Košarka

25.јул 2007. Vladimir Stanković

Zlatna mladost

Osvajanjem titule svetskog juniorskog prvaka reprezentacija Srbije postigla je (neočekivano) veliki uspeh, ali tema načeta u prošlom broju "Vremena" – zašto ne blistaju i kao seniori – i dalje je otvorena

Knjige

20.јул 2007. Ivan Milenković

Šta nam se dogodilo?

Ugo Vlaisavljević
ETNOPOLITIKA I GRAĐANSTVO
Dijalog, Mostar 2006

RAT KAO NAJVEĆI KULTURNI DOGAĐAJ: KA SEMIOTICI ETNONACIONALIZMA
Mauna, Sarajevo 2007.

70 godina od "Krvave litije"

20.јул 2007. Zorica Janković, kustos Istorijskog muzeja Srbije

Dan kada su letele kamilavke

"Nastala je opšta tuča, letele su kamilavke, cepane odežde, čak je iscepana i izgažena svetosavska zastava. Da bi se branili od kundačenja i batinanja, sveštenici su upotrebili ripide i počeli njima udarati po žandarmima." Izvod iz pisma sa zaglavljem "Kancelarija Nj. V. Kralja" od 22. jula 1937. godine, trećeg dana posle litije, upućenog jednom višem činovniku Kraljevske kancelarije (Jovanović-Botoriću)

Osam decenija avio-kompanija u Srbiji

20.јун 2007. Igor Salinger, aermedia.com

Od Aeroputa do Jata

Događaj koji Jat ervejz obeležava kao svoj jubilej je osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj A.D. 17. juna 1927. Vazdušni saobraćaj je bio već neko vreme prisutan u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, od samog kraja Prvog svetskog rata, ali je Aeroput bio prva domaća avio-kompanija, sa sedištem u Beogradu i domaćim kapitalom

52. Bijenale, Venecija, 10. jun – 21. novembar 2007.

20.јун 2007. Snežana Ristić

Prekosutra je savršen dan

Neproceduralna odluka bivšeg ministra kulture da slikar Vlada Veličković bude komesar našeg paviljona, i izbor Mrđana Bajića za umetnika koji će nas predstavljati ove godine, verovatno su bili satisfakcija za sve godine nezadovoljstva

Nuspojave

20.јун 2007. Teofil Pančić

Čija je naša Monika

Nema samo Srbija postjugoslovenski identitetski problem, daleko od toga. On je samo ovde najakutniji, jer se od njega predugo bežalo

Vodič kroz mehanizme međunarodne pravde

14.јун 2007. Marko Milanović, bivši stručni saradnik u Međunarodnom sudu pravde u Hagu

Mnogobrojni haški sudovi

Posle Drugog svetskog rata, a posebno posle završetka hladnog rata, međunarodno pravo sve više se bavi pojedincima. Ono to čini, između ostalog, zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava u odnosu na državu u kojoj žive, kao i nametanjem obaveza pojedincima čije kršenje povlači njihovu krivičnu odgovornost na međunarodnom nivou. Posledica toga je da se međunarodno pravo sve češće neposredno primenjuje pred domaćim sudovima – na primer, naši građani pred sudovima Srbije mogu i treba da se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima radi zaštite svojih osnovnih prava i sloboda. S druge strane, i međunarodnih sudova je sve više i više, pa smo svedoci tzv. fenomena proliferacije međunarodnih sudova i tribunala. Njihov sve veći broj, kao i raznovrsna nadležnost, dovode do mnogobrojnih zabuna u široj javnosti. To je razlog što "Vreme" nastoji da otkloni neke od njih

Intervju – Bojan Krišto, direktor Državne lutrije Srbije

07.јун 2007. Jovana Gligorijević

Politika „sedmice“

"Ukoliko Srbija bude imala kontinuirani ekonomski rast u narednom periodu, i Državna lutrija će imati rast svog poslovanja. Naravno, očekujem, zbog dobrog menadžmenta, što je i do sada bio slučaj, da Lutrija raste i brže od srpske ekonomije", kaže za "Vreme" direktor Državne lutrije Srbije

Zemlja ljudi

17.мај 2007. Dr Laslo Šfirtlih

Medicina kao kubanski brend

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Kuba je na čelu liste po uspešnoj vakcinaciji dece do godinu dana, a ima i najmanju smrtnost odojčadi na području Latinske Amerike. Kuba je i jedna od pet zemalja koje su zadužene od strane te organizacije za kliničko testiranje vakcine protiv virusa HIV, a u tih pet zemalja spadaju i Švedska i Švajcarska

Intervju – Dragan Todorović, pisac

26.април 2007. Spasa Bošnjak

Pisci su vlasnici realnosti

"Jugoslavija je uvek bila područje visokog napona u svemu: politici, sportu, umetnosti... Bluz je ono što ja i dalje osećam prema toj zemlji, i to onakav kako ga je Hendrix svirao: sirov, divlji i nekontrolisan"

Vreme uspeha

28.фебруар 2007. Redakcija Vremena

Biznis

Banke u Srbiji odobrile su građanima 25.487 stambenih kredita za ukupno 49,8 milijardi dinara, kao i 2034 kredita za adaptaciju u vrednosti 816 miliona dinara

Intervju – Dragoljub Mićunović

21.фебруар 2007. Aleksandar Ćirić

Delirijum suvereniteta

"Razumljivo je što Ujedinjene nacije oklevaju da se na Kosovu igraju politike svršenog čina, jer to onda dobija šire razmere u međunarodnim odnosima"

Od Karingtona do Ahtisarija

07.фебруар 2007. Slobodan Kostić, Dokumentacioni centar "Vreme"Autor mapa - Aleksandar Ćirić

Raspadanje do Kosova

Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize