Studija
Politika i prava raseljenih
"Da pitanje Kosova nikada nije bilo pitanje položaja srpske zajednice na Kosovu, i pitanje njenih pripadajućih prava, govori položaj u kojem su se Srbi sa Kosova našli u raseljeništvu"
Intervju – Svetlana Velimirović, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije
Za povratak je ključna pravna zaštita
"U dokumentima koja su okvir za rešavanje pitanja interno raseljenih jasno je rečeno da je jedan od ključnih principa da se odluka o integraciji ili preseljenju na neko drugo mesto, zato što nije postojala mogućnost povratka, nikako ne sme smatrati odricanjem od povratka jednog dana, kada se za to budu stvorili uslovi. To je ključno, ljudima se mora stvoriti mogućnost. Tek kada bude stvorena ta mogućnost, i oni mogu ravnopravno da odlučuju o varijanti A ili B, možemo govoriti o tome da neko ne želi da se vrati"
Kolektivni centri
Zaboravljeni ljudi
"Glavni utisak o stanovnicima kolektivnih centara je da su potpuno zaboravljeni ljudi, koje niko ne posećuje, koji žive u stravičnim uslovima i dobijaju negde jedan obrok, a negde tri, i to je sve"
Intervju – Davor Rako, Služba za pravnu zaštitu UNHCR
Ističe vreme za trajna rešenja
"Mi smo državi ponudili pomoć u pripremi sveobuhvatne strategije povratka i integracije. Kada se napravi ta strategija, možemo da idemo i kod međunarodnih donatora, a poslednji je trenutak, jer postoje mnogo teže situacije danas u svetu na koje se fokusiraju međunarodni donatori – Sudan, Sirija, Libija, Centralnoafrička Republika, Avganistan"
Kancelarija za KiM
Povratak kao prioritet
Na osnovu najave Kancelarije za KiM da će uskoro objaviti sveobuhvatan plan povratka raseljenih lica na Kosovo, zatražili smo od Kancelarije podrobnije objašnjenje o najavljenom planu, šta on sadrži, koliko se oslanja na već ranije proklamovane planove povratka prognanih, odnosno da li je reč o novom kursu promišljanja njihovog povratka. Odgovarajući na ta pitanja, Kancelarija za KiM je specijalno za "Vreme" izdala saopštenje kao svojevrstan uvod u novo strateško rešavanje povratka interno raseljenih lica
Interno raseljena lica
Radikalni zaokret ili nastavak agonije
Portret savremenika – Majkl Kirbi
Šta je diplomata želeo da kaže
Američki ambasador potpuno je dosledan od početka krize u Ukrajini. Danas, posle teze o teritorijalnom integritetu, Vučićevog podugačkog opravdavanja i veoma čudnog američkog izvinjenja, čini se da je došlo vreme da Srbija konačno prelomi kome će se okrenuti, a da je glavni nosilac te poruke upravo Majkl Kirbi
Makedonija – Protesti Albanaca
Igra na tankoj žici
Nakon nasilnih usledili su relativno mirni protesti Albanaca zbog doživotnih zatvorskih kazni izrečenih njihovim sunarodnicima koji su ubili petoricu Makedonaca pre više od dve godine. Sve to pokazuje koliko je krhak međuetnički mir u Makedoniji
Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski
Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije
"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"
Intervju – Oliver Frljić
Simptomi bolesnih društava
"Aleksandar je Vučić naprosto zbirna imenica za sve političke neprincipijelnosti koje smo, s rijetkim izuzecima, gledali na prostoru bivše Jugoslavije proteklih dvadeset godina. Zašto kao pozorišni redatelj otvaram teme koje su traumatične za društva u kojima radim. Kakav god odnos imao prema tim sredinama, unutar onoga čime se bavim želim dati osobni mali doprinos nastojanjima da se ta društva koliko-toliko poprave. Ili da barem otvore teme koje bi, po mom sudu, bile važne za njihovo ozdravljenje"
Srbija između Istoka i Zapada
Ruski gas i nemačka medicina
Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu
Igor Mandić, jedna karijera
Sebi pod kožu, svetu u oči
U izdanju zagrebačkog VBZ-a, i njegovih podružnica u Beogradu i Sarajevu, nedavno je objavljena knjiga Igora Mandića Oklop od papira za koju sam autor kaže da mu je poslednja. Ova "intelektualna biografija" veličanstven je sažetak jedne uzorne autorske životne priče
Od Skoplja do Prištine, juna 1999. godine
Dani raspleta
