Vučić nije više uzdržan ni u elementarnim granicama. On je dao pare za EPS, on je dao pare za fudbalski klub Partizan, on je... ama nema šta nije, dođe mi da ga zovem da mi da hiljadu evra na zajam, pa ako prođe – prođe
Navršilo se šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana
Kako se dogodilo da jedan lokalni incident u Bačkoj Palanci preraste u slučaj koji ulazi u domen nacionalne bezbednosti? Šta piše u pismu Zvezdana Jovanovića Nebojši Stefanoviću i u dokumentima Sektoru unutrašnje kontrole vezanim za inspektora Dalibora Karanovića u koje je "Vreme" imalo uvid, šta je o tome rekao sam ministar i zašto su državna sekretarka Biljana Popović Ivković i načelnik SUK a Miloš Oparnica izrekli neistinu o tom slučaju? Da li je sve samo još jedan politički obračun u predvečerje izbora nove Vlade Srbije ili se na ovom slučaju pokazuju sve slabosti pravosudnog sistema Srbije
Osim da je pravosnažno osuđen na četrdeset godina zatvora za učešće u organizovanoj grupi koja je izvršila atentat na premijera Zorana Đinđića u kojoj je bio neposredni izvršilac i da mu se sudi za učestvovanje u oružanoj pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001, o Zvezdanu Jovanoviću se malo zna. Zovu ga Zveki, ali jedan drugi nadimak odjekuje mnogo jače i dalje – Zmija
Iznenadna smena direktora FBI-ja Džejmsa Komija na izvestan način podsetila je na ulogu najvećeg majstora tajnih službi posle Žozefa Fušea – ili čak većeg od njega – Džona Edgara Huvera. Obojica – i Komi i Huver – otišli su u kritičnom političkom trenutku, s tim da je Huver umro, a Komi smenjen na brzinu
Jedino opravdanje za gomilu gluposti koje je Dačić izgovorio povodom pogibije ambasadora Potežice moglo bi biti njegovo poslovično, apsolutno neznanje o bilo čemu što se dešava po svetu, samo što su događaji u Libiji previše ozbiljni da bi se njima bavili diletanti, makar se trsili funkcijom ministra inostranih poslova
Sajt nedeljnika "Vreme" i još nekolicina drugih hakovani su u martu tako što su sa njih uklonjeni postojeći tekstovi, a umesto njih postavljeni hvalospevi rektoru Univerziteta "Džon Nezbit" na (lošem) engleskom jeziku. Iako se svi tekstovi koji su ubačeni na naš sajt odnose na Miću Jovanovića, nema nijednog pouzdanog dokaza da on ima direktne veze sa ovim. Ipak, znajući mu reputaciju, možemo da pretpostavimo da mu ovo nekako ide u korist. Teorijski, negde tamo u svetu mogao bi da se pohvali kako "ugledan beogradski nedeljnik" izveštava o njegovim naučno-menadžersko-publicističkim poduhvatima
Svako malo javlja se poneka politički pornografska priča o oružju – samo što tog oružja nigde nema. Ako ga i ima, ili nije ničije, ili ne postoji, ali važno je da se priča vucara po medijima
"To je antinovinarski proces. Nema mape da pokaže gde se to dešava. Nema opisa njihovih neprijatelja. Nema komentara. Ja samo pokušavam da budem pošten i precizan u vezi sa ljudskom stranom priče – sve što su Sarajlije rekle u kameru je istina"
Kirčo Arsovski je dve godine svakodnevno postavljao na FB svoje stripske prizore, da bi ih nedavno pretvorio u knjigu Are you schizoid?. Izdavač je Templum iz Skoplja
"Obećavali su reforme, najavljivali stabilnost, nudili oporavak. Umesto toga, nude agoniju, tragikomediju, međusobno pljuvanje i situaciju iz koje ni vanredni izbori ne nude obećavajući izlaz"
Ko god iole prati i razume se u fudbal mogao je u prošlu nedelju da posumnja da je Crvena zvezda potpomognuta sudijama uspela da pobedi Vojvodinu i tako ostane u trci za titulu. Međutim, slabo da to ikoga više zanima
Vučićeva trenutna dominacija počiva na medijskoj agresiji i svojevrsnom monopolisanju narodne bede u kojoj se glad i besperspektivnost pretaču u "ljubim ruku, gospodaru". Ali ni to ne traje večno
Često se u javnosti potegne pitanje "ko je i po čijem nalogu rušio Savamalu?", a za ovih godinu dana, koliko je proteklo od rušenja, nije bilo valjanog odgovora. Zato će naredni redovi biti posvećeni pokušaju da se precizno rekonstruiše taj događaj, ali i da se dođe do odgovora ko je to i zašto mogao učiniti
