Nekako je ispalo da se Druga Srbija i dalje ne miri sa zločinom, ali za svoj ćeif, dok se ona mnogo veća Srbija miri jedino s porazom... Mada ni u to nije baš sigurna: koliko puta ste čuli ono – hajde da mi lepo sačekamo “dok se svetske okolnosti promene”... I mnogi misle da su to upravo i dočekali
“Prevod je ‘sekundaran’ tekst, u smislu da se odnosi na drugi, ‘primarni’ tekst koji mora da ga p renese. Ali, da bi ga istinski preneo, upravo ne sme da bude ‘sekundaran’. U tome je alhemija prevođenja: nešto što je izvedeno iz nečeg drugog mora ujedno biti i nešto za sebe. Tu stižemo do famoznog pitanja odanosti i izdaje. Često se kaže da je prevod lep ili veran – ali, čini mi se, kad prevodite umetničko delo, lepota jeste vernost”
Niko ne pominje ko je investitor kome pojmovi neolit, kulturno dobro i zakon ništa ne znače, i koji smatra da sme da zida zgradu na arheološkom lokalitetu. Niko ne pominje ni da li će on, ako jednog dana bude obelodanjen, odgovarati za nenadoknadivu štetu koju je počinio
Adolf Hitler je na današnji dan, 1. avgusta 1936. godine, u Berlinu otvorio jedanaeste Olimpijske igre. Kako je nacistički Rajh koristio Igre za svoju propagandu, ali i kako su Igre uticale na razvoj televizije, Dragan Ambrozić je pisao u „Vremenu“ 2012. godine
Iz ponude Glavnog takmičarskog izdanja stigla su nam još barem tri ostvarenja koja se uz tek ponešto relativizacija i tek prstohvat terminološke akrobatike mirne duše mogu označiti i kao komedije
Slučaj nemačke Reformatske crkve u Magliću, nekadašnjem Bulkesu, govori da je moguć zajednički jezik žitelja nekadašnjih nemačkih sela u Vojvodini i onih koji u njihovim kućama od 1945. stanuju
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Grafiti protiv ruske invazije, dokaz antiruske doslednosti ovog jadranskog ostrva, plavetnilo neba i mora kroz šuplje krovove i prozorska okna, pitomi jeleni među kupačima na plaži Svetog Grgura i bodljikava žica za uspomenu
Kada se angažovao u predizbornoj kampanji, Abea su pitali da li to znači njegov povratak na premijersku poziciju. On je to negirao i naglašavao da podršku premijeru Kišidi vidi kao dužnost. Ipak, posle njegovog ubistva mnogi ne vide ko može biti pravi naslednik “šoguna iz senke”, kako su zvali Abea
Poslednja borba u kojoj svodi račune svog burnog veka, hronika ubrzanog propadanja jedne zemlje, analiza politika njenih protagonista, subjektivna istorija: Milovan Đilas, Raspad i rat – Dnevnik, 1989–1995, Vukotić Media
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
Koliko god da se menjao, ipak neke stvari za Bruka ostaju konstanta, a jedna od njih je velika ljubav prema Šekspiru. On Šekspirovo delo oslobađa konvencije igranja u maniru istoricizma i postavlja pitanje koje su to vrednosti Šekspirovog dela koje su imanentne celoj ljudskoj kulturi
„O problemima vezanim za uslove rada, prava radnike, nove oblike eksploatacije nedovoljno se govori i lokalno i globalno, sindikati su marginalizovani. Bitef je u tome pogledu opet avangarda“
Džejms Daglas Morison umro je od srčanog udara, u kadi, u hotelskoj sobi, trećeg jula 1971. godine. Ovakav kraj ubrzao je početak ostvarenja njegove poslednje želje – želje da bude ozbiljno shvaćen kao pesnik (Vreme br 674, 4. decembar 2003)
Bio je jedan od najvećih svetskih pozorišnih reditelja. Bitefova publika ga je volela, kao i on Bitef. Prvi put je bio u Beogradu 1957. godine
Rezultati prijemnih ispita za dobijanje indeksa pokazali su nizak nivo znanja maturanata. Na Medicinskom fakultetu 50 vukovaca ostalo ispod crte. Najviše maturanata sa 100 poena ima na ETF
Unesko je uvrstio ukrajinsku čorbu boršč na listu nematerijalne svetske baštine. Rusi tvrde da boršč njihovo jelo, a ne ukrajinsko
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
Pre 40 godina prikazan je film „Blejd raner“ Ridlija Skota, remek-delo svetske kinematografije. Prenosimo tekst objavljen u broju , povodom nove verzije istog filma, u kome je nenadmašnog Harisona Forda u glavnoj ulozi zamenio Rajan Gosling
“Ostvareno je i više nego što se bilo ko nadao. Prostorno, nikada u Srbiji nije toliko obnovljeno ili izgrađeno kvartova i objekata posvećenih kulturi, pritom, u tako kratkom vremenskom roku. Programski, najveća evropska i svetska umetnička imena i organizacije postali su svakodnevica našeg grada”
„Pre 15 godina kad je osnovan Arhipelag, bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta“
Neki novinski tekstovi nikada ne zastarevaju, pa tako i članak Miloša Vasića iz 2006. koji je u poemi o Lugeru napisao: "U stara vremena razne stvari pravile su se kako treba. Početak XX veka obeležen je inženjerskim poduhvatima, kreativnošću i preciznošću na kojima danas možemo samo da zavidimo, jer su ti dobri ljudi imali i vremena i para da poštuju profesionalne standarde. Vatreno oružje bilo je posebno plodan teren za inženjere i pronalazače. Među njih spada i Berlinac Georg Luger, čovek koji je dizajnirao jedan od najuspešnijih i najrasprostranjenijih pištolja svih vremena"
S Hajdegerom filozofijom nikada nije bilo, niti jeste, jednostavno. Ako postoji moralna dilema da li se smeju upotrebljavati rezultati do kojih su dolazili nacistički lekari koji su eksperimentisali na živim ljudima, s Hajdegerovim spisima stvar stoji drugačije. Uostalom, i Platon je svašta muljao, i njegova je filozofija, naročito Država, apologija tiranije i diktature, i Platon je išao na noge Hitleru svoga doba, ali njegova filozofija je ubedljivo preživela i nadživela sve gluposti živog filozofa
U Srbiji 45 odsto dece mlađe od 13 godina koristi društvene mreže, što je više nego u drugim državama Evrope. Nema relevantnog istraživanja koje bi odgovorilo na pitanje da li naša deca čitaju knjige. Zna se samo da mladi - čitaju
Moramo insistirati da se postojeći zakoni u konkretnim slučajevima moraju poštovati, odnosno da se njihovo kršenje mora sankcionisati. Tu nije u pitanju rasprava o ukusima publike, već o kršenju zakona
