Ceger

Dokumenti

Đilasovo pismo Titu iz 1967.

Predsedniku SFR Jugoslavije, Predsedniku Saveza komunista Jugoslavije, Drugu Josipu Brozu Titu

Haški sud

Mladićeva knjiga mrtvih

Mladić se zakleo kad je pristupio Jugoslavenskoj narodnoj armiji da će braniti "narode i narodnosti" bivše zemlje, zakleo se na tada proklamirano "bratstvo i jedinstvo"; sve je to pogazio, stavivši se na samo jednu nacionalnu stranu, da bi na kraju – kao krunu svoje vojničke karijere – tom istom narodu ostavio u sećanju onaj snimak koji svedoči da je malim Srebreničanima najprije delio čokolade, njihovim majkama pričao da će sve biti u redu, da bi potom očeve te dece i muževe tih majki njegove snage hladnokrvno pobile

Nuspojave

Kritika vatrene moći

Kao što zemlja nije morala da se raspadne, tako niko nije morao da okrvavi ruke kada se već raspala

Dekonstrukcija jednog mita

Kako se Ratko Mladić odao genocidu

Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu

Intervju – Rade Šerbedžija

Oprostio sam svima

"Mladima ne treba ništa objašnjavati. Jer svako objašnjenje je zapravo krivo. Odnosno, u svim tim objašnjenjima koja oni danas slušaju – a čuju objašnjenja sa srpske strane, objašnjenja sa hrvatske strane, iz Bosne, sa Kosova – svako ima svoju istinu. Čuće taj mladi svijet objašnjenje i od nas defetista, nas disidenata, mirotvoraca i opet je to jedna od istina. Svoju istinu mladi će već pronaći sami, kroz život, muziku, književnost i kroz seks"

Priča s naslovne strane

Tajna uspeha Novaka Đokovića

Ovdašnja politika se ne libi da učestvuje u "podeli" srpskih sportskih uspeha, pa bilo to i samo upornim slanjem čestitki s turnira na turnir i iz utakmice u utakmicu. Što se tenisa tiče, najnovija pojava je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji je zdušno navijao iz lože Đokovićevih na finalima turnira u Madridu i Rimu

Intervju – Miloš Radović, reditelj i scenarista

Šta je sreća

"U ružnoj, nesrećnoj uspomeni – sve je tačno. U lepoj – skoro ništa. Zato ružne guramo i gasimo, a lepe puštamo da se nekontrolisano šire i baškare u svojoj laži i lakirovci. Naša nesreća je što lepih uspomena imamo malo. A i to malo je falsifikat. Kako starimo, podgrevamo se tim romantizovanim istinama i patimo. Plačemo za prošlim vremenima i pokojnim događajima kao da su zaista postojali, kao da su se zaista odigrali"

Kultura sećanja – 4. maj 1980.

Josip Broz Tito i njegovo doba

Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?

Proizvodnja mitova

»Brendiranje« Draže

Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo

Arkanova poslovna zaostavština

Pekar, lekar, apotekar

Kako se rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bližio kraju, tako se i Arkan okretao krupnijem biznisu i ulaganjima: pokrenuo je 1994. niz kompanija, kao što su Vizantin trade kompani, SDG kompani i Ari kompani, s kojima je ubrzo ušao u poslove izgradnje, projektovanja, transporta, uvoza i izvoza, konsaltinga, prodaje goriva, drveta, vođenje fri-šopova

Intervju – Oliver Frljić, reditelj

U žrvnju istorije

"Mi danas nemamo društvenu situaciju sličnu onoj iz 1948, ali da l’ neko danas sme predložiti alternativu parlamentarnoj demokraciji i slobodnom tržištu? Da l’ neko može dovesti u pitanje sve ove ratove? Predstavljeni su nam kao neka vrsta nužnosti, gledamo ih na televiziji predstavljene na način da nam ne daju prostora za empatiju s drugom stranom. E, ova predstava hoće poraditi na tome, na toj empatiji"

