Srbija je zahvaljujući rivalitetu dva najveća kablovska provajdera postala regionalni produkcijski centar. U ovom trenutku se priprema desetak igranih serija, ali je najpopularniji žanr postao – krimić. Od popularnosti „Ubica moga oca“, a zatim i „Senki nad Balkanom“, možemo nazreti stvaranje podžanra – balkanske kriminalističke serije. U ovom trenutku su najznačajniji predstavnici „Besa“ i „Grupa“. Slične talase imali smo iz Britanije ili, još skorije, iz Skandinavije. Može se govoriti o regionalnoj tematici, jer su kriminalci na ovim prostorima umreženi i povezani sa tržištem na zapadu i severu Evrope.
Serija „Grupa“ predstavlja autorski rad Uroša Tomića i producenta Dragana Đurkovića. Pre više godina nastala je kao pilot-epizoda („Odeljenje“), ali je tek danas doživela punu realizaciju. Ona je, prema modernoj produkcijskoj praksi, kolektivni, da ne kažem „Grupni“ rad grupe scenarista (Katarina Mitrović, Dunja Matić, Strahinja Madžarević, Mirjana Novaković, Gvozden Đurić, Staša Bajac, Vladimir Đurđević, Đorđe Milosavljević) i reditelja (Uroš Tomić, Ivan Stefanović, Jelena Gavrilović, Nemanja Ćeranić, Slobodanka Radun, Miloš Radunović, Gvozden Đurić). Ovim se dobija raznolikost rukopisa i slike unutar zadatog okvira serije, čija je glavna tema život mladih dilera u Beogradu danas.
Grupe koje je moguće definisati jesu policajci, dve bande kriminalaca i klinci koji su na životnoj i moralnoj raskrsnici – jednom ili sa obe noge sa one strane zakona. I glumačka podela je u prvi plan dovela veliki broj mladih ili do sada nepravedno neprimećenih glumaca. U glavnim ulogama su Igor Benčina, Vojin Ćetković, Marko Milivojev (aka Mili), Denis Murić, Filip Đurić i Ivana Zečević. Podela je zaista duga i neobično fer, jer je šansa data celoj jednoj plejadi mladih ljudi, dok su, recimo, Branka Katić ili Bojan Žirović fenomenalne epizode.
Dakle, pošto je, najšire rečeno, tema serije vezana za prodaju narkotika u Srbiji, ovde ćete videti razvojni put mladih dilera, kao i sukob dve vrste narko-bosova – tradicionalnog (Rade Sremac), gde se vidi tradicija devedesetih, reketiranje, klubovi i gruba sila protiv upeglanih narko-menadžera koji pokušavaju da svoj biznis legalizuju i organizuju po principima savremenog biznisa. Tu nema emocija, samo borba za tržište.
Tokom prve dve epizode sa malih ekrana se može čuti kako mediji neprekidno razglabaju o problemu narkomanije. Roditelji su zabuljeni u male ekrane, dok se tu pred njima dešava valjanje robe. To rade njihova deca i njihovi prijatelji. Narko-biznis nije nešto što je negde, on je tu, u školi, klubovima i u vašoj kući.
Ipak, ne radi se o moralisanju u cilju prebacivanja odgovornosti, sve „grupe“ su prikazane realistično, pa ćete videti ograničenja policije, sputanost porodice, socijalne razlike i primamljivu lovu od dilovanja. Nesporno, ovo je globalna tema, do danas možda najbolje obrađena u italijanskoj seriji „Gomora“, gde vidite Napulj i život njegove mafije. Međutim, za razliku od „Gomore“, gde je radnja praktično kompletno smeštena u univerzum mafije, serija „Grupa“ opisuje i „civile“, kako ih kriminalci zovu. „Grupa“ još uvek daje kakvu-takvu šansu klincima da se izvuku iz dilerske priče dok je, recimo, u „Gomori“ jedini izlaz odlazak iz Napulja, negde na sever Italije ili još dalje.
Za mene je potvrda autentičnosti priče serije „Grupa“ došla već dan nakon prikazivanja prve epizode (nedeljom na RTS-u). Naime, u ponedeljak je glavna vest u novinama i na sajtovima bio video snimak sa jedne od kamera za osmatranje u Beogradu. Tu se videlo kako se klinac u duksu sa kapuljačom podvlači pod luksuzni automobil i postavlja eksplozivnu napravu, kojom je izvršen atentat na izvesnog biznismena sa zanimljivom biografijom. Samo dan ranije istu scenu (samo je u pitanju bio džip) gledao sam u seriji.
Po ko zna koji put je život u Srbiji napetiji od najmaštovitijeg trilera, ali bih pogrešio ako bih rekao da je autentičnost jedina vrednost serije. Ovo je glumačka serija, jer je donela veliki broj veoma živopisnih likova – koji po pravilu u sebi imaju određenu dihotomiju, neki unutrašnji sukob ili raspolućenost. Zanimalo me je kako će publika u Srbiji prihvatiti jednu ozbiljnu dozu crnjaka, ali su rezultati gledanosti zaista fascinantni i čini mi se da je publika „kupljena“. Sada ćemo videti kako će junaci proći kroz sve izazove, a posebno je zanimljivo što imate različite scenariste i reditelje koji mogu sa dobro postavljenim likovima da se igraju, svako na svoj način. Ovo je formula koja je dala fantastične rezultate u seriji „Breaking Bad“, kroz koju je prošla čitava plejada scenarista i reditelja. Za sada formula odlično „radi“ u Srbiji, čak zastrašujuće dobro.
Na kraju, ne očekujem srećan kraj, jer ga u kriminalu ne može biti, ali je suočavanje sa tim mračnim svetom sigurno katarzično iskustvo. Negativci u seriji, ma kako živopisni i zanimljivi bili, nikako ne mogu biti idoli nakon ovakvih serija, jer je njihov pad neminovan i strašan.
