Verovatnoća da ćete umreti, desilo se to sada ili daleko u budućnosti, uvek iznosi 100 odsto. To važi za sve ljude, za sve vaše rođake, prijatelje, drugare iz školskog odeljenja, ali i za sve one koje ste samo jednom videli na ulici, sreli ili tek čuli za njih. Važi i ako ih niste uopšte videli niti čuli za njih
Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem
Trenutno u velikom broju bolnica leže teško bolesni ljudi koji ne mogu da primaju odgovarajuću terapiju jer novi zakon o javnim nabavkama onemogućuje da se brzo nabave potrebni lekovi i sredstva za lečenje velikog broja pacijenata
Onda smo iz socijalizma prešli u feudalizam, a na najboljem smo putu u robovlasničku društveno-ekonomsku formaciju
Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu
Predviđeno je da sve beogradske zdravstvene ustanove Gradskom centru za obaveštavanje dostavljaju podatke, odakle se prosleđuju Gradskom zavodu za hitna medicinska stanja. Tako bi ekipe Hitne medicinske pomoći na terenu u svakom trenutku imale informaciju gde su slobodni kapaciteti i gde mogu prevoziti pacijente
Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta
Koliko često merite krvni pritisak? Da li ste od onih koji to rade na svakih sat vremena, ili samo kad odete na sistematski pregled? Ukoliko ne osećate nikakve tegobe (i uspevate da živite zdravo), stalno merenje krvnog pritiska vam nije potrebno, međutim, ukoliko osećate mučninu, zujanje u ušima, imate glavobolju ili ostajete kratkog daha, trebalo bi da se zamislite
Da bi se stanje poboljšalo, potrebno je dosledno sprovođenje utvrđenog Plana aktivnosti, ali i učešće celog društva, što je mnogo više od aktivnosti Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sistema. Jedino tako rezultat neće izostati
Mere prevencije se preduzimaju kada lekari identifikuju osobe u riziku. Pitanje je kako ih mogu prepoznati
"Kod majstora, automehaničara postoje pomoćnici; neki se bave auspusima, neki hladnjacima, a neki karburatorom. E, ja sam kod mog majstora pomoćnik zadužen za karburatore, tj. za medije, tj. za javnost, šta god to trebalo da znači"
Vlada Srbije je 2. novembra na hitnoj telefonskoj sednici donela odluku da će hitno obezbediti dodatna sredstva za nabavku vakcina, lekova i zaštitne opreme neophodne tokom pandemije novog gripa. Kada će vakcine stići u Srbiju, da li smo spremni za meksički grip i ima li razloga za paniku, ali i o aferi nenamenskog trošenja novca iz gradskog budžeta za nabavku nameštaja i o ostavci za "Vreme" govori ministar zdravlja Tomica Milosavljević
Ivica Dačić , lider SPS-a, posle odluke Glavnog odbor SPS-a da podrži formiranje vlade sa listom "Za evropsku Srbiju" (B92)
"Specifičnost Srbije je izloženost stanovništva produženom stresu kao faktoru rizika za vaskularne bolesti pa smo verovatno zbog toga stalno na nekom drugom ili trećem mestu rang-liste zemalja sa najvećim brojem obolelih", kaže dr Radak
Nakon nevolja na letovanju, Andrija Drašković i Sreten Jocić zajedno su proslavili povratak u Beograd na splavu Ambis
Od 2,63 miliona zaposlenih u Srbiji 62,1 odsto radi u privatnim firmama, 26,3 odsto u državnim, 8,9 odsto u društvenim, a 2,8 odsto u preduzećima ostalih oblika svojine
Kako humanitarnim radom pojedinci u zdravstvu pokušavaju da sebi i pacijentima obezbede koliko-toliko pristojan život u bolnici. Oni ne doniraju svoje znanje, već odrađuju posao umesto države
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
