome, da su se u zemlji Srbiji svi složili da je Guča nacionalna stvar i najveći srpski brend. To su prvi primili k znanju Miloševićevi socijalisti, ostavili, nastavili sa tim pravcem i razvojem Da ko ne razume Guču ne razume srpski narod, i sad taj pičvajz ima ode u vekove šta je o Guči pisao "Vremenov" hroničar ove manifestacije Dragan Todorović

Pozorište

Orijent ekspres je stigao

Osnova pozorišnog projekta Orijent ekspres potekla je od Narodnog pozorišta Turske koje je svojim partnerima iz Evropske pozorišne konvencije ponudilo da iskoriste njihov "pozorišni voz" – vagon pretvoren u potpuno tehnički opremljenu scenu – za jedan zajednički projekat. Na toj osnovi razvijen je sledeći koncept: sva pozorišta koja su prihvatila ponudu obavezala su se da naruče originalan dramski tekst koji bi bio izveden na vagonu-sceni, a čije bi teme odgovarale opštoj ideji putovanja, a konkretnije sâmoj "metafori" čuvenog Orijent ekspresa

Književna ostavština

Rukopisi gore

Dva su nedavna događaja ponovo učinila aktuelnim temu sudbine ovdašnje književne ostavštine: vest o digitalizaciji bibliografije Ive Andrića i tribina posvećena književnom nasleđu, održana u okviru Festivala jednog pisca

Pad Radovana Karadžića – Godinu dana posle

Nekoliko misterija, jedno obećanje i gole činjenice

Iako je od hapšenja Radovana Karadžića prošlo već godinu dana, i u Hagu i na domaćem terenu najmanje se priča o onome za šta je on zapravo optužen. Zahvaljujući silnim misterijama i političkim igrama, nikako da na dnevni red dođu genocid, istrebljenje, progoni, sarajevske ruševine i bosanska groblja

Kultura sećanja – Nemačka i nacistička prošlost (2)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra
Buhenvald i Mitelbau-Dora

Na mestu zločina

Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine

Dnevnik sa Exita (i okoline) ‘09.

Majmuni i majke, pesnici i propovednici

Neka koštunice i mihajlovi padaju s neba, marim ja, samo neka počne i neka Bude! I Patti je bila, ta čudesna pesnikinja u telu zaigrane devojčice od šest i po banki

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)

Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo

Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)