Stvaran problem nije Brejvik, ta sasvim obična mešavina desničarskog ekstremizma, paranoidnih ideja, mesijanskih predstava i megalomanije. Takvih ima na desetine hiljada po Evropi. Stvaran problem su društvena atmosfera koja ih stvara, pre svega političari koji ih podstiču, državne institucije koje ne rade svoj posao jer su ostale duboko ukorenjene u ideologiju hladnog rata i intelektualci koji bi radije da ih se to ne tiče
Ako je do boga, dosta je: jesen je bila blaga pa su i okasneli stigli da poseju, zima je bila baš kako treba – sa snegom u mrazne dane da mlada biljka ne izmrzne, kiša je padala baš kad treba da se zrno nalije, udario je i grad baš kad treba – tek da ne bude da ga nije bilo, a kad je žito dozrelo, udarila je vrućina, baš kako treba. Sve je baš kako treba, samo da se akteri, ratari, mlinari, trgovci i država dogovore kako berićet da podele i da puk obaveste koliko će koštati hleb njihov nasušni
Knjiga memoara Tonija Džata nije ni debela ni pompezna "sveobjašnjavajuća" knjiga, ona je samo VELIKA knjiga, jedna od najboljih i najvažnijih koje vam se danas i ovde nude
Razmislite o sledećem: Srbija, Hrvatska itd. jedva da se po stanovništvu mogu meriti sa nekom kineskom opštinom, a Crna Gora ima stanovnika koliko jedan kineski stambeni blok. Gledano iz svetske perspektive u kojoj je Evropa grad, preostaju vam samo dve opcije: možete da se okupite i iskoristite prirodne komparativne prednosti kao što su zajednička kultura, istorija, jezici (više-manje), tržište itd., ili da sa svojom sve starijom populacijom nastavite da venete, kao umiruće predgrađe iz koga beži svako sa trunkom mozga i talenta
Za diskusiju o balansu između znanja i veština u procesu političkog obrazovanja nije bio predviđen poseban panel. Umesto toga, ova tema se, kao jedna od glavnih, provlačila kroz izlaganja diskutanata tokom oba dana konferencije Političko obrazovanje u demokratskoj tranziciji". U smislu razmene mišljenja i ideja, ovo je sasvim sigurno bila najplodonosnija i najzanimljivija diskusija
"Ako imate šta da kažete, onda i postojite. Besmislena je bojazan da bi se mogli pretopiti i izgubiti integritet"
"U srpskom društvu ne postoji baza za socijaldemokratiju, delom zbog velike nezaposlenosti, ali i zbog socijalnog položaja radnih ljudi. Samim tim ne postoji ni postmoderna socijaldemokratija, kao što su partije zelenih, čije je biračko telo srednji građanski sloj"
Naše obrazovanje je nacionalističko, a književnost je glavno oruđe takvog obrazovanja. Ona ima tu "prednost" da je kao umetnost slobodna od naučnog ispitivanja, i da se o njoj, kao, ništa konačno i jasno ne može tvrditi ni zaključiti. Istovremeno, njene teme (jezik, simboli, motivi, fabule) najčešće su vezane za istoriju nacije kojoj pripada
"U ružnoj, nesrećnoj uspomeni – sve je tačno. U lepoj – skoro ništa. Zato ružne guramo i gasimo, a lepe puštamo da se nekontrolisano šire i baškare u svojoj laži i lakirovci. Naša nesreća je što lepih uspomena imamo malo. A i to malo je falsifikat. Kako starimo, podgrevamo se tim romantizovanim istinama i patimo. Plačemo za prošlim vremenima i pokojnim događajima kao da su zaista postojali, kao da su se zaista odigrali"