Kultura sećanja – Dnevnik jednog direktora

Kako se nekad kalio čelik

Građenje Gazele, Brankovog mosta, novosadskog mosta Sloboda, avalskog TV tornja, HE "Bajina Bašta", "Đerdapa", obrenovačke termoelektrane, RHK "Trepča Zvečan"; šta je Dženeralelektrik tražio na Kosovu i kako su sa kapije fabrike "Goša" u Smederevskoj Palanci skinuli četiri plava slova

Lisica i ždral

Divlji rizling

Vidim sad već i sam da moja rodna kuća neće biti pod zaštitom države, pa šta, to je privatni muzej, izuzetno prostran, sa eksponatima starim i više od sto godina: ja sam i kustos, i publika, i artefakt

Nova postavka Muzeja istorije Jugoslavije

Priča o bivšoj zemlji

Muzej istorije Jugoslavije priprema novu stalnu postavku kojom će predstaviti istoriju Jugoslavije i jugoslovenstva, od nastanka države 1918. godine do njenog raspada 1991. godine

Lisica i ždral

Plemenita zabluda

G. Drašković je književničku maštu prenapregao i smislio Trg slobode, ime nikako da uhvati korena, ali dvadeset godina nije ništa, keep going, Volf!

Portret savremenika – Bedžet Pacoli

Život luđi od svake fantazije

Novi predsednik Kosova je miljenik sudbine

Izjava nedelje

»Meni se čini da vlade ima, a vreme će pokazati da li sam ja u pravu, ili neko ko misli drugačije.«

Diana Dragutinović, ministarka finansija, odgovarajući na novinarsko pitanje da li vlada i država normalno funkcionišu nakon poslednjih političkih potresa ("Politika")

Poezija – H. M. Encensberger

Primalac nepoznat

Poslednji pozdrav astronautima je jedna od onih knjiga koje vredi držati na radnom stolu ili na noćnom stočiću, koja kako god je i gde god je otvorimo nudi pesmu, stih ili misao – za uživanje i razmišljanje

Nauka

Srbija, greška u računu

Zašto se srpska nauka po treći put našla na čelu ugledne "Tomson Rojtersove" liste "Zvezda u usponu"? Kako "Vreme" saznaje od samog Tomson Rojtersa, reč je o – statističkoj grešci

Film – Cinema Komunisto

Partizanska kinoteka

Dva osnovna principa tematizacije jugoslovenskog kulturnog života mogu se podeliti na tobož superiorni podsmešljivi ton ili nostalgična i ideologizovana evociranja. Film Cinema Komunisto Mile Turajlić izbegava ova dva pristupa, iako je očigledna jasna simpatija prema epohi, utoliko bitnija što dolazi od nekoga iz generacije koja nije direktno participirala u tom vremenu

Miroslav Krleža i naše vreme

Glembajevi uzvraćaju udarac

Dok je Krleža okružen javnim prezirom tonuo u zaborav, povampirili su se junaci iz njegovih dela i ustali jedan po jedan iz svojih književnih grobova, aktuelni, živi i prepoznatljivi kao u doba kada su nastajali. Kada se bog Mars preselio u Irak i Avganistan, a zvanice se razišle sa krvavog Banketa u bivšoj Jugoslaviji, Gospoda Glembajevi su uputili čvrst pogled u ogledalo, popravili kravatu, pogledali na roleks i izašli na prijeme, u počasne lože fudbalskih stadiona, na modne revije i proslave vlastitih jubileja u strogo kontrolisanim klubovima

Koncert

Sve se vraća

Sava centar, Beograd, 23. I 2011.

Slučaj Veselina Vukotića

Ubica od posebnog značaja

Kako se višegodišnji begunac od pravde, pravosnažno osuđen za ubistvo, uprkos zdravom razumu našao na slobodi

 

Interval

Kultura bez granica

Srpska truba u Albaniji

Nekada su Albanci iz Albanije pravili tajne antene od limenki i tako gledali televiziju i slušali radio-stanice na srpsko-hrvatskom jeziku. Neki pevači iz Srbije su još uvek popularni u Albaniji, a nekada je postojao i način šišanja na – "jugoslovenski"

Vojska

Čast plaćenih profesionalaca

"...Posvećen je vojnoj profesiji, nastoji da kontroliše ponašanje, bude smiren i pribran, a u borbi sa sobom, neprijateljem i prirodnim stihijama nepokolebljiv"