Kada je Nebojša Stefanović pre dve nedelje obećao analizu obaveznog vojnog roka, digla se ponovo prašina u javnosti. Ministar odbrane odlučio je da odgovori u pisanoj formi, ali je odgovor sadržao sve drugo, samo ne podatke o vojnom roku
Kosovo je zvanično apliciralo za članstvo u Savet Evrope. Ima potrebnu dvotrećinsku većinu, ali proces bi mogao da potraje. Šta će biti strategija Beograda, koji ovog puta u blokiranju Prištine neće moći da računa na podršku Rusije, moglo bi da bude poznato u petak nakon zakazane hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost
Nakon diplomatske kanonade Nemačke, Vučićeve posete Berlinu i najave dolaska kancelara Šolca u Beograd, javnost i dalje ne zna kakve se mere očekuju od Srbije i dokle je Vučić spreman da ide. Jasna je samo poruka da “nema sedenja na dve stolice”, ali Vučić izgleda misli da još može da kupuje vreme i izbegava sankcije protiv Rusije
Kada je ostao bez drugih opcija, predsednik Srbije je najavio zaokret prema Evropskoj uniji. Može li mu se verovati s obzirom na minuli rad? U svakom slučaju, treba ga držati za reč
U večerašnjem obraćanju stanovništvu, predsednik Vučić je najavio da će Srbija u budućnosti biti snažnija na evropskom putu. Putinu je Kosovo bilo argument kako bi zaštitio svoje interese
Najveći kamen spoticanja i još uvek nesprovedeni deo Briselskog sporazuma tiče se formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), i principa na kojima će ona biti osnovana
Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
Kada se našao u situaciji da ga “pritiskaju” sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućeno i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike
Putinovo pozivanje na odluku Međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja kosovske nezavisnosti pokušao je da objasni pred srpskom javnošću samo ruski ambasador Bocan-Harčenko. Nije dobio priliku da to učini na nekom zvaničnom sastanku, već se morao zadovoljiti gostovanjem na TV Insajderu
“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”
Šolc je hladan čovek koji ume sa brojevima. Zavisnost od ruskog gasa, cena energenata, radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, i sa njim bi Vučić mogao da politčki trguje. Nevolja je što se tu više radi o tome šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije
Aleksandar Vučić tvrdi da mu ambasade neće sastavljati vladu. Kristofer Hil se slaže, ali ne razume „kako neko može da bude pristalica Rusije“. Zato gaji nadu da će buduća vlada zauzeti „novi smer“
