Hronika nesreće u Bejrutu izazvane eksplozijom 2750 tona amonijum-nitrata osvetljava ne samo haotično stanje u Libanu, već i sliku divljeg kapitalizma u prekomorskoj trgovini i "zamor saosećanja" Zapada za patnje Libanaca. Kancelarija predsednika Francuske Emanula Makrona saopštila je da će međunarodni donatori unesrećenom Libanu umesto petnaest milijardi dolara, na koliko je procenjena šteta, dati 298 miliona dolara, i to uz strogi nadzor
Kako smo upleteni u novu intrigu vlasti i zašto je država odlučila da na najgori mogući način zapreti i zastraši ljude i organizacije koje je markirala kao svoje neprijatelje
Sedamdesetih je, iz umetničkih razloga, mesec dana jeo samo spanać, a tek nedavno je, radom na spaljivanju drveta, došao do "filozofskog stava", da je gore isto što i dole, da je levo jednako desnom, a da je napred isto onome pozadi...
"Postoji određeni broj ljudi koji su uvek spremni da izađu na ulicu. Naravno da postoji hiljadu potencijalnih problema, i Vučić koji će da ih označi standardnim etiketama – nasilnici, teroristi, fašisti, kako god – otprilike, sve ono što važi za njega, on pripisuje drugima. Ne treba previše da se obaziremo šta njegova medijska mašina radi. Ako budemo konstantno gledali šta će on da kaže, kako će on da nas okleveta, onda smo opet u njegovom vrzinom kolu. On hoće mirne proteste, hoće ovakve izbore, lepi etikete… Dok god budemo igrali po njegovim pravilima, mi ćemo gubiti. To je sigurno"
Iskusni policajci kažu da za najmoćnijeg čoveka u policiji slovi pomoćnik direktora Ivan Ristić. Inače, on je bio u poslednjoj generaciji "regruta" primljenih u Jedinicu za specijalne operacije u Kulu i "junak" njihovog spota kad se u trpezariji uoči ručka čita zakletva JSO. Posle raspuštanja Jedinice prebačen je u SAJ, a kasnije je dobio zadatak obezbeđenja američkog ambasadora, što je radio vrhunski i profesionalno, kako potvrđuju i svi novinari koji su u to doba pratili aktivnosti ambasade SAD
Ovi protesti su ponovo pokrenuli spekulacije o državnim huliganima koji su napravili nerede i sukobili se s policijom. Nije li pokojni Miodrag Miki Rakić, nekadašnji šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, jednom napisao da je Vučić "politički autoritet" za milion aktivista spremnih "da se odazovu na poziv za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija"
Protesti su još jednom iscrtali paradoksalnu političku sliku Srbije, zemlje u kojoj ogroman broj građana ne može očima da gleda svog totalnog predsednika i njegove saradnike, a ovi pritom imaju potpunu, apsolutnu političku moć i stravičnu većinu u parlamentu. Ako ćemo da budemo realni, reći ćemo da situacija ne bi bila mnogo drugačija ni da je celokupna opozicija izašla na izbore, i to ne samo zbog naprednjačkog "izbornog inženjeringa" već i zbog toga što bi mnogi antivučićevski glasači, nezadovoljni političkom ponudom, ostali kod kuće
Postoje snimci i fotografije osoba u bermudama, koji su prvo napadali policijski kordon, a potom kasnije hvatali i savladavali učesnike protesta. To je autoru ovog teksta potvrdio policijski inspektor iz unutrašnjosti, sa sve fotografijom trojice likova snimljenih u policijskim redovima ispred Skupštine, njihovim imenima i kriminalnim biografijama; oni su njegovi stari "pacijenti" a angažovani su za po 200 evra
Šta pokazuju neredi u Beogradu? Kako su postali jedini i najvažniji rezultat izbora od 21. juna? Zbog čega se glas naroda jedino može čuti na ulici? I zašto pendrečenje građana ništa ne može rešiti
Šta nam govore nova hapšenja u slučaju koji drma Srbiju još od decembra prošle godine i koji pokazuje da su zaposleni u policiji i obaveštajnoj zajednici pomagali najvećem uzgajivaču marihuane na Balkanu
Ko je ujutro ili rano po podne išao na glasanje dobijao je 20 do 30 evra, a kasnije po podne vrednost glasa je rasla i dostizala i do 50 evra. Sve je to, naravno, javna tajna u Vranju i okolini, ali nadležni organi ne reaguju, niti je pokrenuta neka istraga
Za to što posle nedeljnih parlamentarnih i lokalnih izbora nema više parlamentarne opozicije u Srbiji, najveću odgovornost snosi Aleksandar Vučić, ali su mu, nema sumnje, u tome da potpuno ogoli prirodu svoje vlasti pomogle i one opozicione stranke koje uprkos svim pritiscima i spolja i iznutra nisu htele da učestvuju u njegovim izborima. One koji su odustali od bojkota i odlučili da izađu na izbore, građani s protesta "1od5 miliona" kaznili su na ovim izborima jer nisu hteli da ih slede do glasačkih kutija. I to treba da imaju na pameti