Priznanje koje je dobio CINS, baš kao i priznanja dodeljena BIRN-u, Insajderu, KRIK-u ili Pištaljki, svakako su medijski fenomen: u situaciji kada novinari "tradicionalnih medija" grcaju u autocenzuri, bivaju šikanirani na svim nivoima i gube volju da rade bilo šta iole smisleno i u javnom interesu, kada mediji dopuštaju da ih uređuju državni funkcioneri, nekoliko grupa mlađih novinara razotkrilo je i uz dokaze prikazalo koruptivne mreže koje sistematski uništavaju ovu državu
Pokret vidim kao glavno uporište i tačku okupljanja nove generacije političkog delovanja, one koja će vratiti iskrenost, smisao i poverenje u politiku, državu, institucije. Računam na sve ljude opredeljene ka građanskom društvu socijalne pravde koji nisu činili zlo drugima. Imaćemo kao članove ne samo pojedince već i druge pokrete, stranke, političke i nepolitičke organizacije. Okupljamo se na vrednosnim, civilizacijskim osnovama, u pojedinim nekim političkim stavovima biće moguće razlike, ali u vrednosnim ne. U strankama je uglavnom obrnuto
Zašto je aktivista Inicijative "Odbranimo Teslu" iznenada dobio prekršajnu prijavu
Svaki incident u kome se pominju izbeglice diže u javnosti "moralnu temperaturu", najviše zbog tabloidnog izveštavanja medija koji objavljuju nepotpune ili potpuno lažne informacije. Često im terciraju lokalni zvaničnici, pokušavajući da skupe jeftine poene kod svojih sugrađana
Parlament je zadržao svoju zakonodavnu funkciju tokom "Majine" tri godine, ali je, isto tako, ostao jedna od retkih "pričaonica" u elektronskim medijima Srbije koju Vučić nije mogao da uguši. To je dalje značilo da Skupštinu – ako se već ne može ukinuti – treba srozati na najniži mogući nivo, oduzeti joj svaku kredibilnost i dovesti do njene negledljivosti. A Maja Gojković tu ulogu – kreatora besmisla u parlamentu – sa izuzetnim uspehom igra od proleća 2014.
"Čovekova potreba za nasiljem ne može se objasniti prirodnim zakonima. Zašto ga onda činimo? To pitanje muči filozofe, teologe i pesnike od kad je sveta i veka"
Banjalučka policija će, prema poslednjim napisima ovdašnjih medija, podnijeti krivičnu prijavu protiv Ražnatovića i još najmanje petorice mladića zbog sumnje da su učestvovali u masovnoj tuči u centru Laktaša. Nepovjerljivi građani pak smatraju da bi sve moglo da ostane samo na narušavanju javnog reda i mira, kao i da ovaj obračun nije okončan
Uvek mi je bilo fascinantno kako vlast, ko god je činio, ne razume suštinu protesta mladih ljudi. Kada bi se oni koji su danas vlast ponašali na taj način shvatili bi vrlo lako otkud sav taj fin, mlad, pristojan svet na ulici. Shvatili bi da ljudi neće i ne mogu da žive u zemlji gde su skoro svi mediji u službi vlasti, gde oni koji drugačije misle bivaju žigosani kao kriminalci, šefovi narko-mafije, ubice. Da ljudi neće da žive u zemlji u kojoj treba da budu srećni da dobiju posao za platu od 23.000–24.000 dinara. Da neće da im se svaki dan, dok oni uče po deset sati, sa televizija obraćaju političari za koje svi znaju da su na mufte došli ne samo do fakultetske diplome, nego i doktorata
Kad se podvuče crta, Aleksandar Vučić je na putu ka predsedničkom tronu prvo rekao da neće da se kandiduje, onda neutralisao konkurente u sopstvenim redovima, zatim onemogućio protivkandidate da se pojave bilo gde, osim po katakombama i lagumima interneta. Potrošio je silne novce da snimi otužne spotove i da celu Srbiju, uključujući i auto-puteve, oblepi plakatima sa svojim likom. Upregao je svu silinu spoljne podrške koju je mogao da dobije, pustio jurišnike na porodice i saradnike svojih protivnika, isprepadao radnike i javnih i privatnih preduzeća da moraju da glasaju za njega, a onda se na pragu 48. godine života pojavio na televiziji sa mamom i tatom da glumi dobrog sina i odanog brata. Kad sve to uzmemo u obzir, nije bilo šanse da ne pobedi na ovim izborima. Fer i pošteno? Teško
"Više nije u pitanju tabloidizacija medija, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja: ti ‘mediji’ ne reaguju na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu sudske postupke. Vreme je za akciju države i, za početak – porez na šund. Ali kako, kad država sve to ohrabruje"
Nekad se u Beogradu pucalo zbog droge, nafte i cigareta, a danas zbog udela u privatizaciji kafana
