Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Dizale su se tenzije u inače sluđenom narodu probuđenom ili sirenama za uzbunu na Severnom Kosovu ili razbuđenom dramatičnim vestima u jutarnjim televizijskim programima, te patetičnim objavama glavne zvezde dvodnevnog zasedanja Skupštine Srbije – Aleksandra Vučića
Osporavan i omalovažavan "zamrznut konflikt" bolji je od svakog "kompromisa", najgoreg od svih loših rešenja, jer "rešenje" nije ako su posledice gore od samog problema. Iznuđena "rešenja" nikada nisu dobra, o čemu svedoče sukobi Indije i Pakistana
Vučić je, čini mi se, uprkos hipnotišućem Šešeljevom podsećanju na zajedničku prošlost, pritisku ipak odoleo
"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave
Sagovornici u visokim crkvenim krugovima kažu da stenogram nije ni vođen. Čime je onda pretio predsednik Vučić? Da li su on ili Nikola Selaković krišom snimali razgovor? Ako stenogram i postoji, jeste li sigurni da ćete čuti original? Možda se radi samo o blefu predsednika. A ako se na to doda i njegov izraz lica kada je izašao pred novinare – nakon što je bio gost Sabora – neko bi mogao da zaključi kako je dobro što Aleksandar Vučić više voli šah nego poker. Problem je samo što deluje da jedine partije koje se usuđuje da igra jesu one sa Nebojšom Stefanovićem
Poslanicima savetujem, ako mene bilo ko šta pita, da se pojave u Skupštini. Kad se bojkota dočepaju satrapi jutarnjih programa i aveti večernjih televizijskih emisija, niko opoziciju neće još dugo da opere
Nacrt medijske strategije poslat je u Brisel. Članovi radne grupe, medijska udruženja, pa ni Ministarstvo kulture i informisanja (direktno nadležno za ovu stvar) ne znaju šta u tom nacrtu piše, ko ga je, kako i zašto "redigovao" i na šta će sve to na kraju da liči
Ako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno iskren u obećanjima da će se, kad mu istekne mandat, povući iz politike, onda mu je vojno-policijska parada "Odbrana slobode", održana u Nišu 10. maja – najveća od one povodom Dana pobede 1985. godine – praktično kruna karijere na čelu države. Naime, odrazila je sve ono što obeležava vlast u poslednjih sedam godina – obmane, najave i, uglavnom, prazna obećanja
"Naš patrijarh je, na samom početku, predsednicima i nama, prisutnim episkopima, rekao jasno i nedvosmisleno da smo tu da čujemo stav dvojice predsednika o bolnoj temi Kosova i Metohije. Nakon dužeg izlaganja dvojice predsednika nama je data prilika da im postavljamo pitanja… Predsednik Vučić je naglasio i to da smo mi svoju istorijsku šansu prokockali i da se možemo zanositi još neko vreme idejom da je Kosovo naše, a da će nas potom jednog jutra neko probuditi i saopštiti nam otrežnjujuću istinu, kao što je to bilo i u slučaju sa Crnom Gorom… Jedan deo razgovora je protekao u formi normalnog dijaloga. Međutim, kasnije se sve pretvorilo u napad na episkopa raško-prizrenskog Teodosija. To ne samo da nije bio dijalog nego je jednostavno bio napad bez ikakvog osnova"
U jednoj predstavi којa je 24. decembra završena kao farsa, a mogla se pretvoriti i u tragediju, videlo se da vladarski par nema jasnu predstavu o realnosti i da svesno truje situaciju u Srbiji
Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost je prekaljeni konzervativni republikanac ubeđen u američki primat u svetu. Poznat je po pretnjama globalnim rivalima, kritičkim stavovima prema međunarodnim organizacijama i multilateralnim sporazumima, i smatra se arhitektom najnovije američke strategije u Venecueli. Džon Bolton presudno utiče i na smernice SAD po pitanju Kosova