Danima je najavljivano da će rat uskoro biti završen. Ipak, nisam očekivao buđenje rečima: "Srbi dolaze da kapituliraju." Objasnili su mi da će predaja biti potpisana u jednoj kafani, par kilometara pre graničnog prelaza "Đeneral Janković". Popeo sam se na proplanak preko puta ulaza. Ne znam ko je smislio to poniženje, ali Srbija je trebalo da se odrekne Kosova u fucnutom svratištu švercera, dilera i prostitutki. Ceremonijal majstori NATO-a su želeli da rat bude okončan u albanskoj krčmi "Evropa 93", vlasništvo I. Sadikua. Da ovoga puta neće biti reč o (pravoj) kapitulaciji postalo je jasno kada se saznalo da će nastavak pregovora biti održan na livadi nedaleko od Kumanova. Bolni kompromis neće ostati zabeležen kao "kafanski sporazum". I. Sadiku i njegova neugledna krčma nisu ušli u istoriju
Zakon o radu
Sećate li se Radulovića
Nema sumnje da će Predlog izmena i dopuna zakona o radu biti usvojen po hitnom postupku, moguće je da sindikati organizuju neke proteste tim povodom koji će, to je izvesno, biti okarakterisani kao zavera protiv Vlade i premijera odlučnog u borbi protiv kriminala i korupcije koji uživa natpolovičnu podršku naroda
Evropski fond za Balkan – Savetodavna grupa »Balkan u Evropi«
Neispunjeno obećanje o proširenju Evropske unije na Balkan
Škotska – U susret referendumu o nezavisnosti
Porez, nafta i nuklearno oružje
Oko četiri miliona građana Škotske starijih od šesnaest godina glasaće 18. septembra na referendumu o nezavisnosti zemlje. Ukoliko većina zaokruži "da", biće to najveća promena u Velikoj Britaniji od nezavisnosti Irske 1920. godine. Međutim, malo ko očekuje takav ishod
Intervju – Prof. dr Florijan Biber, profesor studija Jugoistočne Evrope, Univerzitet u Gracu
EU nije ketering na srebrnom tanjiru
"Neće se mnogo promeniti kad zemlja uđe u EU. Pridruživanje EU je instrument i mogućnost za sprovođenje reformi, angažovanje i podršku. Nije reč o tome šta želi Brisel, već da se identifikuju potrebe zemlje buduće članice i njena sposobnost da sprovede reforme"
Budućnost Balkana
Balkanski priručnik za novu EU komisiju i parlament
U Solunu 2003. godine zemljama Balkana je ponuđena jasna perspektiva za članstvo i tom prilikom su šefovi država i vlada EU izneli svoju "otvorenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost Balkana je u Evropskoj uniji"
NATO, region i Srbija
Partnerstvo za nemir
Na Balkanu pominjanje pristupanja NATO-u izaziva povišenu temperaturu, bar u državama koje u savezu nisu, poput Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Svaka zemlja ima svoje razloge zašto nije u Alijansi: u Makedoniji to žele i vlast i veći deo stanovništva, ali problem je protivljenje Grčke; u Crnoj Gori je vlast voljna da pristupi, ali građani većinom nisu; u BiH, podrška stanovnika se razlikuje u zavisnosti od toga da li žive u Republici Srpskoj ili BH entitetima. U Srbiji je problem najsloženiji, po običaju
Inostrane pohvale
Svi premijerovi gosti
Početak rada nove vlade Srbije obeležen je posetama važnih gostiju. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton doputovala je u Beograd odmah nakon izbora nove vlade, u narednim danima sledili su je komesar za proširenje EU Štefan File, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak. Izrečeno je mnogo lepih reči i nadanja da će Srbija sa novom vladom imati svetlu budućnost
Nagrada – Najevropljanin
Mera političke težine
Ko i kako odlučuje o "najevropljanima" i može li se predvideti sledeći laureat
Intervju – Dr Jovan Kurbalija, direktor Diplo fondacije
Magna karta interneta
O monopolu velikih internet kompanija, panici u Silicijumskoj dolini, zaštiti podataka, mogućnosti otcepljenja delova interneta i uticaju interneta na diplomatiju
Istraživanje – Šta đaci u regionu uče o Prvom svetskom ratu
Ne postoji zajednička istina
Sto godina nakon atentata u Sarajevu, u školama u bivšim jugoslovenskim republikama uče se različite verzije istorije o uzrocima Prvog svetskog rata, koje su odraz sukoba devedesetih
TV manijak
Agresivno kresanje
Zoom
Slavna vojska i neslavni predsednik – Kako se preskaču delovi istorije i otkud šeik da bude izdajnik a lepotica Albanije da se bira u Ulcinju
Vučić deluje nekako osveženo. Kao da je doleteo s Floride, recimo. Inače, da je bio tu, ne bi ono dete iz bujice spasavala braća, niti bi se Ivica Dačić pravio važan, već bi bujične poplave po Srbiji rešavao mandatar kako i dolikuje novom supermenu svake srpske politike