Dok je u nedelju saopštavao detalje velike pobede Srpske napredne stranke na "beloruskim izborima", Aleksandar Vučić nije mogao a da se slavodobitno ne osvrne na događanja u Demokratskoj stranci. Po svemu sudeći, on se i dalje pomno interesuje za unutrašnje turbulencije kod demokrata, čak i sada kada ima apsolutnu vlast i kada je sve političke protivnike, ali i saučesnike, bacio na kolena
"Sam Vučić je izveo svoju decu iz privatne sfere u javnu. Isticao je dvoje starije dece kao pozitivan primer izrekavši da su volonteri u toku epidemije. Danilo Vučić je punoletan i ne može se označiti kao ‘dete’", kaže za "Vreme" Vesna Rakić Vodinelić
Da je Vučić hteo i da nije bio informisan o tome gde mu se "dete" smuca, on bi prekinuo njegovo druženje sa Aleksandrom Vidojevićem zvanim Aca Rošavi još 2018. godine, kada su njih dvojica prvi put uslikani zajedno, i to tako što bi obavio ozbiljan razgovor sa sinom. A ako već nije u stanju da "dete" kontroliše, Vučić stariji je mogao gospodina Rošavog zamoliti da prestane da se viđa sa Danilom, kao što je onomad uspešno zamolio huligane da ostanu kod kuće i ne prebiju pripadnike LGBT zajednice na Paradi ponosa. Da li bi se Rošavi oglušio o tu molbu? Da Vučić stariji nema nikakve veze sa ekipom svog sina, on bi zahvalio portalu KRIK zbog toga što je obelodanio s kim se Danilo druži, a ne upotrebio celokupnu propagandnu mašineriju da se obračuna sa ovim istraživačkim centrom
"Koliko je sada ljudi sposobno da odbije da fotografiše svoj glasački listić na kome su zaokružili Aleksandra Vučića? Koliko će ljudi, pored ovih koji neće izaći na izbore, odbiti da glasa za njega? Da li postoje ljudi koji još uvek drže do sebe? Da li još uvek postoji samopoštovanje? Da li još uvek postoji dignitet? Ovaj režim je jako mnogo uradio na ponižavanju ljudi"
Mada i dalje duboko nezadovoljno Vučićevim režimom, glasačko tijelo opozicije se umorilo od većine njenih lidera i liderčića. Vrijeme im je isteklo, nisu uspjeli. Neka se vrate svojim profesijama, pišu memoare, učestvuju u rijalitijima i rade sve što žele osim jednog – da više nikad i nikog ne pozivaju da glasa za njih. Da li bi ovo bilo malo?
Beograđanin je Njegoš iako u Srbiji nikada nije bio. Beograđani su Andrić, Crnjanski, Selimović i partizan Ćopić. Beograđanin je Sarajlija Meho, musliman, koji na kiši sedi sam, sa rakijom, da budan sanja svoj san o komunizmu spram kog trezvena trgovačka preduzimljivost njegovog rođaka i brige svakodnevnog porodičnog života izgledaju kao besciljno ljudsko vrzmanje
"Sadržaj sporazuma u velikoj meri će zavisiti od odnosa i perspektiva posrednika u procesu. Dosadašnja iskustva pokazala su da nedostatak koordinacije između Vašingtona i Evropske unije nije doneo pozitivne rezultate u postizanju sporazuma, posebno u njegovoj implementaciji. Izborom nove vlade na Kosovu, put je već otvoren za dogovor, barem u Prištini, ali to će zavisiti i od volje zvaničnog Beograda, a posebno od postojanja koordinacije Vašingtona, Brisela (Berlina i Pariza) i možda čak i Moskve"
Koliko su vlast potresle ove kritike koje su (napokon!) stigle sa zapada, potvrđuju lokalni izbori sprovedeni 2018. i 2019. godine (Lučani i Medveđa kao posebno indikativni slučajevi), a koji su sva naprednjačka nepočinstva doveli do usijanja
Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red
Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"
"Ključ tenzija je što nema političkog razgovora i što se on ne vodi u institucijama, tamo gde mu je i mesto. Poziv za razgovor je morao biti otvoren i mnogo ranije, odnosno onog momenta kada je politika izmeštena iz institucija na ulicu. Mi danas nemamo političku borbu redovnim političkim sredstvima, a to su izbori, parlament, govornica, mediji"
Desetodnevni protesti u Tirani i drugim gradovima zbog rušenja zgrade Narodnog pozorišta po odluci Edija Rame, peticija 16.000 ljudi protiv tog čina, samo su delovi nezadovoljstva koje je započelo opozicionim bojkotom junskih izbora prošle godine
"Vreme" nastavlja s rečnikom koji je započeo dr Saša Marković u prethodnom broju, samo što je ovog puta pred čitaocima bedeker kroz izbore 2020. koji donosimo u 26 slika. Svaka sličnost sa Okupacijom u 26 slika Lordana Zafranovića je namerna
Ako Srbija nema Ustav koji na nešto obavezuje, onda joj ne treba ni Ustavni sud, onako kako Austriji nije potrebna mornarica, a Centralnoafričkoj Republici zimska služba
"Cilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost ‘oligarsima’ i njihovim političkim i medijskim najamnicima"
