Žene i muzika u Srbiji

Slušanje drugim ušima

Priča o ženskom pismu u muzici u Srbiji je uzbudljiva – mnoštvo je različitih muzičkih jezika koji ostvaruju živopisan kontrast znatno ujednačenijoj "muškoj sceni". Tokom oko dva veka delovanja kompozitorki i muzičkih autorki u Srbiji, muzika koju su kreirale prešla je dug put od romantizma do raznih vrsta medijskih, stilskih i konceptualnih raznolikosti savremenih muzičkih jezika. Srednja i mlađa generacija kompozitorki ostvaruje proboj na internacionalnoj sceni, a neke od kompozitorki poput, Ljubice Marić ili Ludmile Frajt, odnosno u popularnoj muzici Margite Stefanović i Radojke Živković, gotovo su kultne figure na lokalnoj sceni

Knjige

Demokratska melanholija sa ćoškova Evrope

Žoze Žil: Portugalija danas
Prevela Vesna Vidaković
Mediterran publishing, Novi Sad, 2011.

Makedonija – Stvaranje antičkog identiteta

Muke po Aleksandru

Kako lepša prošlost treba da nadomesti bedu sadašnjosti i neizvesnu budućnost. Aleksandar Veliki, Skenderbeg i barokno Skoplje. Zašto vlada premijera Nikole Gruevskog ne haje zbog kritika da suludo baca stotine miliona evra na stvaranje antičkog identiteta Makedonaca, to jest na "grubu, agresivnu i glupu nacionalnu politiku"

Intervju – Zoran Kostić Cane, Partibrejkers (ceo tekst)

Zabavu još kvarimo

"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."

Intervju – Zoran Kostić Cane, Partibrejkers

Zabavu još kvarimo

"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."

Roman

Kako biti čist

Laslo Vegel: Memoari jednog makroa
Preveo Aleksandar Tišma
Stubovi kulture, Beograd 2011.

Kultura

Kraj jedne knjižarske ere

Iz ličnog ugla – Zavaravanje nas zatire

Mora da se zna domaćin

Sve dok ove anomalije i dileme u društvu ne budu presečene, ne očekujte da će biti ekonomskog oporavka

Dva veka Dikensa

Naš zajednički prijatelj

Najbolja Dikensova knjiga, ona koju bi trebalo da pročita neko ko odluči da će od Dikensa pročitati samo jednu knjigu, jeste Velika očekivanja, ona čiji se kraj tako savršeno rimuje s krajem Poniženih i uvređenih. Pipa i Estelu nikad ništa više neće ponovo razdvojiti, a Vanja i Nataša će zauvek biti srećni zajedno

Studije – Postjugoslovenski film

Život posle života

Studija Jurice Pavičića se iscrpno i pregledno bavi razvojem i(li) dekadencijom ovdašnjih kinematografija nakon raspada zajedničkog državnog konteksta

Smederevska železara

Visoke peći potpaljujem ja

Od same pomisli na gašenje proizvodnje u železari, Smederevcima se ledila krv, bez obzira da li su u njoj zaposleni ili ne. Naime, godinama unazad Smederevo je među prvih 10 gradova/opština po prosečnim zaradama zaposlenih. Sa druge strane, nezaposlenost je vrlo visoka: 19.000 platu prima, 9000 je u evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje. Od onih 19.000 zaposlenih, 5000 je na platnom spisku železare

Ženska lepota

Standardi pa status

Današnji stereotip lepote ujedinjuje neke osobine koje izvorno ne pripadaju estetskim fizičkim odrednicama i kao takav se plasira u popularnoj kulturi i medijima: povezanost lepog i uspešnog, ili lepog kao odvažnog i samopouzdanog. Postavljeni modeli lepote za većinu žena (pa i muškaraca) teško su dostižni ili čak nedostižni – procenjuje se da samo pet odsto žena može postići model vitkosti koji je najčešće prezentovan u medijima